Izvor: RTS, 08.Okt.2009, 14:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država povećala likvidnost privrede
Premijer Mirko Cvetković rekao da je država dala značajan doprinos povećanju likvidnosti privrede u vreme ekonomske krize i to će činiti i ubuduće. Zakoni o racionalizaciji državne uprave naći će se na sutrašnjoj sednici Vlade, najavio Cvetković.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je država dala značajan doprinos povećanju likvidnosti privrede u vreme ekonomske krize i da će to činiti i ubuduće.
Premijer Mirko Cvetković izjavio je da srpska >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << strana u razgovorima sa predstavnicima MMF-a 20. oktobra neće ponuditi povećanje poreza na dodatu vrednost.
Cvetković je podsetio da će strategija Vlade biti da se u prilagođavnju zahtevima te međunarodne institucije ide na smanjenje budžetskih troškova.
"Mislim da ćemo uspeti da nađemo zadovoljavajuće rešenje za sve, a naročito za građane Srbije", rekao je premijer.
Predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik izjavio je ove nedelje beogradskim medijima da "postoji rizik da reforme koje planira Vlada Srbije ne budu dovoljne pa će u tom slučaju biti potrebne mere na prihodnoj strani".
Lisovolik je rekao da "predugo sprovođenje reformi koje podrazumevaju smanjenje izdataka ne mora neminovno da znači povećanje poreza, jer su velike mogućnosti i u oblasti proširenja poreske osnove i poboljšanja u oblasti poreske uprave".
Cvetković je na okruglom stolu Srpske asocijacije menadžera "Nelikvidnost: Stvarni problem ili dobar izgovor" rekao da su neopravdane optužbe da je država, pogotovo preko svojih javnih preduzeća, bila generator nelikvidnosti privrede.
Premijer je naveo podatak da su potraživanja Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa od sredine prošle godine do sada uvek značajno bila veća od obaveza tih javnih preduzeća prema dobavljačima.
Budžetski deficit je pokazatelj, prema rečima Cvetkovića, da je država ispunjavala svoje obaveze i više nego što je za to imala mogućnosti na osnovu prikupljenih sredstava, pokušavajući na taj način da poveća likvidnost privrede.
Cvetković očekuje da će se Zakoni o racionalizaciji državne uprave naći na sutrašnjoj sednici Vlade i da se nada da će se sa sindikatima postići dogovor.
Cvetković izjavio da su predstavnici sindikata u ponedeljak, 5. oktobra, dostavili svoje predloge Vladi i da se iz tih papira može videti da postoje mala neslaganja.
"Čudi me da se ponovo stvara neki otpor. Mislim da ćemo naći rešenje", rekao je premijer i dodao da pred sobom imaju još 24 sata za postizanje dogovora i da je predlog u fazi razmatranja.
Premijer je podsetio da su sastanci sa sindikatima održani pre nedelju dana i da su u pregovore, osim njega, bili uključeni i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i ekonomije Mlađan Dinkić.
"Moja lična procena je da će to trajati nekoliko godina i mislim da je to suviše svedeno, bez razloga, na pitanje trenutnog otpuštanja manje ili više radnika. Ja mislim da iza toga stoje mnogo veći problemi, i efikasnost koja treba da se ugradi u kompletan javni sektor, ne samo u administraciju, nego i u sve ostale segmente".
Privrednike je na skupu o nelikvidnosti interesovalo i da li će reforma u javnom sektoru biti na teret privrede, na šta je Cvetković odgovorio da to neće uticati na privredu, već naprotiv, da će, na dugoročni i srednjoročni rok, ekonomija zemlje imati koristi od toga.
Uticaj monetarne politike na likvidnost
Govorići o metarnoj politici, predsednik Vlade je rekao da je ona imala veći prostor da utiče na povećanje likvidnosti preduzeća, jer je u proteklom periodu inflacija imala mali ili skoro nikakav rast, a devizni kurs je bio stabilan.
Prodajom državnih zapisa, država takođe povećava likvidnost privrede, istakao je Cvetković, dodajući da se prodajom hartija Narodne banke Srbije povlači novac iz opticaja, kako bi se održala stabilnost deviznog kursa i sprečio rast cena.
Mirko Cvetković je naveo podatak da je sredinom prošle godine prodajom repo hartija NBS bilo povučeno 209 milijardi dinara, a sredinom ove godine 109 milijardi dinara, dok je trenutno prodajom državnih zapisa prikupljeno 80 milijardi dinara, a taj novac je, prema rečima Cvetkovića, plasiran privredi, kako bi se povećala njena likvidnost.
Prelivanje očigledne likvidnosti banka u realni sektor, odnosno u privredu, kako je naglasio premijer, obavljeno je obezbeđivanjem novca iz budžeta za subvencionisanje kamata na bankarske kredite za privredu i kupovinu robe domaćih proizvođača.
