Izvor: Politika, 06.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država u četiri koraka
Kako je Kosovo jednoglasno proglasilo nezavisnost i kako mnoštvo „želim da budem” država slede njegov primer, čovek bi mogao da pomisli da je vreme da stvori sopstvenu zemlju.
Izabrali ste zastavu, napisali nacionalnu himnu, čak ste i novac odštampali sa svojim likom na njemu. Ali, šta je sledeći korak? Stvaranje nove države nije tako lako kao što mislite.
Prvi korak: Postarajte se da budete pogodni
Ma kako bilo primamljivo da svoju sobu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proglasite suverenom državom, običajno međunarodno pravo, u stvari, tačno navodi minimum uslova za državnost.
1. Morate imati određenu teritoriju.
2. Morate imati stalno naseljeno stanovništvo.
3. Morate imati vladu.
4. Vaša vlada mora biti sposobna da komunicira sa ostalim državama. (Ovaj uslov je kontroverzan. Uključen je kao deo Konvencije iz Montevidea 1933. koja je ustanovila američku „dobrosusedsku” politiku kojom su isključene intervencije u Latinskoj Americi, ali generalno nije priznata kao međunarodno pravo.)
Drugi korak: Proglasite nezavisnost
Čestitke na tome što ste se pridružili društvu Transnistrije, Somalilenda i mnoštvu drugih zemalja koje neće marširati na Olimpijadi u bliskoj budućnosti. To što ste ispunili uslove i proglasili se nezavisnim, ne znači da će vas uzeti za ozbiljno. Čak je i Kneževina Silend, smeštena na 400 kvadratnih metara platforme u Severnom moru, pokušala da traži suverenitet pošto je prethodno ispunila pomenute uslove.
U svakom slučaju, sada kada je vaša država osnovana, možete očekivati izvesnu korist, čak iako vas niko nije priznao.
„Jednom kada je izvesni entitet proglasio sebe za de fakto državu, može da izvuče korist iz teritorijalnog integriteta i izvesnih garancija suvereniteta”, kaže Stefan Talmon, profesor javnog međunarodnog prava na univerzitetu Oksford i dodaje da „sada kada je Kosovo država, Srbija ne može slobodno da napadne Kosovo kako bi ga povratila. Kosovo koristi zabranu upotrebe sile koju je ustanovila Povelja UN. Ova pravila su ustanovljena tokom hladnog rata kako bi se zaštitile nove države čije postojanje jedan od blokova još nije priznao”.
Treći korak: Neka vas priznaju
Nema baš mnogo smisla u tome da imate sopstvenu državu ako druge države ne priznaju vaše postojanje. Međunarodno priznanje daje zemlji legitimitet u međunarodnoj zajednici i, konačno, razlikuje Novi Zeland od Nagorno-Karabaha.
„Priznavanje je prilično komplikovano zato što kombinuje međunarodno pravo i međunarodnu politiku”, kaže Talmon i dodaje: „Neki kažu da je priznanje čisto politički akt. Na svakoj je državi da odluči hoće li priznati, pa tako ne postoji pravo na priznavanje”.
Ovo se posebno odnosilo na period hladnog rata kada je nacionalni legitimitet Severnog i Južnog Vijetnama, Severne i Južne Koreje i Zapadne i Istočne Nemačke zavisio od toga koju stranu ste pitali. Čak i danas mnoštvo entiteta neke zemlje priznaju, a neke ne. Palestina, Tajvan i Severni Kipar spadaju u ovu grupu.
SAD, prema Stejt departmentu, nemaju zvaničnu politiku o tome šta je potrebno za priznavanje države. Umesto toga, predsednik donosi odluku o priznavanju. Onda predsednik, na bazi nacionalnih interesa SAD, odlučuje da li će uspostaviti diplomatske odnose sa tom državom. Nema jedinstvenog pristupa. Zato se, kada tražite priznavanje, obavezno postarajte da objasnite kako će vaša nezavisnost biti dobra za Ameriku. Nekada je dokazivanje antikomunističkog kredibiliteta bilo dovoljno. Danas su strateški prioriteti SAD složeniji, iako, kako pokazuje slučaj Kosova, oštar stav prema Rusima pomaže.
Četvrti korak: Pridružite se klubu
Od osnivanja 1945. članstvo u UN je zlatni standard međunarodnog legitimiteta.
„Kada ste primljeni u UN, to je način priznavanja”, kaže Talmon. „To je kao žig koji kaže da ste sada ravnopravan član međunarodne zajednice”, kaže on.
Prijavljivanje za članstvo u UN je sitnica. Prema pravilima UN, sve što treba da uradite jeste da napišete pismo generalnom sekretaru sa molbom za članstvo. Ova pisma su izuzetno kratka i jednostavna. Da biste pri ruci imali model kako to treba uraditi, pogledajte kako je Crna Gora, najmlađi član UN, uspešno aplicirala.
Molbu možete poslati na adresu:
Ban Ki-moon
Secretary-General, The United Nations,
First Ave. at 46th St., New York, NY 10017
Sada dolazi teži deo. Savet bezbednosti mora da se obrati Generalnoj skupštini, koja dvotrećinskom većinom odlučuje da li ste „miroljubiva zemlja” koja može da ispunjava dužnosti iz Povelje UN. Verovatno nije vredno truda pokušavati sve ovo, ako prethodno niste napravili treći korak. Brojne nepriznate zemlje su se godinama prijavljivale za priznavanje UN, uključujući američko-indijanska plemena, ali ako nemate kredibilitet koji pruža bilateralno priznanje, ove molbe se obično stave negde na stranu.
Najveća prepreka za članstvo u UN je politika sila. Ni Severna ni Južna Koreja nisu dobile članstvo u UN sve do 1991. zbog veta jednog ili drugog bloka za vreme hladnog rata. Čak će i danas ruski veto u Savetu bezbednosti verovatno sprečiti Kosovo da dobije stolicu u UN u neko skorije vreme. Tajvan je bio jedan od osnivača UN i jednom je imao stalnu stolicu u SB. Ali Tajvan je izbačen u korist Kine 1971. kada je predsednik SAD Ričard Nikson odlučio da otopli odnose sa Kinom.
Tajvanska vlada se prijavljivala za članstvo svake godine od 1993. ali bez uspeha. UN se čak nisu ni potrudile da otvore najnovije tajvansko pismo.
Kao što možete videti, tačka na kojoj teritorija zvanično postaje država je veoma u očima posmatrača.
Može se dogoditi da vam međunarodno priznanje stalno izmiče iz ruku. Dobra vest? Što duže čekate, sve su vam veće šanse. U međunarodnom pravu, koje je često bazirano na navici, što duže zadržite svoj de fakto suverenitet, veće su vam šanse da vas prihvate. (Osim ako ste Tajvan.)
Snaga kosovskog zahteva za nezavisnošću od Srbije je u velikoj meri bazirana na činjenici da je, u svakom pogledu, Kosovo nezavisno već skoro deceniju. Još ekstremniji primer je da 900-godišnji suvereni Malteški red ima diplomatske odnose sa sto zemalja i status posmatrača u UN iako se cela njegova teritorija sastoji od nekoliko zgrada u Rimu. Zato, nemojte se obeshrabriti. Osnivanje sopstvene države nije nemoguće. Samo će zahtevati mnogo strpljenja i prave prijatelje.
(Autor je urednik u časopisu Forin polisi)
Džošua Kiting
[objavljeno: 07/03/2008.]
.jpg)
