Izvor: RTS, 05.Apr.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državna administracija pred analizom
Državno rukovodstvo traži analizu o tome da li su Srbiji potrebna 102 regulatorna tela, agencije, fondovi, direkcije i zavodi. Jedinica za reformu propisa napravila popis i sada analizira njihovu aktivnost. Namera je da se smanji trošenje iz državne kase.
O tome da li su Srbiji, pored 24 ministarstva, potrebna i 102 regulatorna tela, agencije, fondovi, direkcije i zavodi, državno rukovodstvo traži analizu. Jedinica za reformu propisa napravila je popis i sada analizira njihovu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << aktivnost. Andreja Marušić iz te Jedinice kaže da se čeka zaključak Vlade o kriterijumima za vršenje analize.
Namera je da se smanji trošenje iz državne kase i proceni bez koga se u tom segmentu administracije može.
U Agenciji za reciklažu, posle 13 godina, čekaju zvanično obaveštenje o ukidanju. Slučajno se poklopilo donošenje Zakona o otpadu koji propisuje gašenje Agencije i smanjivanje administracije, pa 15 zaposlenih, većinom eksperata, strahuje za posao.
"Pošto smo prvi postojali, došlo je vreme da prvi odemo i u penziju. Ako će to doprineti boljitku zemlje, odnosno kao inicijalna kapisla za gašenje drugih institucija, za koje se smatra da su ogromne, onda se slažemo sa tim", rekla je Gordana Perović iz Agencije za reciklažu.
Prema mišljenju Gordane Perović, rešenja su mnogo bolja ukoliko se smanji broj državnih službenika na visokom nivou, pre svega stručnih saradnika.
Srbija ima 21 državnu agenciju, a u osnivanju su još tri. Većina se finansira samo iz državne kase i troše milione dinara. Tačan iznos teško je utvrditi, jer kroz račune prođu i devizne donacije.
Predstavljaju ekspertsku podršku ministarstvima, a ideja je da ljude okupljaju isključivo zbog stručnosti, a ne zbog partijske pripadnosti. Jedinici za takozvanu "giljotinu propisa" naloženo je da preispita i šta je tu čiji posao i bez čega se može.
U iščekivanju zaključka Vlade
"Čekamo zaključak Vlade u tom smislu. Svakako da moraju da postoje nekakvi kriterijumi za vršenje analize oko toga da li se poklapaju ovlašćenja, koji je broj zaposlenih, u kojoj meri oni dobijaju iz budžeta sredstava za funkcionisanje i da li su samofinansirajuće", rekla je Andreja Marušić.
Neke agencije su samofinansirajuće kao što je Agencija za privredne registre, koja ne troši iz budžeta.
Povećanje broja Agencija u poslednjih pet godna često je na udaru javnosti, jer osim njih na državnoj kasi su i fondovi, direkcije, komisije.
Andreja Marušić smatra da ima i opravdanih kritika. I dalje se formiraju razni registri, kao što je Registar udruženja, za koji je u planu da bude u okviru Ministarstva za državnu upravu.
"Postoji jedna vrlo efikasna struktura, gde postoje ljudi, softver i administrativna struktura koja je u stanju da uz najmanje troškove vodi takav registar", kaže Marušić.
Direktoru Agencije za zaštitu životne sredine, Momčilu Živkoviću, u sred uvođenja evropskog monitoringa vazduha, otpuštanje činovnika deluje neizvodljivo.
Živković kaže da su ljudi uplašeni, "ali oni polaze od toga da je Agencija dobro etablirana, i da sigurno ispunjava sve funkcije u državi".
"U izveštajima Evropske komisije Agencija je dobila najbolje ocene. Jedina sugestija je da Agencija treba da poveća svoj broj zaposlenih, da bi mogla ravnopravno da učestvuje u evropskom sistemu", navodi Živković.
S mnoštvom regulatornih tela i velikim državnim troškovima suočavaju se i druge države. Italija je još 1975. godine pokrenula gašenje nekih institucija.
Osnovni kriterijum bio je da nema više od 50 zaposlenih, ali do danas, ni jedna nije ukinuta. Racionalizacija ni kod nas neće teći lako, jer su mnoge institucije obaveza Srbije u evropskim integracijama.
