Izvor: Večernje novosti, 18.Jan.2013, 23:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Državna pomoć traži adresu ugroženih

NAJUGROŽENIJI građani pomoć će i ubuduće primati i bez mesta rezervisanog na socijalnoj karti Srbije. Cena njene izrade od tridesetak miliona evra kamen je na kome su se spoticale gotovo sve vlade u protekloj deceniji. Državnu pomoć zbog toga i ubuduće će primati i mnogi kojima ona nije zaista neophodna, a mnogi kojima jeste - neće.Nepravednu raspodelu socijalne i druge pomoći može da spreči samo precizan spisak građana kojima je ona zaista neophodna. Zbog loše evidencije, vrata države >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zatvorena su za mnoge kojima život zaista visi o koncu, dok beneficije neretko ležu na račune i dobrostojećih.U Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku priznaju da su greške u podeli moguće, ali ističu da ni karta ne bi dala kompletnu sliku ugroženog naroda.- Ti podaci se iz dana u dan menjaju. Izrada socijalne mape bi bilo nepotrebno iscrpljivanje i veliki trošak da bismo dobili podatke koje, praktično, već imamo - kaže Dragi Vidojević, državni sekretar ovog ministarstva. - Najveći deo tih informacija već je u evidencijama Nacionalne službe za zapošljavanje, centara za socijalni rad, Poreske uprave. To je pouzdana osnova za praćenje stanja ugroženosti građana. UMESTO MAPE KORISTIĆE BAZU KAO zamenu za socijalnu kartu, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalni rad od ove godine koristiće poseban informatički program, koji će povezati baze podataka centara za socijalni rad, ali i Zavoda za statistiku, ministarstava, Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda PIO... U njemu će se naći sve informacije o stanovništvu, korisnicima socijalne zaštite, nezaposlenim licima i korisnicima najnižih penzija.Vidojević navodi i da socijalna mapa ne bi dala velike rezultate bez jakog sistema praćenja situacije, koji je vrlo teško organizovati.Procene o broju najugroženijih se razlikuju, ali se kao najpouzdanije uzimaju brojke iz kojih se vidi da oko 100.000 građana živi ispod granice siromaštva, a da više od 88.000 osoba prima novčanu socijalnu pomoć. Na spisku korisnika je i više od 40.000 najmlađih, kojima država isplaćuje dečiji dodatak i čije je siromaštvo dokazano i papirima. Državne povlastice oni će i ubuduće dobijati po istom ključu kao danas.Da je postojanje mape uslov za efikasnu socijalnu politiku stav je koji se često čuje u javnosti. Taj stav zastupa i Milorad Mijatović iz skupštinskog odbora za rad i socijalna pitanja.- Socijalne karte su nam nesumnjivo potrebne jer ne postoji bolji način da se pomoć podeli onima kojima je zaista potrebna, umesto da se rasipa na sve strane - smatra Mijatović.Evidenciju o najugroženijim građanima kojom trenutno država raspolaže pod znak pitanja stavlja ekonomista Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.- Ako je već tako, zašto onda najugroženiji nisu oslobođeni plaćanja određenih nameta - pita se Đogović. - Jasno je da nema novca za izradu nove socijalne karte, ali to ne dovodi u pitanje njen značaj. Ona bi bila temelj i dugoročne brige države o najsiromašnijima.

Nastavak na Večernje novosti...