Izvor: B92, 13.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Država posvećena saradnji s Hagom"
Dušan Petrović (FoNet)
Beograd -- Dušan Petrović kaže da je raspisivanje novčanih nagrada još jedan instrument koji može pomoći da se reši haško pitanje.
Ministar pravde Dušan Petrović je gostujući u Vestima B92 povodom raspisivanja nagrada za informacije koje bi dovele do hapšenja haških optuženika rekao da su svi organi, počev od vojnih i civilnih, i svi drugi državni organi koji se bave ovim pitanjem, vrlo posvećeni da ta državna obaveza bude >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rešena.
"Moramo da poštujemo odluke UN-a i moramo da poštujemo postojanje Haškog tribunala. Naša je obaveza da svi koji su optuženi a do kojih možemo da dođemo i izručimo. Ono što mogu da kažem jeste da svi koji se bave ovim pitanjem jesu vrlo posvećeni, vojne i civilne službe. Svakako da je ovo mera koju primenjuju i druge zemlje i mislim da je ovo još jedan istrument koji nam može pomoći da rešimo pitanje", kaže Petrović.
Podsetimo, Savet za nacionalnu bezbednost, na predlog Tima za sprovođenje Akcionog plana za hapšenje haških optuženika, raspisao je nagrade za informacije koje bi dovele do hapšenja preostalih optuženika koje potražuje Tribunal.
Nagrada od milion evra raspisana je za informacije koje bi dovele do hapšenja Ratka Mladića, dok je za informacije o Stojanu Župljaninu i Goranu Hadžiću određena nagrada od 250.000 evra.
Del Ponte: Izraz političke volje
Karla del Ponte (FoNet)
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte ocenila je da je odluka Saveta za nacionalnu bezbednost jasan izraz političke volje za lociranjem i hapšenjem haških begunaca, rekla je portparolka haškog tužilaštva Olga Kavran.
Kavranova je Blicu izjavila da će se ova konkretna akcija srpskih vlasti svakako naći u izveštaju Del Ponteove o saradnji Srbije sa Hagom, a da li će presudno uticati da izveštaj bude pozitivan znaće se u ponedeljak, 15. oktobra, nakon sastanka Del Ponteove sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.
Karla Del Ponte će krajem oktobra ponovo doći u Beograd kako bi sa zvaničnicima Srbije razgovarala o napretku u saradnji sa Tribunalom, rekla je portparol Kavran.
"Nemoć države da sama uhapsi begunce"
Iako je odluka srpskih vlasti da ponude milion evra za informaciju o Ratku Mladiću i po 250 hiljada za Stojana Župljanina i Gorana Hadžića izazvala je pozitivne reakcije međunarodne zajednice, stručnjaci ocenjuju da ovaj potez srpskih vlasti više govori o nemoći da država sama uhapsi begunce.
Zlatko Nikolić iz Instrita za kriminološka istraživanja ne veruje u uspeh ove akcije jer smatra da novac ne može da motiviše građane Srbije da prijave begunce zbog straha da ne budu optuženi da su cinkarosi.
"Dakle, to je ona skrivena strana problema - animozitet građana prema potencijalnim cinkarošima, ili drukerima kako ih klinci zovu, i strah da jednog dana sam ne bude žrtva. Broj je veoma mali, to možete da svedete na mali procenat. Prema tome, i oni koji raspisuju te nagrade znaju da je ciljna grupa veoma mala", kaže Nikolić.
Ni građani Beograda ne veruju da će raspisivanje novčane nagrade dovesti do hapšenja haških begunaca jer mnogi od njih nisu sigurni ni da li bi ih prepoznali da ih sretnu na ulici:
"I da sam ga video ne bih ga prepoznao, čovek ima toliko para da je uradio neku plastičnu operaciju, a na kraju krajeva prošlo je 15 godina osatrio je čovek"
"Mladića bih, ali za tu dvoijicu prvi put čujem za njih "
"Ne, ja bih ga uhapsio, ja sam bivši radnik MUP-a. Ja bih ga lično uhapsio. A koliko je nagrada, 1 milion. Ma, dva miliona bih dao da uhapse tu rđu"
Novčane nagrade za hvartanje begunaca prvi su uveli Amerikacnci. Čovek koji je odao mesto skrivanja Sadama Huseina je bogatiji za 25 miliona dolara, ali i pored velike novčane nagrade i dalje se ne zna gde je američki "neprijatelj broj jedan" - Osama Bin Laden.
U martu 2000, Amerikanci su raspisali i nagradu od pet miliona dolara za hvatanje Ratka Mladića i Radovana Karadžića ali ovu nagradu do sada još niko nije podigao.
.jpg)
