Izvor: Blic, 09.Mar.2012, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država kriva što srpski jezik gubi status
Na fakultetima u osam evropskih zemalja, kao i u Kanadi, Americi i Australiji, ukinuti su ili su pred ukidanjem srpski lektorati na fakultetima, odnosno mogućnost srpskim profesorima da drže nastavu svog maternjeg jezika, saznaje “Blic”. Srbija ima 27 lektorata, a Hrvatska više od 60
Problem je što će to biti isključivo krivica Srbije jer država ne izdvaja novac za plate naših lektora, niti za udžbenike. Takvim stavom za nekoliko godina nećemo imati nijednog lektora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u svetu, koji je ujedno i ambasador naše kulture.
Lektorati su jedinice pri filološkim fakultetima u svetu, a profesori stranih jezika moraju da budu isključivo osobe kojima je taj jezik maternji. Sa raspadom zajedničke države došlo je i do prećutne trke Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a sada i Crne Gore, ko će prvi poslati svog lektora u svet.
Lektori teško žive
Ivan Knjižar postavljen je za lektora u Temišvaru u oktobru 2011. a do sada još nije dobio nijednu platu. Problem je komplikovana procedura oko boravišne dozvole. Za to vreme Ministarstvo prosvete je trebalo da mu obezbedi dodatak od 150 evra. "Dodatak je odobrenu, ali još nema nikakvih para. Od Rumunije ću dobiti platu za tih šest meseci retroaktivno, ali ja sam već pola godine bez ikakvih primanja",- kaže Knjižar.
Nikola Grdinić, koji je ranije bio naš lektor u Kini, slaže se da se od tog posla teško živi. "Praksa drugih zemalja je da uvek postoji dodatak koji se daje lektoru. Nisam siguran ni da je kod nas regulisano pitanje radnog staža. Zato i kad država hoće da pošalje negde lektora, oni se teško odlučuju jer su prinuđeni dajedva sastavljaju kraj s krajem. I zbog toga će naši lektorati nestajati - ubeđen je Grdinić."
Pravila su takva da lektore plaća država u kojoj rade, pa se strancima ne isplati da u jednom lektoratu, makar on bio i zajednički i zvao se BHS ili BCHS (za bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski jezik), zaposli po jednog lektora iz svake zemlje.
Znaju i oni da bi lektor iz bilo koje iz te četiri države pokrio čitavo govorno područje. Tako je zemlja koja prva pošalje lektora dobila mogućnost da se promoviše i širi svoju nacionalnu kulturu. Zato i Vlade tih zemalja aktivno učestvuju u toj trci, dok Srbija tapka u mestu.
Ono što je o trošku Ministarstva prosvete iz države koja šalje lektora jeste njihov skromni dodatak na platu. To je često i bitnije jer papirologija može da se oduži pa da platu od države u kojoj će raditi dobiju tek posle pola godine. Negde se desi i da Ministarstvo samo plaća svog lektora.
- Kod nas na fakultetu radi lektor za slovenački jezik već šest godina. Sve to vreme, mi nismo poslali lektora za srpski jezik u Ljubljanu. Ali Slovenija sama plaća svog lektora kod nas, dok Srbija neće da plaća svog u Sloveniji. Kod njih za tih šest godina srpski jezik predaje Hrvat - kaže za "Blic” Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik pri Filološkom fakultetu u Beogradu.
On dodaje i da je nekada lektor u Bariju u Italiji bila profesorka Svetlana Stipčevič. Kada je ona umrla, Srbija je prekinula svaki kontakt, a Crnogorci se svojski trude da tamo pošalju svog lektora.
Sreto Tanasić
Država ne posvećuje dovoljno pažnje jezičkoj politici, ni statusu srpskog jezika u svetu, kaže za "Blic” dr Sreto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik.
- Ne možemo biti zadovoljni odnosom države prema lektoratima ako gubimo mesta i na zapadu i na istoku. Tako smo i izgubili tradicionalno srpski lektorat u Petrogradu. Sada se tamo izučava hrvatski jezik, a srpski tek u sklopu drugih studija. Ni u Moskvi to nismo pokrili kako treba. Tamošnji šef slavistike, profesor Vladimir Gutkov lično mi je rekao da hrvatska strana čini sve da na tom fakultetu osvoji bolju poziciju - navodi Tanasić.
Sve manje lektorata
Zemlje u kojima su ugašeni ili se gase srpski lektorati:
Italija, Španija, Nemačka, Austrija, Kanada, SAD, Velika Britanija, Australija, Danska, Norveška, Rusija
Prema podacima Ministarstva prosvete, Srbija sada ima 27 lektorata. To je upola manje od susedne Hrvatske koja ih ima preko 60.
- Hrvati su pokazali ažurnost i kroz ljudsko angažovanje i kroz ulaganje novca. Ne možemo da procenimo koliko je zaista novca potrebno, ali znamo da država ništa ne radi na tome. I tamo gde je zajednički lektorat za BHS jezik, mi ne nabavljamo redovno knjige - priča Zoran Kolundžija iz izdavačke kuće "Prometej”.
Jasmina Dražić iz Centra za srpski kao strani jezik iz Novog Sada kaže da se kod nas ne znaju ni kriterijumi po kojima se lektor bira.
- Kod nas sve ide nekim čudnim putevima. Fakulteti daju preporku za nekog ko je, na primer, bio dobar student ili ima neke kompetencije, pa ga onda šalju ministarstva. Međutim, to pitanje bi trebalo rešavati na višem nivou - poručuje Dražićeva.
Vesna Fila
U Ministarstvu prosvete kažu da je najveći problem to što nema para, ali podseća da odgovornost oko lektorata ima i Ministarstvo spoljnih poslova.
- Trebalo bi da postoji reciprocitet, u smislu da onoliko koliko je stranih lektora kod nas toliko i naših da bude u inostranstvu. Nažalost, to nije tako. Srbija ima 27 lektora i 15 predavača, dok je u Srbiji 62 lektora iz drugih zemalja. Država nema para. Sve lektore koji su kod nas plaćamo mi, a naše lektore tamošnja ministarstva ili fakulteti - rekla nam je u kratkom razgovoru Vesna Fila iz Ministarstva prosvete.
U Hrvatskoj, na primer, Ministarstvo znanosti finansira 36 službenih lektorata, a sufinansira dva Centra za hrvatske studije u Australiji i Kanadi. Finansijski pomaže i još tridesetak samostalnih lektorata koji nisu u njegovoj nadležnosti.
Kako je to kod Hrvata i istaknuto na sajtu ministarstva, saznali smo vrlo lako i da oni redovno opremaju lektorate, literaturom, rečnicima, filmovima i drugim nastavnim materijalom.
U Ministarstvu prosvete su rekli da je "gašenje lektorata i otvaranje novih nije u našoj nadležnosti, već je to politika države”. Uputili su nas na Ministarstvo spoljnih poslova, od koje do zaključenja ovog broja nismo dobili nikakav odgovor.
