Izvor: Blic, 23.Apr.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država zaboravila ratne veterane
Iako je oružje na Balkanu utihnulo pre devet godina, za većinu boraca iz Srbije koji su ratovali tokom prošle decenije rat još traje. Rane koje su poneli sa fronta samo su pojačali problemi koje im je doneo mir. Oni su i dalje deo stanovništva o kojem država ne vodi računa.
O traumama koje ovi ljudi nastavljaju da preživljavaju i teškoćama sa kojima se susreću, između ostalog, govori nedavno objavljena monografija „Ratna psihotrauma srpskih veterana". Prema rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Željka Špirića, psihijatra i urednika monografije, kod velikog broja veterana prisutni su simptomi različitih posttraumatskih poremećaja.
- Nevoljna sećanja na događaje iz rata, noćni košmari, izbegavanje da se o ratu govori, pa čak i da se gledaju ratni filmovi, sve su to simptomi ratne psihotraume. Veteran se otuđuje od svih, postaje preterano ranjiv i ima osećaj otupljenosti - kaže Špirić i dodaje da to nije samo problem za njega već i za njegovu porodicu i okolinu prema kojoj može postati veoma agresivan.
- Četiri dana sam ležao u kasarni na ivici smrti. Bolovi koje sam trpeo ne mogu se opisati rečima. Znao sam da je kasarna opkoljena, da izlaza nema, da nema lekova, ničega što bi me spaslo. Molio sam drugove da me ubiju i skrate mi muke - seća se Vaso Rodić (50), ratni veteran, nastradao u zapaljenom tenku, 1991. godine u Hrvatskoj.
Njegovo svedočenje samo je jedan od primera bremena koje su sa sobom poneli učesnici jugoslovenskih ratova od 1991. do 1999. godine.
- Noću sanjam borbe. Granate i bombe svuda oko mene, sve trešti. Probudim se u strahu i ne znam gde sam niti šta bih sa sobom. Osećam da ću eksplodirati. Bojim se da ponovo zaspim. Agresivan sam i ne mogu to da kontrolišem - priča o svojim neprospavanim noćima i Dragan Vukićević (58), učesnik rata u Bosni.
Iako učešće na frontu u većini slučajeva nije bilo stvar njihovog izbora, po dolasku iz rata gotovo svi veterani doživeli su negativan stav okoline. Ne samo da nisu dobili očekivano priznanje, već su često bili izloženi podsmehu.
- Ponižavali su nas, svašta nam govorili. Sećam se, jednom sam u pošti plaćao račune, još sam bio na štakama, kada su ljudi u redu počeli da mi dobacuju i da me vređaju - evo ga onaj Miloševićev i sve tako... - priča Vaso Rodić.
Pored narušenog zdravlja, nerazumevanja okoline, nekadašnji ratnici suočeni su sa teškom materijalnom situacijom, mnogi od njih nemaju posao i rešeno stambeno pitanje. Prema njihovim rečima, država i društvo su se ozbiljno ogrešili o one koji su im dali najvrednije što imaju.
- Ono za šta se sami izborimo, preko udruženja boraca, jedina je pomoć koju imamo. Potrebno je da se država više angažuje i donese strategiju zaštite zdravlja učesnika ratova, ali i da im pomogne da reše za njih tri najvažnija problema. To su stan, posao i lečenje - navodi Moma Jevtić, sekretar Udruženja boraca Zvezdare koje je i izdavač knjige.
Procena zdravstvenog stanja i potreba
Trenutno je u toku projekat „Procena zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba ratnih veterana iz ratova 90-ih sa posebnim naglaskom na mentalno zdravlje".
- Sada anketiramo 3.000 ratnih veterana, od kojih će po završetku ankete biti odabrano između 200 i 300 ljudi. Oni će biti podvrgnuti detaljnom pregledu kako bi se utvrdilo stanje njihovog mentalnog zdravlja i odredila psihoterapija - kaže za „Blic" Željko Špirić.
.jpg)
