Izvor: Blic, 17.Feb.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državi trebaju pare
Zoran Luković, urednik
Svakoga dana svako od nas suočen je sa stotinama najrazličitijih informacija. Ima tu svega: vesti koje izazivaju nevericu, onih koje nasmeju, koje naljute ili uplaše, ima vesti preciznih i proizvoljnih, jasnih i nejasnih, istinitih i lažnih, pametnih i glupih. Svakakvih vesti i poruka ima svakoga dana. Posle njih obično dolaze mišljenja i analize. Oglašavaju se stručni i oni drugi.
Nezaobilazni u svakoj varijanti su političari, stranački >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lideri i raznorazni glasnogovornici nekih formalnih ili neformalnih grupa i interesa. U toj poplavi ocena povodom nečega, a neretko i svačega, izgubi se osnovna informacija, pa lavina najrazličitijih zaključaka u vrednosnom smislu, gotovo potpuno potisne izvornu vest i sam događaj. Tako mišljenja, umesto objektivne zbilje, postaju realna snaga koja ostavlja posledice i trasira buduće procese. Očigledno je, ako se zaključuje prema javno-medijskoj sceni, da ne oskudevamo u aferama, kriminalu, lošem standardu i obećanjima političara.
Samo nekoliko dana je dovoljno da ilustruju bogatstvo i čitav spektar informacija koje neprekinutim nizom stižu jedna drugu. Nasumice izabrani lidovi, srž samo nekoliko ekonomskih vesti dobro ilustruje u kakvom vremenu živimo:
- Inflacija će do kraja godine, ako nastavi ovaj trend, premašiti projektovanu stopu od osam odsto, slažu se ekonomisti, jer je samo u januaru iznosila tri procenta, saopštio je Republički zavod za statistiku.
- Ministarstvo rada priprema paket mera zaštite prava radnika i socijalno ugroženih kategorija stanovništva.
- Srbiji su neophodna dodatna finansijska sredstva od Međunarodnog monetarnog fonda, poručuje guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
- Preduzeća u Srbiji duguju preko dve milijarde evra, račun svake šeste kompanije je blokiran, a u 2008. zatvoreno je 2.013 preduzeća više nego što je otvoreno.
Kada se ovakve vesti pročitaju, reklo bi se da je Srbija „zemlja čuda” u kojoj je sve naopako. Istina je, ljudi žive teško, mnogo je siromašnih, uplašenih, besposlenih, dezorijentisanih... A opet, nije sve tako crno. Srbija je, da parafraziram Dobricu Erića, zemlja dobrih ljudi i plodnih njiva, ona je mesto zelenih livada i lepih devojaka. Ipak, pitanje svih pitanja je kada ćemo živeti bolje? Nažalost, odgovor je teško dati i ekonomisti radije govore o trendovima i prognozama nego o konačnim ciframa i pokazateljima. Izuzetak su političari koji obećavaju bez mere, ali i bez straha da će zbog „prodaje magle” imati bilo kakvih ozbiljnih problema.
Ekonomisti upozoravaju da je januarski inflacioni skok od tri odsto dobrim delom izazvan potezima države, odnosno da su povećane one cene koje su pod njenom direktnom kontrolom ili je reč o cenama na koje vlast utiče fiskalnim merama kroz, na primer, akcize. Svi znamo da su poskupele komunalije, gorivo, cigarete, a da su cene koje reguliše tržište povećane zbog pomeranja kursa, odnosno slabljenja dinara. Srećom, procena je da januar neće biti opšti trend i da se radi o „jednokratnom udaru”.
Od sredine januara vlast se priprema kroz izradu platforme za pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom i sa Svetskom bankom, ali i svim ostalim globalnim finansijskim institucijama koje bi u ovoj godini mogle da nam pomognu u održavanju makroekonomske stabilnosti, zaustavljanju pada privredne aktivnosti, smirivanju kursa i zadržavanju radnih mesta na sadašnjem nivou. Predstavnik MMF je bio protekle nedelje u Beogradu. Jasno je da nam novac treba i da ćemo po svoj prilici tražiti više para od sume, koja je prošle godine dogovorena. Kao da sve doskora neki u Srbiji, čak i neki upućeniji, nisu shvatili šta se dešava i šta će se dogoditi.
Laza Kekić, regionalni direktor za centralnu i istočnu Evropu Odeljenja za ekonomske prognoze „Ekonomist intelidžens junita”, preneli su mediji, upozorava saopštavajući rezultate najsvežijih istraživanja. Srbija će se ove godine, u najboljem slučaju, sa bruto društvenim proizvodom vrteti oko nule. U praksi to znači da mora biti rebalansa budžeta već sada, bez čekanja. U praksi to znači, nešto od toga je nagovestio Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, da je neminovno jače kresanje javnih izdataka, smanjenje zaposlenih u državnoj administraciji, zaustavljanje rasta zarada koje se isplaćuju iz budžeta, zamrzavanje penzija" Tome treba dodati visoki platni deficit, koji je dostigao gotovo 18 odsto BDP-a koji treba smanjiti sa devet na ispod sedam milijardi dolara. Dakle, trebaju nam novi krediti ili, što je bolje, sveže investicione pare spolja. Srbiji ove godine dospeva i oko 3,6 milijardi evra duga, u Narodnoj banci su izračunali da su za „finansiranje naše pregrejane potrošnje potrebni krediti od ukupno 7,5 milijardi evra, a razliku između onoga što ne uđe u Srbiju, a potrebno je za finansiranje, moraju da pokriju devizne rezerve”.
U vreme globalne krize dolazak novca spolja nije lako ostvariv, mada neki ministri i sada tvrde da je Srbija raj za grinfild kapital u odnosu na druge, iako znaju da su naši susedi i prošle godine bolje prošli. Prema nedavno objavljenim zvaničnim podacima Narodne banke, Srbija je 2008. godinu završila sa tri ili tačnije 2,99 milijardi dolara stranih direktnih investicija. Teško, vrlo teško da ove godine to može biti veći iznos. Nama za normalno funkcionisanje treba oko pet milijardi dolara godišnje i naš je problem kako ćemo to rešavati. Najgore je da krenemo u trošenje deviznih rezervi dok nam je javna potrošnja daleko iznad mogućnosti.
Teško da će nam se desiti, kako to nedavno reče ministarka finansija, da ćemo, „ako bude rasta privrede, živeti bolje, doduše ne mnogo, ali ipak bolje”. Teško da će biti rasta privrede. Bilo bi lepo i korisno da bude, ali" Bliže je realnosti zapažanje doktora Miodraga Zeca da valja učiniti sve što je moguće da država „obezbedi uslove da se u ovoj zemlji isplati nešto raditi sem baviti se politikom, da porezi budu mali, da bude stabilna, da bude jeftina država, jer ovo je sada najskuplja država u regionu”.
.jpg)
