Izvor: Glas javnosti, 03.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državne mere za krizu i direktore!
Beograd - U godini stezanja kaiša i borbe sa ekonomskom krizom, oči javnosti su posebno uprte u poteze državne administracije i mere kojima bi trebalo da sačuva budžet „od pomahnitalih menadžera“ javnih preduzeća. Jer, oni su ogledalo vlasti i njeni najosetljiviji kontakti sa radnicima i narodom.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije, Milan Marković u razgovoru za Glas javnosti najavljuje rezove u javnom sektoru, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << istovremeno upozorava da to nikako ne smeju biti neke nove demagoške uranilovke, već potezi u skladu sa ekonomskom situacijom u kojoj živi naš narod. A da bi se i to uspešno sprovelo, kako tvrdi, potrebna nam je stabilna politička situacija, neopterećena stalnim pričama o promenama...
Da li će nova godina biti i izborna?
- U ovom trenutku poslednje što Srbiji treba jesu izbori. Izbori, ne samo što previše koštaju, nego nesporno dovode i do određenog zastoja u svim procesima. Kod nas postoji još jedan problem. Ako pogledamo nekoliko godina unazad, mnogo vremena je izgubljeno u izbornim aktivnostima i pregovorima nakon izbora, i praktično, efektivan rad vlade je skoro jednak vremenu koje je potrošeno na izborne cikluse.
Iz vladajućeg saveza stižu signali da je moguća rekonstrukcija vlade. Da li je to za vas prihvatljivo?
- Ja mislim da će vlada ostati u sastavu kakav jeste sada. Ali, s obzirom na to da izbori u ovom momentu svakako nisu dobro rešenje, ukoliko bude nužno, i rekonstrukcija je nešto što je prihvatljivije nego novi izbori.
Predložili ste da plate direktora javnih preduzeća budu ograničene...
- To pitanje svakako nije tako jednostavno. Postoje različite ideje. Važno je da izbegnemo zamku demagogije, jer bismo pogrešnom odlukom mogli da narušimo sposobnost javnih preduzeća da uspešno posluju i obavljaju delatnosti od opšteg interesa. Dakle, pripremamo čitav niz mera koje će biti u vidu preporuke, kojom bi se primanja i ostale privilegije učinile društveno prihvatljivim imajući u vidu druga primanja u Republici, kao i ekonomsku situaciju. Zbog toga se ovom poslu pristupa vrlo ozbiljno.
Hoćete li smanjiti administraciju u državnoj upravi?
- Sama administracija u državnoj upravi čini jedan posto ukupne javne potrošnje. Kada se govori o državnoj upravi, važno je da budemo veoma precizni. U organima državne uprave radi oko 27.000 ljudi, a kada govorimo o javnom sektoru, onda je broj zaposlenih oko dvadeset puta veći.
HAPŠENJA NE TREBA POLITIZOVATI!
Stanje na jugu Srbije nakon nedavnog hapšenja bivših pripadnika OVK?
- Hapšenje je izvedeno po zahtevu Tužilaštva za ratne zločine. Nadam se da će svi biti dovoljno odgovorni da to ne politizuju, a posebno ljudi iz Preševa i Bujanovca. Mi treba da se okrenemo budućnosti i da vidimo koji su to najbolji načini da rešimo brojne probleme građana Preševa, Bujanovca i Medveđe, a koji su posledica ekonomskog siromaštva i zaostale privrede. Mi imamo problem što princip multietničnosti nije ostvaren u Bujanovcu i Preševu i ja kao predsednik Kooordinacionog tela ću insistirati da taj princip bude ispoštovan u potpunosti.
ovaj lik je zaposlio zenu i svastiku u posti, sa velikim platama, tadiceva zena prima platu jer je on "predsednik" i oni su nasli da pricaju o krizi ?!! osetice je mozda ? banda
Povodom teksta u listu „danas: „Nelegalne TV stanice štite lokalni moćnici“
U kome se iznose u naslovu ove čiwenice:
-Svetomir Nikolić, diplomirani politikolog, novinar nedeljnika Naša reč, koji se nedeljama ne pojavljuje na kioscima, jedan je od desetak onih koji su tužili redakciju zbog višemesečnih neizmirenih obavaze. Napisao sam u vidu komentara srpskoj javnosti ovo Pismo:
Otvoreno pismo Danilu Kociću-kqiževniku i novinaru iz Leskovca:
Драги Данилo,
Некако сам морао да „прогутам кнедлу“ због породичног односа према свима вама који сте у Власотинцу, Лескповцу и Нишу „палили и жарили“ у култури, просвети и политици-а никада се нисте јавно огласили или барем приватно ме барем „утешили“ у времену прогона због мојих уверења.
Није ми било свеједно када многе бивше пријатеље из младости посматрам како су биле „перјанице“ пљувача по комунизму-а од тога добро живели, имали привилегиоје и моћ; потом постајали „верници“-а пре тога пљували и на попове и цркву. Како ли см се тек осећао када сам из „мртвих“ васкрсавао(како је често знао да каже мој тада од ретких пријателја Цоне Поп Андрејевић-партизан и верник теолог несвршени до краја живота, наставник историје, а можда је био и твој наставник)-а на другој страни се „вашкарило“, градиле каријере, пијанчило, локало И ЖДЕРАЛО НА РАЧУН ДРЖАВЕ И НАРОДА.
Како ли сaм се осећао када сам гледао како су ме сви били издали, окретали глaву од мене-да би потом за „послушност“ или ћутање добијали станове, школовали децу у иностранству, градили каријере до Београда, возили луксузна кола(а ја једва једну сломљену пони бициклу до сеоске школе у Шишави)-а још у „друштву“ моћника тадашњих власти(неки су сада и у Хагу).
Како ли је било мени када су твоји „пријатељи“ били и остали „власници“ културе, образовања, судства и државних институција-могли да објављују књиге, раде шта год хоће. Освајају општинске и републичке награде на разиличитим нивоима-по „партиском кључу“ и „послушности“.
Нико од вас није примећивао глад и беду моје породице-него уместо да си се „искупио“ на тобожњој ТВ Бојник 4S-приликом представљања збирке власотиначких песника и књижевника, сигурно си тобоже „заборавио“ да поменеш и моје име и презиме(а више име мога сина-чији роман „Рт добре наде“-са темом о студентском протесту 1976/1977. године, имао је и посебну књижевну критику на страницама листа „данаса“ београдског сајма књига 2006. године, а када је била промоција 2007. године у Власотинцу сви сте бојкотовали и њега и мене).
Драги пријатељу из младости, навикао сам на сва та понижавања и то мени несмета колико ваша дволичност да се преко страница листа Данас представљате оно што нисте били у животу.
Неки изгледа „воде“ културу, образовање и даље у пропаст-као и политику(јер за њих она није општенародно добро, него моћ освојена ради остварења личних и групних интереса)-преко 30. година, а наравно да за сваку критичку мисао у било којој новини(па и данасу)-коју изрекнем, одмах следи „Казна“-било хајка на интегритет личности(биолошки и професионално) или омаловажавање мога интелектуалнога рада и стваралаштва.
Наравно да такви „аналитички УДБАШИ“ су заборавили да данас постоји интернет и да се свака јавна мисао и стваралачки рад може и саопштити и публиковати јавно, па такве „хајке“ постају смешне.
Наравно да је сујета и УДБАШТВО-КАО МЕЊТОД ПРОГОНА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА КОЈИ КРИТИЧКИ МИСЛЕ- застарерло прогонство на издисају, па ништа ми незначи што је „наређено“ с“ЊИХОВИМ“ послушницима да ми се нештампа моја збирка песама на дијалекту ПЛАНИНСКА ОРАТА-чак је „скинута“ и са интернета-издаваштва у 2008 години .
Драги Данило,
Све сам ово написао ЗБОГ МОГ ДРУГА И ПРИЈАТЕЉА- некада из школских дана, СветЕ Николића-политиколога, који и даље слепо гледа на сурову реалност(јер политиколози, професори, ПЕДАГОЗИ,доктори, бивши удбаши, келнери-отишли су у „бизнис“ онај прљав-ни мање ни више него „постали“ зидарски и цигларски предузимачи или су у „политици“ тамо где се „ваља“ прљав новац , а она им служи као параван иза које се скривају-ТАКО ЈЕ ОД ОПШТИНЕ ДО ВРХА ДРЖАВЕ).
Лесковац нити је имао нити постоје још могућности(сем оних лажњака који се скривају иза разних удружења или такозваних директорчића и власника неких фирми или средства јавног комуницирања)-да се јавно каже што се мисли, да се истински створи стратегија економског, културног и образовног развоја Лесковца , Врања и читавог Југа Србије)-да се створи критичка МАСА са интелигенцијом.
Сада такозвани „Лесковачки круг“ је са такозваним невладиним сектором само лоша имитација ЗАПАДА и „трошење“ наших још неких вредности живота и материјалних ресурса које нам је подарила природа.
Да је мој пријатељ Света Николић „раније прогледао“ још деведесетих година 20. века(када сам и сам осетио моћ прогона-а нажлост и данас траје), онда бих нас било више који истински волимо и желимо да мењамо свет нашег Југа Србије. Овако агонија Југа се наставља.
На крају желим да ти кажем да сам спреман да ПРАШТАМ-али ако се истински неко желити променити у свом понашању и начину живота, али да је спреман да се „одрекне“ СВИХ ПРИВИЛЕГИЈА И КОРИСТОЉУБЉА ЗА ОПШТЕ вредности живљења.
Мирослав Младеновић наставник математике ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце
2.јануар 2009. године
