Izvor: Blic, 22.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država mora da stegne kaiš
Upozorenje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), upućeno nakon njihove višednevne posete Srbiji i posle okončanja finansijskog aranžmana, trebalo bi shvatiti veoma ozbiljno. I domaći ekonomisti slažu se sa preporukom ove finansijske institucije: u naredna tri meseca mora da se nastavi sa privremenim finansiranjem budžeta, da se promeni način trošenja novca iz nacionalnog investicionog plana, kao i da se plate u javnom i državnom sektoru više ne povećavaju.
U protivnom, ekonomska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budućnost biće još neizvesnija, rašće balast inflacije, a delimično će biti ugroženi i privredni rast i nova radna mesta.
Prof. dr Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, ističe da treba ozbiljno shvatiti upozorenje MMF-a. Po njegovim rečima, već se osećaju prve posledice neformiranja vlade. Posebno zabrinjava porast plata u javnom sektoru, što je dovelo do deficita u budžetu u odnosu na bruto društveni proizvod.
Hitno formiranje vlade, pa budžet
Dr Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije, ističe da je restrukturiranje javnog sektora i dalje sporo.
Činjenica je da je 360.000 radnika i dalje u sektoru društvene i državne svojine i tu se nalaze najveći izvori rasta zarada u prošloj godini.
- Postoje koraci koji mogu da nas izvedu iz ove situacije: prvi je formiranje vlade, drugi je usvajanje novog budžeta za 2007. godinu, koji će biti restriktrivniji u odnosu na predloženi i na one iz prethodnih godina. Zatim je potrebno usklađivanje zakona sa Ustavom, a što nije počelo. Takođe, neophodna je promena prioriteta nacionalnog investicionog plana, kako bi on bio u korist privrede - ističe dr Milosavljević.
- Poseban akcenat MMF-a stavljen je na deficit tekućeg platnog bilansa, odnosno rast spoljnog duga. Konačno, dobili smo vrlo ozbiljno upozorenje o svim opasnostima privremenog finansiranja u dužem periodu, što je još jedan znak političarima da sednu i dogovore se o formiranju vlade - naglašava prof. dr Dejan Erić.
Primedba MMF-a je, između ostalog, opravdana i kada je reč o trošenju novca iz nacionalnog investicionog plana, ukazuje dr Zoran Popov, savetnik Ekonomskog instituta u Beogradu, a što je čista kreacija političara u predizbornom periodu.
- NIP je van sistema jer ne znate kako se donose odluke o trošenju, šta se finansira, ko kontroliše, ko obavlja nadzor... NIP bi morao da bude pod direktnom kontrolom Vlade i Narodne skupštine - smatra dr Popov i tvrdi da se sadašnja politička nestabilnost odražava na ekonomsku stvarnost i stabilnost. Prema mišljenju našeg sagovornika, ovakvo stanje će doprineti rastu cena, ali i mogućem neopravdanom povećanju zarada.
- Upozoravajući signali iz privrede stižu preko prevelike javne potrošnje, koja se dodatno zahuktala početkom ove godine usled nekontrolisanog rasta zarada u javnom sektoru, kao i skoka pojedinih cena komunalnih usluga - kaže ekonomista Saša Đogović.
U aprilu se očekuje i najavljeno poskupljenja električne energije, čiji će se efekti tek osetiti.
- Imajući to u vidu, tvrdim da žarište i dalje bukti i da će biti glavna inicijalna kapisla za razmah virusa inflacije. Zato svakako treba preduzeti sve mere u pravcu redukovanja javne potrošnje. To podrazumeva transformaciju državne uprave, ali i restrukturiranje javnih preduzeća kojima se daju subvencije iz budžeta. Naravno, jedan od pritisaka na inflacione tokove je i nacionalni investicioni plan, čiju strukturu i dinamiku trošenja treba dobro isplanirati - ističe Đogović. Kako je on objasnio, postoji opravdana bojazan od pojačanih inflatornih pritisaka, koji se stvaraju usled povećanog nekomercijalnog rizika i smanjenja direktnih stranih investicija. A ako nema novih ulaganja, neće biti ni novih radnih mesta - zaključuje Đogović.
Na šta je MMF upozorio:
-neopravdan rast plata u državnom sektoru i javnim preduzećima
-predlog budžeta odlazeće vlade neadekvatan, potrebno da se i u naredna tri meseca nastavi privremeno finansiranje budžeta
-prekinuti primenu nacionalnog investicionog plana, novac da se stavi u budžet i da se uspostavi dobra kontrola njegovog trošenja koje treba da bude strogo namensko i za pojedinačne najvažnije investicione projekte u zemlji
-visok nivo zaduženosti
Vlada kroji budžet uredbom, iako to nije po zakonu
Vlada Srbije namerava da produži privremeno finansiranje države tako što će doneti novu uredbu. Iako je to suprotno Zakonu o budžetskom sistemu, takva odluka mogla bi da bude donesena ukoliko se do ponedeljka ne bude znalo kako će izgledati nova vlada. Jer, u okviru dogovora o vladi bi trebalo da se nađe i i kadrovsko rešenje za novog predsednika Skupštine Srbije, a upravo je on taj koji bi morao da zakaže sednicu na kojoj bi bio usvojen novi budžet ili izmene Zakona o budžetskom sistemu.
Od Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo premijer je već dobio pravno tumačenje da u Zakonu ne piše šta se dešava posle isteka perioda za privremeno finansiranje, te da postoji pravna praznina. Međutim, poslednji predlog G17 plus je da se izmeni Zakon o budžetskom sistemu i amandmanima omogući da privremeno finansiranje traje do 31. aprila, za šta su dobili podršku na trojnom sastanku DS i DSS i G17 plus.
Problem leži u činjenici da bi i za te izmene morao da bude izabran predsednik parlamenta jer je u toku konstitutivna sednica Skupštine Srbije, na čiji dnevni red ne mogu da se dodaju nove tačke. Da bi se zakazala nova sednica, Vlada može da uputi zahtev, ali nema predsednika koji bi tu sednicu mogao da zakaže.
Jedini izlaz je da se zakaže nova sednica, ali se postavlja pitanje da li to može da učini Borka Vučić, koja predsedava konstitutivnoj sednici kao najstariji poslanik ili se, ipak, mora sačekati izbor novog predsednika. Vlada je, tvrde izvori „Blica", spremna da nedoumicu preseče varijantom B - donošenjem uredbe, čak i po cenu narušavanja podele vlasti na izvršnu sudsku i zakonodavnu. N.M.J.
