Izvor: Politika, 28.Dec.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državi kao da nije stalo do svojih ljudi u svetu
Kada se početkom 2013. razgovaralo o izgradnji fabrike čipova s kompanijom „Mubadala” iz UAE i o raspoloživim stručnim kadrovima koje bi Srbija trebalo da obezbedi (oko 1.000 stručnjaka za visoke tehnologije), neki naši zvaničnici su lakonski odgovorili da ova zemlja ima takve kadrove, ali je bilo i onih koji su s pravom ukazivali na stručni potencijal iz srpske dijaspore, budući da tržište rada u Srbiji ne može da zadovolji te i takve potrebe. Sredinom godine, izjava predstavnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nemačkih kompanija da u Srbiji nema kvalifikovane radne snage koja je potrebna ovim kompanijama nije privukla zasluženu pažnju javnosti kod nas. Ovi i drugi primeri nameću potrebu rasprave i adekvatnog odgovora na brojna pitanja koje savremeni razvoj nameće, a pogotovo u svetlu sve većeg iseljavanja naših ljudi u svet.
Od 1992. godine, kada je SFRJ dezintegrisana, do 2012, prekookeanske zemlje su izdale preko 150.000 useljeničkih viza građanima Srbije i Crne Gore. Jednu polovinu ovog broja su apsorbovale SAD, a približno pojednu četvrtinu Kanada i Australija.Nažalost, statistike ovih imigracionih zemalja evidenciju vode po zemljama rođenja, a ne i po nacionalnosti. Uz to, još uvek u statistici postoji odrednica Srbija i Crna Gora iako su ove države već sedam godina samostalne. Pretpostavlja se da se oko 90 odsto migranata novijeg doba odnosi na građane Srbije. Međuiseljenimbilojeviše od 10 odsto sauniverzitetskomdiplomom. Samo u periodu od školske 1996/7. do 2001/2. na svim univerzitetima u SAD doktoriralo je 468 lica iz SCG, od kojih 85 odsto ostaje u toj zemlji. Procenjuje se da je, u poslednje dve decenije, u SAD oko hiljadu lica iz naše zemlje steklo doktorsku titulu.
Iako evropske zemlje, osobito one najrazvijenije članice EU, vode različitu imigracionu politiku, pa i statističku evidenciju, privlače gotovo isto toliko stručnjaka iz Srbije koliko i prekookeanske države.
U Srbiji, nažalost, ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju i potencijalima srpske kreativne dijaspore, ne samo među običnim građanima, već i kod državnih organa. Politika prema dijaspori podrazumeva i usklađivanje različitih razvojnih aspekata i suprotstavljenih motiva sadržanih u programima pojedinih resornih ministarstava. Ključne pretpostavke neophodne za prihvatanje i primenu koncepta nove politike prema dijaspori, kao i za njegovo uspešno ostvarivanje, jesu da postoji široka politička i društvena saglasnost. Pri tome, jaka politička volja i podrška javnosti predstavljaju najneposrednije faktore uspeha.
Pozicija Srbije u svetu prema činiocima koji determinišu ljudski kapital je izuzetno loša. Tokom poslednjih pet godina situacija se neprekidno pogoršavala. Prema odgovorima na pitanje: da li vaša zemlja zadržava i privlači talente (indikator „odliva mozgova”) percepcija ispitanika u Srbiji je sve sumornija. Na primer, poslednji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (SEF) pokazuje da se Srbija, po indikatoru privlačenja talenata, nalazi na 147. poziciji od ukupno 148 zemalja za koje su prikupljeni podaci. Zvuči zabrinjavajuće, zar ne?
I drugi indikatori koji determinišu ljudski kapital pokazuju tendenciju pogoršanja, i to: kapaciteti za inovacije se smanjuju, kvalitet naučnoistraživačkih institucija se pogoršava, rashodi preduzeća za istraživanje i razvoj se smanjuju, istraživačka saradnja između nauke i privrede se smanjuje, javne nabavke haj-tek proizvoda se smanjuju, raspoloživost naučnika i inženjera opada i primena patenata je sve slabija. Oslanjanje na profesionalni menadžment takođe pokazuje katastrofalne rezultate. Prema podacima SEF po indikatoru „oslanjanje na profesionalni menadžment” Srbija je zauzimala 135. mesto od ukupno 148 zemalja za koje su prikupljeni podaci.
*Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu
Prof. dr Vladimir Grečić
objavljeno: 29.12.2013
.jpg)
