Izvor: Politika, 04.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država nespremna za diplomatski sukob
Uticaj SAD i EU ne bio tako veliki da postoji nacionalni konsenzus, makar oko osnovnih državnih pitanja
Istoričar Čedomir Antić, koji će uskoro braniti doktorsku tezu na temu britansko–srpskih odnosa kroz istoriju, na pitanje da li poslednju izjavu britanskog ambasadora Stivena Vordsvorta treba shvatiti kao preporuku ili pritisak odgovara: „Da imamo ozbiljnu i promišljenu dugoročnu politiku prema Kosovu i Metohiji rekao bih da je reč o pritisku. Pošto to nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slučaj, smatram da je reč o nedovoljno odmerenoj preporuci”.
Da li su u diplomatskoj praksi uobičajeni ovakvi pritisci i mešanja ambasadora?
Nažalost, mislim da su uobičajeni. Status međunarodne nezavisnosti neke države može se porediti sa demokratskim pravima svakog građanina. U teoriji svima su prava ista, u praksi bogati i moćni vode glavnu reč, koja je često presudna, a ponekad i jedina.
Prema kojim državama se primenjuju takve metode i da li one uvek daju rezultat?
Po pravilu prema slabim i ekonomski ili politički zavisnim. Uticaj ambasadora SAD i država EU u Srbiji imao je različit značaj tokom proteklih osam godina, svakako nikada nije bio toliko veliki kao što je recimo bio uticaj prvog ambasadora SAD u Kabulu posle 2001. godine. Ipak, uticaj na Srbiju ne bio tako veliki da postoji nacionalni konsenzus makar oko osnovnih nacionalnih i državnih pitanja.
Istorija britansko-srpskih odnosa je bogata, kako biste ocenili sadašnji nivo diplomatske bilateralne komunikacije?
Istorija srpsko–britanskih odnosa je pre svega izuzetno burna. Uprkos rasprostranjenom uverenju o nenaklonosti Velike Britanije prema Srbiji tokom protekle dve decenije, rekao bih da i pored nekadašnjeg savezništva, pragmatičan i negativan stav Londona prema Srbiji predstavlja konstantu koja nije motivisana ideologijom, kulturnim razlikama ili nerazumevanjem (kao što je to slučaj sa pojedinim političarima i vladama drugih sila). Naši odnosi su danas svakako bolji nego što je to bio slučaj u bilo kom trenutku tokom protekle dve decenije, što pokazuje koliko naša država suštinski nije bila spremna na diplomatski sukob zbog priznanja nezavisnosti KiM.
Sličan pritisak smo trpeli kada je traženo da povučemo tužbe protiv zemalja-članica NATO koje su bombardovale SR Jugoslaviju. Tokom poslednje decenije lista pritisaka na Srbiju je sve duža. Da li je taj metod zaista najdelotvorniji?
Očigledno da jeste, inače lista ne bi bila sve duža. Naša najveća slabost je u tome što naše političke elite, kako devedesetih tako i sada, nisu spremne da prestanu sa podilaženjem velikim očekivanjima i oveštalim predrasudama širokih slojeva stanovništva. Državni i nacionalni razlozi, a ne šanse za pobedu na sledećim izborima, treba da budu vodilje naših državnika.
B. Mitrinović
[objavljeno: 05/08/2008.]
