Izvor: Večernje novosti, 17.Okt.2015, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država nema para za rehabilitovane!
NEKADAŠNjI politički zatvorenici koji su, u međuvremenu, rehabilitovani ili njihovi naslednici, prema podacima Državnog pravobranilaštva, podneli su do sada 300 tužbi protiv države, tražeći rehabilitacionu odštetu. Iako su neki dobili prvostepene presude, tek retki su stigli do pravosnažnih, a posebno do isplate. Među njima je i osamdesetogodišnja Hadži Darinka Tatalović, supruga preminulog golootočanina Milana Tatalovića. Njoj je Prvi osnovni sud u Beogradu još u aprilu dodelio >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << odštetu od sedam evra po zatvorskom danu, koliko je odredila država. Za četiri godine, koje je Milan Tatalović proveo na Golom otoku i Svetom Grguru, trebalo bi da dobije milion dinara plus 115.350 dinara za parnične troškove. Državno pravobranilaštvo je, međutim, uložilo žalbu. - Milan je bio sekretar našeg vojnog izaslanstva u Britaniji, kada je došao u Beograd, na godišnji odmor, 1949. godine, pre nego što će nastaviti službovanje u Kanadi. Bili smo vereni. Ja sam imala 17 godina i čekali smo moje punoletstvo da se venčamo. Te večeri me je odveo u cirkus, otpratio kući i produžio u Dom armije, gde je prisustvovao predavanju o situaciji sa Staljinom. Pred prijateljima je izjavio da "ne može da mrzi ceo sovjetski narod". Uhapšen je i izgubio mu se svaki trag - priča gospođa Tatalović. Posle četiri meseca saznala je da je osuđen i poslat prvo u Bileću, a zatim na Goli otok. Sužanjstvo je završio na Svetom Grguru. Zahvaljujući porodičnim vezama sa prvim upravnikom Golog otoka i nekadašnjim Rankovićevim zamenikom, Vojinom Jaukovićem (Milanova sestra od strica je bila za njega udata), Darinka je jedini civil koji je dobio dozvolu da ode na pakleno ostrvo u posetu. - Morala sam da gledam ispred sebe i ne skrećem pogled. Jednom se naš čamac mimoišao sa jednim drvenim čamcem prekrivenim šatorskim krilom. Zaduvao je vetar i odigao jednu stranu krila. U utrobi čamca videli su se nabacani leševi - seća se naša sagovornica. Milan je izašao iz logora 28. oktobra 1953. Posle dve godine on i Darinka su se i zvanično venčali, ali su morali da se razvedu 1964. da bi sina mogli da upišu normalno u školu. Ponovo su se venčali 1974. Cela porodica je ispaštala zbog Milanove robije. On je radio razne poslove, pa čak i tovario ugalj. Darinka je radila u baštama pri ambasadama i putovala u kraljevačko pozorište iz Beograda, pošto kao svršeni student dramskih umetnosti nije mogla da radi u prestonici. Kako dođe koja strana delegacija, njih su odvodili u pritvor. Zato je Darinka iskoristila zakonsku mogućnost i tražila odštetu. U žalbi, međutim, Pravobranilaštvo, između ostalog, navodi da je presuda Prvog suda protivrečna sama sebi i da sud "nije imao u vidu da je Zakon definisao rehabilitaciju kao meru ublažavanja posledica osuđenosti". Naknada štete je jedan od načina ublažavanja tih posledica, "a ne način da se pogoduje materijalnim težnjama tužilja i uvećanja imovine". Takođe se navodi da sud nije imao u vidu ekonomsku moć države i smanjenje plata i penzija za 10 odsto. Zato traži da se presuda poništi. Na posedu je sada drugostepeni sud. ISPLAĆENO 90 MILIONA KOMISIJI za rehabilitacionu odštetu podneta su lane 723 zahteva za rehabilitaciono obeštećenje. Ona je odlučila o 393 i predložila poravnanje u ukupnom iznosu od 80.237.761 dinara. Prihvaćeno je i isplaćeno 55.194.991. Za prvih osam meseci ove godine podneto je 426 zahteva. Komisija je odlučila o 422, predložila obeštećenje od 47.589.215 dinara, od čega je prihvaćeno i isplaćeno ukupno 35.296.000.
Nastavak na Večernje novosti...
