Izvor: B92, 13.Sep.2012, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Država mora da izađe iz medija"
Beograd -- Medijska udruženja najavila su da će insistirati na povlačenju države iz vlasništva u medijima, zbog njihovog povlašćenog položaja na tržištu.
"Vlada rebalansom budžeta jasno mogla da pokaže da je iskrena u nameri da se povuče iz vlasništva u medijima i da promeni praksu direktnog budžetskog finansiranja Tanjuga, ali to nije urađeno", rekao je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović na konferenciji Medijske koalicije u Pres >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << centru Udruženja novinara Srbije.
Obradović je upozorio i da je Nacrtom zakona o javnom informisanju, koji je sačinila prethodna Vlada, predviđeno da država može osnivati javne servise u oblasti informisanja, što znači da država "predviđa budući status novinske agencije Tanjug".
Predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić rekao je da se Tanjug finansira direktno iz budžeta, dok istovremeno postoje i dve privatne agencije, Fonet i Beta, koje su preživele devedesete godine i koje od promena 2000. godine čekaju jednake uslove na tržištu.
"Ni 12 godina posle promena to nije urađeno. Vlada na netransparentan način i privilegovano finansira medije u kojima je vlasnik ili suvlasnik", rekao je Jeremić.
Jeremić je istakao da će medijska udruženja insistirati da se država povuče iz vlasništva u medijima i da sredstva odvojena u budžetima za medije budu svima ravnopravno dostupna na osnovu odluka nezavisne komisije.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić ukazao je na problem političkog uticaja nacionalnih saveta nacionalnih manjina na medije čiji su osnivači i istakao da su ti mediji postali partijska glasila, a kao primer je naveo Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i listove Mađar So i Hed nap, koji apsolutno favorizuju SVM.
"Slika je prilično tužna i situacija je neodrživa. Potrebne su hitne izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina", rekao je Gruhonjić.
Gruhonjić je istakao i da se država prema vojvođanskom javnom servisu, Radioteleviziji Vojvodine (RTV), odnosi kao prema neželjenom detetu, za razliku od Radiotelevizije Srbije, iako je naplata televizijske pretplate u Vojvodini najbolja.
"Nema političke volje za racionalizaciju javnih servisa, a od osnivanja RTV-a kao javnog servisa pre šest godina, uspeli su da dupliraju broj zaposlenih, sa 850 na 1.700, a nema ni novca za socijalni program i reformu", rekao je Gruhonjić.
Obradović i Gruhonjić izrazili su rezerve i sumnju prema jučerašnjem obećanju pomoćnika ministra za kulturu Dragana Kolarevića da će se država u roku određenom Medijskom strategijom povući iz vlasništva u medijima, dok je Jeremić pozdravio tu najavu, rekavši da je "prijatno iznenađen".
Gruhonjić je naveo da su kadrovska rešenja kojima je za ministra kulture i informisanja izabran Bratislav Petković, a Kolarević postavljen za njegovog pomoćnika za medije, sve samo ne dobra.
"Samo stupanje Petkovića bilo je praćeno raznim aferama, a videli smo i autorski tekst Kolarevića koji se kroz taj tekst može nazvati svakako ali nikako prijateljem slobode izražavanja", rekao je Gruhonjić.
Obradović je istakao da, iako je vladajuća koalicija svrstala slobodu medija među prioritete, u Ministarstvu kulture još nije imenovan državni sekretar za medije, kao i da postoje ozbiljne primedbe na imenovanje Kolarevića.
