Izvor: Blic, 08.Jul.2011, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država mora da sačuva Avala film

BEOGRAD - „Avala film” je ispušten odavno. Trebalo je ranije postaviti to pitanje. Međutim, bez obzira na sve, ne može tek tako jednostavno da se proda. U ovom trenutku „Avala film” treba spasti od jeftine privatizacije, kaže Goran Paskaljević povodom stečajnog postupka ovog preduzeća.

I pored apela koji su premijeru Mirku Cvetkoviću uputili umetnici ne bi li se spasla nerazumna prodaja ovog filmskog preduzeća, od zvaničnika nije stigao nikakav odgovor niti naznaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bilo kakve inicijative.

Pismo su uputili učesnici Parlamenta kulture „Avala film - kraj ili novi početak” koji je održan 30. juna a na kom su učestvovali predstavnici Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, Udruženja filmskih umetnika Srbije, Asocijacije filmskih reditelja Srbije i Udruženja filmskih glumaca Srbije.

Oni navode da nisu odgovorno i do kraja razmotreni svi načini opstanka ovog preduzeća, koje je od neprocenjive kinematografske i kulturne važnosti za srpski film i srpsku kulturu.

„Smatramo da 'Avala film’ treba da zadrži status preduzeća od opšteg društvenog interesa, dakle da pripada javnom sektoru, i kao takvo bude sačuvano uz neophodno restrukturisanje i tehnološku obnovu”, navodi se u pismu premijeru.

Takođe se zahteva da se „objekti i prostor od 32 hektara na kojima je sagrađen centralni filmski studio i drugi objekti 'Avala filma’, Javnog servisa RTS i Jugoslovenske kinoteke proglase javnim kulturnim dobrom, možda pod nazivom Filmski grad”.

Filmski radnici i poslenici u kulturi ukazuju na činjenicu da je veliki problem i to što su u Zakonu o kulturi izostali članovi koji su se odnosili na privatizaciju u kulturi, a bili su sadržani u onoj verziji koja je prošla javnu raspravu. Jer, oni su onemogućavali promenu namene privatizovanih ustanova, preduzeća, objekata u

kulturi, o čemu je, između ostalog, govorila Borka Božović prilikom tzv. javnog čitanja tog zakona u Skupštini ukazujući i na (ovakve) posledice.

Radoslav Zelenović u izjavi za „Blic” izražava bojazan da se možda zakasnilo s apelima, aktivnostima.

- Kad se pokrene stečajni postupak, postoji procedura koja se sprovodi kako zakon nalaže: namirivanje dugova, novca. Nemam iluziju da će taj koji traži ono što mu se duguje razmišljati o filmu i

Koren problema "Avala filma" Devedesetih je „Jugoeksport” na nelegalan način stekao 51 odsto bankrotiranog „Avala filma”, pa su poverioci počeli da traže da se „Avala” proda i oni namire. U februaru 2003. vlada Zorana Đinđića donela je odluku o isplati dugova „Jugoeksporta” i povratku „Avale” u vlasništvo države. Ta odluka je povučena neposredno pre ubistva premijera - kaže Marković.

filmskim radnicima. A takođe imam utisak da vrednost „Avale” daleko nadmašuje visinu duga. Čitavu bioskopsku mrežu u Beogradu smo izgubili za novčanu vrednost otprilike u visini vrednosti jednog bioskopa - kaže on.

Zelenović objašnjava da se povodom „Avala filma” Jugoslovenskoj kinoteci niko nije obratio, na primer, baveći se pitanjem ozbiljne ugroženosti centralne filmske institucije u čiju su obnovu i rekonstrukciju poslednjih godina mnogo uložili i naša država i Evropa preko donacija.

Čini se da mnogi priželjkuju da „Avala” što više propada i postane lak plen (Goran Marković, reditelj).

Bez obzira na sve probleme, „Avala film" ne može tek tako jednostavno da se proda (Goran Paskaljević, reditelj).

- U okviru „Avala filma” nalazi se jedan od najznačajnijih filmskih arhiva gde se čuvaju filmovi čak 134 kinematografije, zatim retka kolekcija 1895-1952, od početka kinematografije do sredine 20 veka, gde se čuvaju filmovi na nitratnim samozapaljivim trakama (!), a tu je poslednjih godina pronađeno nekoliko filmova iz Nemačke, Francuske, Mađarske koji su se vodili kao nestali i za koje se, dakle, ispostavilo da su jedine kopije na svetu" Da li neko misli o tome? Šta će se graditi pored depoa sa zapaljivim nitratnim filmovima? Da li će Kinoteka ostati u kompleksu nečega namenjenog filmu ili ćemo biti ostrvo oivičeno šoping molovima ili će neko sve to odgurati do prvog kontejnera... Kao čoveku koji brine o nacionalnom filmskom

blagu, niko mi se od nadležnih nije obratio, a ja sam u više navrata nastojao i nastojim da upozorim - rekao je čelnik Kinoteke.

Slično razmišlja i reditelje Dinko Tucaković, koji smatra da „Avala film” mora da ostane u korpusu srpske kinematografije:

- Naravno, ne u nostalgičnom smislu, već da se uz punu brigu države, uz kontrolisanu eventualnu dokapitalizaciju, postavi na noge. „Avala film” treba da bude motor domaćeg filma u produkcionom i drugom smislu. Upravo radim jedan film koji govori i o tome šta je bio 'Avala film’ šezdesetih - centralno kinematografsko mesto u ovom delu Evrope, pa i šire. To je atraktivna lokacija za elitno ovo ili ono, a država ne bi smela da dopusti elitno šta god na uštrb svega što bi „Avala film” mogao i trebalo da bude.

Nastavak na Blic...

Blic: Ministarstvo kulture saopštilo da nije zainteresovano za „Avala film“