Izvor: Večernje novosti, 18.Avg.2012, 23:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država zaboravila najplemenitije

DUGAČAK je stroj plemenitih u koji već pola veka, koliko je prošlo od kako Kompanija “Novosti” dodeljuje najodvažnijim građanima priznanje i titulu najplemenitijih ljudi, staju hrabri. Oni koji su ne žaleći sebe i ne strepeći za sopstveni život, spasavali tuđi. Skakali u vatru, u vodu, delili i ono što nisu imali, davali sopstvenu kožu...Gde su danas? Da li je život nagradio one čiji su podvizi spasli tuđe živote? Da li bi opet u vatru i vodu?Vlasnik Zlatne plakete sa najplemenitiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << podvig 1999. godine, alas Velimir Velja Teodorović, živi u Sremskoj Kamenici. Bio je sam u svom čunu na Dunavu kada je NATO rušio Most slobode u Novom Sadu. Tada je spasao iz reke devetoro povređenih ljudi. Teodorović se više ne bavi ribarstvom, jer su mu lopovi pokrali svu opremu. Radi u Gradskoj čistoći i na posao ide preko Mosta slobode u Novi Sad.Teodorović je ušao u 56. godinu i dan-danas sanja svoj podvig.- Često mi u misli dođu slike kada sam usred rata spasavao ljude po Dunavu. Bilo je opasno i dramatično. Od devetoro ljudi koje sam spasao javlja se samo komšija Kristijan Lotven. Postao je prvo prijatelj moje dece, a potom i cele porodice. Ostali ljudi mi se ne javljaju, neki su se odselili u inostranstvo, drugi su preopterećeni problemima ili su umrli. Uostalom, rat je traumatično sećanje koje potiskuje ružne događaje i ne zameram ljudima što me se više ne sećaju - iskren je Velja Teodorović.RUMSKI ZET NEUSTRAŠIVI kapetan Stevan Popov novi smisao života našao je u Košarkaškom klubu Ruma, u kome je njegova žena traner, a on glavni savetnik i pomagač. Nekada prvi čovek letačke operative nacionalne avio-kompanije JAT i bivši direktor “Aviogeneksa”, danas kao penzioner sa suprugom Snežanom i najmlađom ćerkom Jelenom živi u Rumi.Visoki i snažni Zoran Karić, poljoprivrednik iz Brestovika, dobitnik je Zlatne plakete za 1977. godinu jer je spasao trogodišnjeg Miloša Stefanovića iz bunara dubokog 21 metar. I danas živi u svom selu kod Grocke. Bavi se voćarstvom.- Imao sam tada 27 godina i bio ludo hrabar. Osetio sam da dečak, pored mnogo ljudi okolo, baš mene zove u pomoć. Viđam ponekad malog Miloša Stefanovića, koji je danas veliki momak. Ljudi u Grockoj su zaboravili na moje dobročinstvo. Retko o tome govorimo, a ja živim običan seljački život, berem voće i izvozim ga u Rusiju - zaokružuje svoju životnu priču Zoran Karić.Radnica benzinske pumpe Dušica Lepenac je 1985. godine žrtvovala sebe i spasila grad Trstenik od eksplozije skladišta “Jugopetrola”. Kako kaže, bila je junak godine, ali je njena slava brzo prošla i danas je samo setna:- Sprečila sam da 50.000 litara benzina eksplodira i sprži Trstenik. Tada sam se i povredila. Taj događaj mi nije mnogo promenio život. Ostatak života sam provodila tiho i nenametljivo - iskrena je Dušica Lepenac, koja kao penzioner živi u seoskoj kući u Velikoj Drenovi.Udata je za Zorana Lepenca, radnika “Prve petoletke”, sa kojim ima dva sina - Dragana i Nenada - i srećni su jer imaju četvoro unučadi.- Mi smo našu decu naučili da budu plemenita, ali da od toga ne prave lični kapital - objašnjava nam svoju životnu filozofiju Dušica Lepenac.Slično razmišlja i Aleksandar Čarapić, iz Novog Beograda, koji je 1994. godine na klupi ispred zgrade našao novčanik pun deviza. Imao je samo devet godina kada je policiji predao izgubljeno blago. Danas ovaj mladić ima 27 godina. Student je treće godine Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a ovih dana je prvi put krenuo na posao.- O događaju iz 1994. godine ne govorim, ali ljudi oko mene i danas pričaju kako sam bio pošten. Šale se kako bih bio bogat da sam taj novčanik prisvojio. Bio sam plemenit jer sam tako vaspitan. Opet bih isto uradio. Ima u Srbiji i danas dosta plemenitih ljudi, ali se ne vide od šume lopova - iskreno govori mladi Čarapić.Najplemenitiji podvig 1992. godine učinio je pilot Stevan Popov sa posadom “boinga 707”, koji je sakupljao ljude rasute po Jugoslaviji i prevozio ih u Srbiju. Kako sam kaže, spasao je tada 40.000 unesrećenih ljudi.- Taj događaj mi je promenio život, jer sam postao osoba koju narod poštuje. I danas mi se javljaju nepoznati ljudi i zahvaljuju na podvigu. Međutim, preduzeće JAT i novo rukovodstvo nisu cenili moj profesionalni i plemeniti podvig, a ni moje pilotsko znanje. Prvo sam oteran sa posla, iako sam bio šef letačke operative. A kada sam se na kratko vratio u JAT 2004. proglašen sam tehnološkim viškom i otpušten. Preživeo sam potom operaciju raka na desnom bubregu, jer nisam planirao da umrem - duhovit je Stevan Popov, koji danas penzionerski radi sa malim avionima u Čeneju.Otkaz mu je, kaže, teže pao od zloslutne bolesti. Preživeo je potom i razvod. Ima četvoro dece iz dva braka i puno prijatelja oko sebe.- Život mi najviše ulepšavaju dvoje unučića i “Večernje novosti”, koje čitam svakog dana, jer one su deo mog života - priča legendarni pilot Stevan Popov.Plemeniti ljudi Velimir Teodorović, Zoran Karić, Dušica Lepenac, Aleksandar Čarapić i Stevan Popov ostali su upamćeni čitaocima “Novosti”, ali su ih lokalna sredina i preduzeća gde su radili brzo zaboravili. Ni država nije znala da im kaže hvala za dobročinstva.A oni su ostali isti, i, kažu svi do jednog, ako bi bili u prilici opet bi pokazali svoju hrabrost i plemenitost.

Nastavak na Večernje novosti...