Izvor: B92, 20.Mar.2015, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Država nije pomogla golootočanima"
Iako je pre 3 godine,na osnovu Zakona o rehabilitaciji, država izdvojila 13,7 miliona dinara za obeštećenje 15 preživelih golootočana,"zakinuta" su im sredstva.
Većina je dobila za trećinu nižu sumu od predviđene, a najdrastičniji je primer pokojnog inženjera Branka Putnika, koji je, prema proceni stručne komisije, za pet godina robije trebalo da dobije "astronomskih" 50.000 dinara, piše "Danas".
Podsetimo, Komisija za obeštećivanje u procesu rehabilitacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odlučila je 2012. godine da 15 preživelih logoraša, koji zadovolje njima znane kriterijume, dobiju obeštećenje od 700 dinara po danu provedenom na Golom otoku. Broj preživelih golootočana u Srbiji tada je bio manji od 200, a prosek starosti - 90 godina. Logoraši i njihovi potomci ocenili su tadašnju odluku države kao tužnu i sramotnu.
Čekali su da svi preživeli umru, pa da onda budu "politički korektni", rehabilituju i isplate oštećene. Nakon toliko godina. Cinično je, licemerno i jadno - bili su jednoglasni. Sem činjenice da država nije obeštetila sve preživele i da je za nadoknadu odredila višestruko nižu cifru od one koju su isplaćivale zemlje u regionu, posebno je poražavajuće da ni predviđenu sumu nije isplatila u potpunosti. S obzirom na teške uslove u kojima živimo, većina preživelih logoraša prihvatila je novac bez žalbe zbog umanjenja.
U nameri da očuva uspomenu na zatvorenike najozloglašenijeg logora na prostoru SFRJ nakon Drugog svetskog rata, Srpska akademija nauka i umetnosti je na predlog književnika Dragoslava Mihailovića, osnovala Odbor za izučavanje represije (Golog otoka i drugih logora i zatvora). Odbor će se, prema Mihailovićevim rečima, baviti žrtvama komunističkog režima, ali prvenstveno golootočanima, "jer se država nikada o njima nije brinula".
"Sakupićemo sve što su logoraši pisali, sve što je o njima napisano i objavićemo bibliografiju. Biće tu i novinskih članaka. Nakon toga ćemo da proučimo spiskove logoraša i vidimo koliko ih je danas živo, jer tu evidenciju ne vodi niko", kaže Mihailović za Danas.
Na pitanje zašto nije ranije osnovao telo koje bi se bavilo žrtvama represije, naš sagovornik kaže da je inicijativa postojala još početkom 90-ih, ali da nije bilo državne volje.
"Za sve druge žrtve komunističkog režima bilo je interesovanja, procesa rehabilitacije, samo golootočani nikog nisu zanimali. Država nam nikada nije pomagala", naglašava Mihailović.
On je bio i inicijator donošenja Zakona o rehabilitaciji, koji je usvojen tek 2012. Na Golom otoku je bio 15 meseci, a pre toga šest meseci u istražnom zatvoru, optužen da je jednom drugu rekao da je Josip Broz američki špijun. Napisao je više knjiga o Golom otoku, a jedna od njih bavi se inženjerom Brankom Putnikom, koji je učestvovao u rekonstrukciji Pančevačkog mosta 1946, a potom robijao pet godina pod optužbom da je sovjetski špijun.
U Hrvatskoj je 1991. donet Zakon o pravima bivših zatvorenika, prema kom su svi koji su bili na Golom otoku dobili pravo nadoknade u iznosu od 15 maraka po danu zatočeništva. S obzirom na to da je većina golootočana u to vreme bila živa, oko 2.500 Hrvata dobilo je novčano obeštećenje.
