Izvor: Blic, 20.Jan.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država gubi kad mladi odlaze
Magistar Nataša Milović u našoj redakciji
Ne želim da budem pesimista, ali je činjenica da živimo u vremenu kad je mladim ljudima veoma teško da dođu do posla, naročito u struci. Nema dovoljno mesta na Univerzitetu gde bi ljudi kao ja mogli da rade jer, da je drugačije, već bih radila. Prihvatam sve honorarne projekte, uglavnom radim pozorišne festivale, a sve to da bi me saradnici zapamtili i možda ponudili stalan posao. Volela bih da nastavim da se bavim pozorištem i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << filmom, istraživanjima, objavljujem radove i radim sa mladim ljudima. Razmišljam i o zasnivanju porodice, jer je svakoj ženi potrebno da se ostvari i na taj način - priča za „Blic” magistar Nataša Milović, teatrolog i stipendista Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja.
Nataša Milović je završila pozorišnu i radio produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti kao najbolji student na svom smeru, a potom i magistrirala teatrologiju. Sada radi na doktorskoj tezi, takođe iz oblasti teatrologije i kaže da posle završetka osnovnih studija nije imala dilemu da li želi dalje da se usavršava.
- Stipendija mi je pružila sigurnost i omogućila da radim ono što volim. Mogla sam da se koncentrišem na svoj rad, a da ne brinem kako ću da preživim mesec i obezbedim sredstva za istraživanje. Mislim da je stipendiranje pravi način da se talentovani ljudi zadrže u zemlji. Najveći gubitak je kad ode neko ko vredi. Država time najviše gubi jer je školovala
Bolji uslovi za mlade
- Mislim da država još treba da radi na obezbeđivanju boljih uslova za mlade naučnike, ljude u čije obrazovanje investira. Osim ulaganja u školovanje, mora da postoji plan gde će se ti mladi ljudi zaposliti. Čini mi se da ne postoji dovoljna zainteresovanost medija, ali ni starijih kolega za ono šta naučni podmladak radi. Tako se događa da odličan rad prođe potpuno neopaženo. Nauka bi bila izazov za svakog kreativnog čoveka koji voli da uči ukoliko bi znao da će moći da je primeni i da svet učini drugačijim i boljim - kaže Nataša Milović.
kadrove koji će svojim znanjem unapređivati ekonomije i kulture nekih drugih zemalja - smatra Nataša i dodaje da joj je status stipendiste pomogao da objavi i svoj magistarski rad. Kao rezultat istraživanja tokom magistarskih studija nastala je knjiga „Škola za sluge” (komparativna analiza jednog fenomena u delima „Kralj Lir” Viljema Šekspira i „Lir” Edvarda Bonda, kao i filma „Institut Bendžamenta” braće Kvej), prvo izdanje u ediciji Teze, koje je objavio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. „Škola za sluge”, iako je naučni rad, nije namenjena isključivo stručnoj javnosti, a autorka ističe da ljudi koji nemaju nikakvih dodira sa teatrologijom i pozorištem mogu da pročitaju knjigu i pronađu u njoj nešto za sebe.
- Ovaj vek je po nekim predviđanjima trebalo da bude vek humanosti ljudske rase, ali vidimo da se to nije dogodilo. Ratovi i nasilje na svakom koraku to dokazuju - objašnjava Nataša Milović.
Prema njenim rečima, upravo je nasilje posledica „škole za sluge” i zato je izabrala da se u magistarskom i doktorskom radu bavi delima Edvarda Bonda, pisca koji je čitav život pisao o ratu. Ona njegove komade upoređuje sa delima pisaca koji su doživeli rat na prostorima bivše Jugoslavije.
Nataša Milović želi da završi doktorske studije i da nastavi da se bavi pozorištem i filmom, ali priznaje da o planovima govori sa strepnjom.
- Studiranje je jedini period u životu kad je čovek, zaista tako mislim, istinski slobodan. Već sa prvim odlaskom u svet biznisa, u kome su mladi pod stalnim pritiskom da se dokažu i pokažu, oni su ponekad prinuđeni da se odreknu svoje kreativnosti - razmišlja i priča magistar Nataša Milović.
Iako priznaje da je pomišljala da ode u inostranstvo, kaže da to neće učiniti jer smatra da je najveće zadovoljstvo raditi u svojoj zemlji, sa svojim kolegama. Nataša trenutno ima i obaveze koje predstavljaju uslov stipendije, ali koje joj, kako sama kaže, ne padaju teško.
- Kao stipendista imam obavezu da učestvujem u projektima pri Institutu fakulteta dramskih umetnosti, da se bavim istraživanjima i objavljujem tekstove i, naravno, da radim na svojoj tezi. Ukoliko sve završim u roku od četiri godine i ostanem u zemlji onoliko godina koliko sam koristila stipendiju, novac neću vraćati. Mislim da je to dobro jer mi ne dozvoljava da odustanem od istraživanja i odužim rad na doktorskoj tezi - objašnjava Nataša Milović.
Nataša se nada da će se njeni planovi ostvariti, ali bez obzira na težak položaj u kome se danas nalaze mladi istraživači, ona je odlučila da se posveti nauci. Prema njenim rečima, suština obrazovanja i usavršavanja je u tome da mladi razviju kritičku svest, postanu slobodnomisleće osobe, koje mogu da menjaju društvo i svet oko sebe.
