Izvor: Blic, 07.Okt.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država će da zaštiti štednju i dinar

Strah od prenošenja svetske finansijske krize u Srbiju je bezrazložan, jer država kontroliše vrednost nacionalne monete, banke u Srbiji su likvidne pa su samim tim i štedni ulozi sigurni. Takođe, sve više banaka se odlučuje da ne poskupi kredite. Jedina opasnost vreba od panike na tržištu koja, ipak, neće ugroziti monetarni sistem zemlje, ubeđeni su stručnjaci.

Narodna banka Srbije juče je sa 10 miliona evra intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kako bi predupredila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prekomernu dnevnu oscilaciju kursa. Prema nezvaničnim saznanjima „Blica", kurs evra je jednog trenutka otišao na 80,5.

Danas će srednji kurs evra iznositi 80,0352 dinara. Inače, od petka traje „kursna agonija" kada su banke „izašle iz hartija NBS" za oko 14 milijardi dinara da bi mogle da kupuju evre kako za sebe, tako i za svoje klijente.

- Strani investitori, pre svega fondovi, imaju pritisak od svojih deponenata da im se vrati novac, pa onda likvidiraju svoje pozicije u svim zemljama gde to mogu da urade. Juče i prekjuče bio je pritisak hrvatskih fondova da prodaju svoje akcije, a to ima direktan uticaj i na kurs, pošto se dinari od prodatih hartija od vrednosti istog dana konvertuju u devize - komentariše Slavko Carić, potpredsednik Izvršnog odbora „Erste banke".

Za razliku od ponedeljka kada je intervenisala sa 40 miliona, centralna banka juče je prodala 10 miliona evra, a banke su međusobno trgovale u vrednosti od 162,15 miliona evra. Domaća valuta za dva dana je oslabila za nešto više od tri odsto.

- U Srbiji imamo situaciju da se efekti globalne finansijske krize delimično prelivaju, ali ima i toga da neko koristi krizu kako bi mešetario. To je slučaj sa kursom, kao i s kretanjem vrednosti akcija na berzi koje su za dva dana pale za 25 odsto. Naš sistem nije u opasnosti, jer su velike obavezne rezerve, ogromni su zahtevi za kapitalizaciju banaka. Određeni krediti, naročito dugoročniji, sigurno će biti skuplji, ali banke bi morale da budu pametne, da ne podignu cene svih kredita, kako ne bi dovele u pitanje naplativost potraživanja, koja je kod nas veoma visoka, blizu 95 odsto - ukazuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.



Ciklično kretanje

Naš sagovornik naglašava da je slabljenje domaće valute, više ciklično kretanje koje se kod nas već dešavalo nego posledica globalne krize.

- Mi smo u novembru prošle godine imali kurs evra od 85 dinara, a letos je dinar ojačao pa se evro menjao za 75 dinara. Tek ako ova situacija potraje, može se reći da će posledice po stanovništvo biti ozbiljne. Realne plate u evrima će pasti, a rate za kredite koje se otplaćuju u dinarima će rasti. Ali, s druge strane, izvoz će postati atraktivniji, pa će izvoznici profitirati - ukazuje Stevanović.

Najgore što bi Srbiji moglo da se desi jeste da sami građani nesvesno uruše sopstveni finansijski i bankarski sistem. Dobro poučeni iskustvima iz prošlosti, mnogi su se ovih dana raspitivali o likvidnosti banaka u kojima su otvorili štedne knjižice. Pojedinci su u panici čak i podizali svoje štedne uloge, prebacivali iz jedne u drugu banku. Nema dana a da neko nije pouzdano čuo „da je ta i ta banka u Srbiji propala".

Toga je svestan i Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, koji kaže da „ima nervoze i nepoverenja i da još uvek pokušava da ljudima u Srbiji objasni da je situacija ipak drugačija nego u ostalim zapadnoevropskim zemljama".

Sa brojnih zvaničnih mesta poslednjih dana može se čuti da je novac građana u bankama u Srbiji bezbedan i da nema razloga za nervozu. Takođe i da domaće banke imaju najveću adekvatnost kapitala u Evropi, da obavezne rezerve omogućavaju bankama da ispune obaveze koje imaju prema klijentima"



Sastanak u udruženju banaka

Kako bi predupredili i stali na put glasinama i „preteranoj nervozi tržišta", juče su u Udruženju banaka Srbije održane neformalne konsultacije predstavnika pojedinih banaka sa Veroljubom Dugalićem, generalnim sekretarom UBS. Jedna od tema bila je smirivanje tenzija u javnosti.

- Naše banke su sigurne. Nema razloga da se ljudi plaše, jer nisu kupovale špekulativne hartije od vrednosti. Poručio bih građanima da ne razročavaju svoje štedne uloge, jer je to krajnje neracionalan potez. Naša prethodna iskustva iz devedesetih godina su jako sveža, kada je zaplenjena stara devizna štednja, kada smo imali hiperinflaciju i piramidalne banke, ali su doprinela da je zakonodavstvo u Srbiji rigoroznije i da je kontrola NBS veoma stroga. Devizna štednja građana iznosi 5,7 milijardi evra i ona je u potpunosti pokrivena deviznim rezervama koje su veće od 10 milijardi evra, a u NBS je oko pet milijardi evra obaveznih rezervi naših banaka - ukazuje Veroljub Dugalić, najavljujući da će sutra u Udruženju banaka biti održana konferencija za novinare ovim povodom.

Racionalnih razloga, dakle, za preterani strah nema. Znatno slabljenje domaće valute u proteklih nekoliko dana, ne bi trebalo da se odrazi na rast cena i inflaciju. Međutim, ukoliko se pad dinara nastavi, mogu se očekivati skuplji prehrambeni proizvodi, veće rate za kredite i niže plate izražene u evrima. Trgovci kažu da nezavisno od kursa imaju praksu da od oktobra podignu cene hrane do pet posto.

Milan Prostran, sekretar za agrar u Privrednoj komori Srbije, objašnjava da bi dalji pad kursa dinara mogao da se odrazi na rast cena prehrambenih proizvoda i izazove inflaciju.

- Ako kurs ostane na ovom nivou, neće biti poskupljenja. Međutim, sa daljim slabljenjem dinara, može doći do poskupljenja repromaterijala, ambalaže, aditiva, što može da dovede do rasta cena. Za sada je dobro i to što nafta pojeftinjuje i što se ona vezuje za kurs dolara, pa u tom smislu ne može biti zahteva za poskupljenje - ističe Prostran.

Da skok evra može da utiče na cene hrane potvrđuju i beogradski trgovci.

- Za razliku od perioda kada je evro bio u padu i kada niko od uvoznika i proizvođača nije reagovao obaranjem cena svojih proizvoda, sada kada je evro ponovo skočio, možemo očekivati i korekciju cena hrane nagore. Pre svega zbog toga što se za proizvodnju većine proizvoda koriste uvozni aditivi. Međutim, ne mislim da će se sa cenama nešto značajnije dešavati sve dotle dok evro ne pređe 80 dinara, jer su ga svi proizvođači i uvoznici u proteklom periodu računali po toj vrednosti - priča jedan od beogradskih trgovaca.



Bolja situacija na evropskim berzama

On, međutim, napominje, da početkom svakog oktobra po nekom nepisanom pravilu bez obzira na kurs evra ili cenu goriva, svi proizvođači i uvoznici hrane počinju sa podizanjem cena, jer u tom periodu kreću slave, potom se nadovezuju Nova godina i Božić, a korekcije cena obavezno rade i pred Uskrs.

Iako ekonomisti mahom ističu da nema razloga za paniku, njihove prognoze kada je odnos evropske i domaće valute u pitanju, nisu optimistične.

Ekonomista Goran Nikolić u izjavi za „Blic" ističe da ne treba zaboraviti šta je izazvalo slabljenje kursa domaće valute.

- Smanjen je priliv kapitala, a postoji velika mogućnost da se tako nešto i nastavi. Kao što smo već imali prilike da vidimo, i pored intervencije NBS, pad dinara će se nastaviti. Najveća posledica po građane biće skuplji krediti - kaže Nikolić.

On objašnjava kako će jedna od posledica biti i inflacija, te da će ona u praksi imati dva efekta.

- Prvi efekat je rast uvoznih cena, a tu se naravno misli i na hranu i na sirovine i na energente, dok je drugi efekat rast inflatornih očekivanja. U svakom slučaju, svako slabljenje dinara podiže inflaciju - kaže Nikolić.

Na pitanje koliko dugo će trajati slabljenje dinara i postoje li mogućnosti da se ono spreči, Nikolić objašnjava da sve zavisi od situacije na svetskim berzama:

- Situacija je nešto bolja na evropskim berzama nego prethodnih dana, ipak sudeći prema onome što određuje kurs, a to je ponuda i tražnja, situacija nije povoljna. Ipak mislim da ne treba dizati paniku. NBS bi trebalo da odigra ključnu ulogu da ublaži pad dinara. Ako evro dostigne vrednost 83 ili 84 dinara, NBS će morati da interveniše velikom količinom deviza - kaže Nikolić.

„Banka Inteza" , „Komercijalna" i „Hipo Alpe-Adrija" banka



Bez poskupljenja stambenih kredita

Tri banke juče su bile kategorične da neće menjati uslove za stambene kredite.

Dejan Tešić, član Izvršnog odbora „Banke Inteze", kaže da ta banka za sada nema u planu da povećava kamatne stope na kredite.

- Pratićemo svakodnevno situaciju i za sada ne planiramo da menjamo uslove kreditiranja - ističe Tešić.

„Komercijalna banka" takođe ne planira da poskupljuje kredite.

- Za veće kamatne stope nema razloga. Naši izvori ne poskupljuju, ne koristimo inostrane linije, a nešto ćemo i na uštrb naše marže - kaže Goran Miličević, član Izvršnog odbora „Komercijalne banke".

Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke", naglašava da za sada ne planiraju nikakve korekcije kamatnih stopa za stambene kredite.

- To će važiti kako za već odobrene stambene zajmove, tako, najverovatnije, i za nove. Naš trenutni stav je da ne menjamo kamatne stope naviše - rekao je za „Blic" Čupić.

Nema potrebe za vanrednim merama

Vlada Srbije svakodnevno prati dešavanja na svetskom finansijskom tržištu i njihov uticaj na finansijski i privredni sektor u Srbiji, rečeno je juče Beti u Vladi.

Procene su da sada nema potrebe da se preduzimaju neke vanredne mere da se srpsko tržište zaštiti od krize na svetskom finansijskom tržištu, kao i da građani ne strahuju za svoje uloge u bankama.

Vlada je prošle nedelje formirala radnu grupu koja prati moguće efekte svetske finansijske krize na Srbiju.

U toj grupi su ministarka finansija Diana Dragutinović, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, državni sekretari u Ministarstvu finansija Janko Guzijan i Slobodan Ilić, i direktor istraživačkog centra NBS Branko Hinić.

Upozorenje iz MMF

Svetska finansijska kriza mogla bi da dovede do problema u evropskim zemljama sa visokim privrednim rastom, među kojima je i Srbija, procenio je Međunarodni monetarni fond u juče objavljenom polugodišnjem izveštaju.

Kad je Srbija u pitanju, povećan je rizik od naglog kočenja privrede i smanjenja raspoloživosti kredita. Među parametrima za koje je ocenjeno da mogu predstavljati rizik u Srbiji jesu deficit tekućeg plaćanja, koji MMF procenjuje na 17,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, rast kredita u privatnom sektoru, koji prema proceni iznosi 37 odsto i godišnja inflacija koja je, kako se navodi u tabeli, prema najnovijim podacima 14,5 odsto.

(Beta)

Nastavak na Blic...

B92: Dinkić: Nema prenošenja krize