Izvor: Politika, 05.Jan.2013, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državni nered
Svi pravoslavci u Srbiji do juče su imali tokom godine pravo da praznuju, a uz to i ne rade – 13 dana. Oni druge vere približno toliko. Iskreni komunisti (ako ih još ima među zaposlenima) koji dosledno, kao nekada, odbijaju da obeležavaju verske praznike svega – sedam.
E sad, 14. dana ove godine dobićemo 14. neradni dan. U stvari neki da neki ne. Radiće se u zavisnosti od volje poslodavca.
Tačnije, država je preporučila da se 14. januara ne radi. Oni koji budu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slavili Srpsku novu godinu imaće šansu da se leče od mamurluka na Mali Božić ili Vasiljevdan.
Postavlja se logično pitanje ko će iskoristiti priliku za još jedan dan odmora. Administracija svakako. Radnici koji imaju posla teško. Oni koji imaju radnu knjižicu, ali ne i posla nevoljno su već spojili sve – od Nove godine do Srpske nove godine.
Država ovom preporukom uvodi nered. A njen posao je da zavodi red, da uspostavlja jasna pravila koja važe za sve ili izuzetke za koje opet mora da bude precizno navedeno za koga i u kojim slučajevima važe. Prvo su praznici istakli verske razlike. Sad nas dele na one koji imaju tolerantnog gazdu, a to je uvek i samo država, i one koji moraju da istrpe strogoću novih kapitalista. Teško da će neki gazda pečenjare dati radniku slobodan dan posle Božića. Pa ni ribarnice nisu zatvorile vrata na Svetog Nikolu. A za rad 14. januara gazde nisu obavezne da isplate dnevnicu.
Ministarstvo rada je od ukupno 1.725.000 zaposlenih sigurno obradovalo oko 600.000 koji su uhlebljenje našli u raznim državnim organima. Oni će prvi prihvatiti preporuku. Pa ne mogu državni organi da ignorišu preporuku svog poslodavca. To je svakako poen za vlast.
Ali ostalih 1.125.000 neće baš biti presrećno ako budu radili dok ovih 600.000 izdržavanih leči mamurluk.
Svi će oni moći, recimo, po kiseli kupus u „Maksi”, čijih će više od 10.000 zaposlenih, kako smo juče saznali, raditi i 14. januara. Radiće i svi u marketima „Rode”.
Nažalost, ni ovi sumorni podaci nisu tačni. Niko u državi zapravo i ne zna precizno koliko je onih pravih proizvodnih pregalaca koji nešto stvaraju i koji zaista imaju posla. Seljak, recimo, mora da nahrani stoku bio 1. ili 14. januar, levičarski praznik poput prvog maja, ili „crveno slovo” u crkvenom kalendaru. Po jednom podatku pravih proizvodnih radnika u Beogradu sada ima svega 13.000. Sve ostalo su raznorazne usluge – od bankarskih, osiguravajućih preko telekomunikacionih, poštanskih, sve do onih koje obožavamo za praznike – ugostiteljskih.
Zato i ovaj jedan dan nerada pride neće mnogo oštetiti srpsko, teško oronulo društvo. Ionako se godinama u januaru beleži značajan pad proizvodnje. Prema nekim podacima i do 20 odsto. To je posledica kako decembarskog preteranog trošenja, koje ima za posledicu pad tražnje u januaru, tako i praznovanja.
Ali taj neradni dan pride samo će jačati uverenje da je država nekome majka, a nekome maćeh. I da je ona, na žalost, proizvođač ne samo nejednakosti nego i nereda.
Goran Volf
objavljeno: 05.01.2013.
