Izvor: Politika, 09.Feb.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država ne kontroliše finansije SPC
Episkopi bi trebalo da kontrolišu pravednu raspodelu novca, kaže dugogodišnji administrativni radnik u Patrijaršiji
Bura oko višegodišnje krađe u samom srcu SPC, zgradi Patrijaršije u Beogradu, i dalje se ne stišava. Kako je bilo moguće da više godina, očigledno s detaljnim planom, blagajnik S. Ž. potkrada trezor Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i iz trezora iznese milion evra, a da se skandal otkrije tek nedavno? U javnosti se s pravom postavljaju pitanja o tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zašto je i koliko SPC odvojena od finansijskog i poreskog sistema zemlje? Gde se sliva novac koji prilažu vernici, kuda odlaze vredne donacije bogatih ljudi i kompanija? Ima li naša crkva potpuni nadzor nad svojim finansijama, jer, osim bogatog voznog parka vladika, javnost iritiraju i luksuzni „dvorci” pojedinih episkopa.
Čovek sa višedecenijskim iskustvom rada na administrativnim poslovima u Patrijaršiji za „Politiku” priznaje da mu je nejasno kako je krađa mogla da se dogodi, naročito posle saznanja da se pljačka odvijala godinama.
– Dugo poznajem osumnjičenog. U Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj radi oko tri decenije, a kao blagajnik sigurno već 20 godina. Bio je podstanar na Dedinju, u pomoćnoj zgradi patrijarhove vile. Još ne mogu da verujem da je taj čovek pokrao toliki novac i logično mi zvuči mogućnost da je imao saučesnike – ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, SPC radi uglavnom gotovim novcem, dinarima i devizama od priloga, donacija, prodaje sveća, krstova, brojanica… Patrijaršija, eparhije i crkve imaju svoje račune u bankama.
– Ako se donacije uplaćuju preko banke, taj novac leži na računima. Ako se daju u gotovini, onda ta i ostala gotovina odlazi u centralnu kasu crkve, a potom se iz crkve preliva u blagajnu eparhije. U Srbiji su vladike apsolutni vladari u eparhijama, iako bi upravo oni trebalo da kontrolišu pravednu raspodelu novca – kaže ovaj dugogodišnji administrativac Patrijaršije, tvrdeći da crkva finansijske kontrole vrši interno, po eparhijama.
Postoji, takođe, i kontrola iz Patrijaršije, ali iz centrale SPC najčešće ne odlaze lično u kontrole eparhija, već im se samo dostavlja dokumentacija. Prema njegovim rečima, eparhije obavljaju svake godine popis krajem decembra, koji traje do početka januara. Naš sagovornik je bio član sličnih popisnih komisija i događalo se da se u kasama utvrdi manjak. Ali, kaže on, manjkovi su mahom beleženi u robi i po sumi koja je nedostajala nisu činili velike gubitke koji bi naneli štetu crkvi.
– Ako se primeti nešto sumnjivo, popisi se vrše i češće, nekoliko puta godišnje… Takvi vanredni popisi se rade u crkvama, eparhijama i u Patrijaršiji – precizira naš izvor iz Patrijaršije koji dodaje kako centrala SPC poseduje centralnu blagajnu, odnosno trezor.
To je ono što građani ne vide. Međutim, vernici uočavaju gotovo svakodnevno da crkvene obrede (opelo, parastosi, krštenja…) plaćaju u gotovini, po usmenom dogovoru sa sveštenikom, bez izdavanja fiskalnog računa ili priznanice.
Ovakvu finansijsku samostalnost u Kancelariji za saradnju s crkvama i verskim zajednicama objašnjavaju odredbama Zakona o crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine, po kom crkve i verske zajednice imaju pravo da samostalno uređuju i sprovode svoj poredak i organizaciju i da samostalno obavljaju svoje unutrašnje i javne poslove. Po zakonu, crkve i verske zajednice samostalno upravljaju svojom imovinom i novčanim sredstvima, u skladu sa sopstvenim autonomnim propisima.
– To ne znači da ne postoje segmenti u kojima se crkva ili njeni organi ne susreću sa poreskim organima. Dovoljno je navesti uplate za penzijsko-invalidsko osiguranje sveštenika ili porez na vraćenu imovinu – preciziraju u kancelariji.
U ovoj kancelariji tvrde da „država ne kontroliše finansijsko poslovanje SPC, što znači da je to interna crkvena stvar”.
Iz MUP-a Srbije, do zaključenja ovog broja, nisu odgovorili na naša pitanja o toku postupka protiv osumnjičenog S. Ž. Inače, u javnosti je ovih dana govoreno da je osumnjičeni za krađu milion evra, najviše iz blagajne SPC uzimao evre (oko 890.000), zatim 50.000 američkih dolara, 40. 000 švajcarskih franaka i 19 miliona dinara.
----------------------------------------
Izdvajanja iz budžeta
Upitali smo i da li država finansijski pomaže SPC i koliko je iz budžeta dato crkvi u 2012. godini? „Budžet Ministarstva vera i dijaspore, odnosno Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama u 2012. godini iznosio je 678.000.000 dinara. Sredstva se usmeravaju za realizaciju tri programa sa sedam projekata svim crkvama i verskim zajednicama, saglasno utvrđenim kriterijumima”, odgovoreno je u Kancelariji za saradnju s crkvama i verskim zajednicama.
----------------------------------------
Istraga na zahtev SPC
Kada se dogode ovakvi nemili događaji, ko vrši istragu u SPC? Da li su to državni organi ili sama SPC? U Kancelariji za saradnju s crkvama i verskim zajednicama napominju da je po zakonu precizirano da država pruža odgovarajuću pomoć za izvršavanje pravosnažnih odluka i presuda koje izdaju nadležni organi crkava i verskih zajednica. „Koliko je nama poznato, nadležni organi su se u rešavanje ovog slučaja uključili na poziv crkve”, pominju u kancelariji.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 09.02.2013.
