Izvor: B92, 20.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Držati kompas prema EU
Dobro veče. Čeka nas parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koje zavisi između ostalog i od izveštaja Karle del Ponte koja je danas u Beogradu. Čekaju nas takođe direktni pregovori sa kosovskim Albancima, a njihov ishod zavisi od stavova Amerike i Evropske unije, naravno i Saveta bezbednosti, o konačnom statusu Kosova. U narednih pola sata govorimo o poziciji Srbije u odnosu na ove najvažnije političke teme. Naš gost večeras je gospodin Ivan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju, dobro veče i dobrodošli. Čuli smo u vestima, iz naših nezvaničnih, ali pouzdanih izvora, da izveštaj Karle del Ponte neće biti negativan kada je reč o parafiranju Sporazuma. Doduše, postoji i ono ali, da mora da se izruče haški optuženici da bi se taj Sporazum i potpisao. S obzirom na izjave Karle del Ponte koja nije bila preterano zadovoljna uoči dolaska u Beograd, ali je ovo razlog za optimizam. Da li je ovo dobra vest iako je nezvanična? Da li zaista treba da nam bude lakše sad kad smo i ovo čuli?
Vejvoda: Mislim da je to donekle očekivana vest, naime, očekivalo se da će biti omogućeno parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, to nikada mislim nije bilo upitno. Takođe, mislim da ovi četvorosatni razgovori, koliko sam shvatio, danas govore o tome da se zaista ozbiljno pročešljava sve što naša strana radi na ispunjavanju haške obaveze. Moram da kažem da ovo je neka petnaesta repriza koju gledamo istog pitanja, iste mete, istog odstojanja, trebalo je da je naša država to rešila već davno. Nažalost, kao građanin mislim da postoji određena doza frustracije da to već nije učinjeno, jer to jeste prepreka na našem putu ka Evropskoj uniji, ali takođe sa evropske strane mislim da postoji razumevanje da nije bila dobra ona suspenzija prošle godine, kada smo praktično 12 meseci bili u jednoj situaciji da tog pregovaranja nije bilo i nije bilo dobro ni za nas, ni za Evropsku uniju. I mislim da je važno da Evropska unija sada smatra da našu dinamiku integracija mora da održi, i u tom smislu parafiranje jeste taj sledeći korak, a do potpisivanja krajem godine, početkom sledeće, haška obaveza će zaista morati da pokaže da je više učinjeno.
B92: Da, ali postoje analitičari, pa čak i neki političari koji ukazuju na to da možda ukoliko uspemo da ubedimo međunarodnu zajednicu da je Mladića nemoguće naći, možda uz neke druge elemente, uz nešto drugo što bismo radili, možda možemo i da potpišemo konačno taj Sporazum.
Vejvoda: To ste u pravu, ali tu je važan taj glagol ne samo ubeđivanje, nego zaista nešto što može da se praktično pokaže haškim istražiteljima. Konačno, mi to ne radimo zbog Karle del Ponte, radimo nadam se zbog sebe i zbog toga što smo članica Ujedinjenih nacija koja se obavezala da će poštovati sva ta pravila i sve obaveze. Dakle, doći će novi glavni tužilac posle nje, on će isto dolaziti u poziciju i tražiće takođe ubedljive dokaze, da li u decembru ili u januaru, prema tome...
B92: Ali šta bi bili ti ubedljivi dokazi? Podpredsednik Vlade, Đelić, otprilike kaže – ukoliko mi ubedimo Evropsku uniju da sarađujemo dobro sa Haškim tribunalom, možemo i krajem godine to da potpišemo. Znači, ukoliko nema Mladića, ukoliko nema ove još trojice, šta bi to bilo?
Vejvoda: Pa, ja mislim da mora još sigurno neko od četvorice sa liste da se nađe, naravno, Karadžić je možda drugačija priča. Evo, čuli smo danas da će ova obaveza oko predavanja arhiva koji su traženi da će biti obavljena do 1. oktobra. To su neki koraci, ali da bi bilo to zaista uverljivo moraće se sigurno naći još bar dvojica u Ševeningenu.
B92: Šta je u ovom trenutku veća prepreka našem pridruživanju Evropskoj uniji, da li ta saradnja, odnosno nesaradnja sa Haškim tribunalom ili pitanje Kosova, ma koliko čujemo sa svih strana da Kosovo nema nikakve veze sa ulaskom u Evropsku uniju, ali čini se ipak da ima?
Vejvoda: Kratkoročno gledano to je sigurno haška obaveza, jer ona uslovljava zapravo, dakle, ne parafiranje, nego potpisivanje. Moguće je dakle eventualno da i bez Mladića u Hagu dođe do potpisivanja, ali ne smemo se zavaravati, haška obaveza stoji i ona će biti prva prepreka onda na sledećem koraku, možda kada budemo hteli da predamo kandidaturu, ako je to već moguće iduće godine.
B92: Kosovo u tom trenutku recimo može da nam bude problem kada dođemo do te kandidature ili kada krenemo sledećim koracima dalje, nerešeni status Kosova može da predstavlja tada problem.
Vejvoda: Kad je reč o Kosovu, stalno se govorilo od strane Evropske unije pre svega, koja jeste naš cilj prioritetni, strateški kao države, da se konstruktivno ponašamo. Često je pitano šta znači taj zahtev za konstruktivnošću, to je zapravo vrlo jednostavno, mi želimo u Evropsku uniju, postoje odnosi međusobne odgovornosti evropskih država i naroda. Mi smo na ovom kontinentu, tu se nešto dogodilo strašno '90-ih godina što je bilo suprotno dinamici drugih evropskih zemalja i Evropa ima potrebu kao naš budući, pa i sadašnji dom, kuća, da reši jedan problem zato što su problemi u svetu ogromni. Evo, danas je barel nafte prešao 82 dolara, evro je ojačao, doduše 1,40 prema dolaru, izazov Irana je ogroman, Bliski Istok, Kondoliza Rajs je danas tamo, ekonomski izazovi Kine i Indije. Kina gradi jednu elektranu nedeljno, dok naša zemlja nije izgradila elektranu u 18 prošlih godina. Znači, dinamika sveta je negde drugde i želja za rešenjem jednog problema, koji jeste na evropskom kontinentu, je velika i utoliko ona zapravo diktira tempo te dinamike. I zato mislim da naša predusretljivost, s obzirom na realnost koja postoji na Kosovu je očekivana i želja za kompromisom svih strana, ne samo, dakle, Beograda i Prištine, nego i Rusije, Amerike i Evrope, je ta koja diktira taj tempo.
B92: Ali pre nego što pređemo na Kosovo, da li Vi imate utisak da u vladajućoj koaliciji postoji zaista konsenzus oko tog pridruživanja Evropskoj uniji?
Vejvoda:Ja mislim da oko Evropske unije postoji, znači, to je jedan od pet prioriteta Vlade kako smo čuli.
B92: Da li mislite da je Vlada iskrena, bar delovi Vlade da su iskreni kada govore o tome da mi treba da uđemo u Evropsku uniju, a onda kažu - da, ali NATO, to nije baš najbolje.
Vejvoda: Oko Evropske unije ja zaista mislim da postoji, pogotovo što javno mnjenje tako ubedljivo, poslednja istraživanja pokazuju oko 70%...
B92: Da, ali javno mnjenje možete preko noći da preokrenete u suprotno ako to želite, vešti političari to umeju, to smo videli.
Vejvoda: Pa, ja mislim da je tu to mnogo teže, bar ako gledamo 2000, te ankete, tu su bile oscilacije, najniže je išlo negde 60%, nije išlo niže od toga. Mislim da postoji prosto jedno trezveno i razborito razumevanje i u poliičkoj eliti i u javnom mnjenju da prosto tu smo geografski u Evropi, nemamo put, nećemo ići ni na kakav drugi kontinent. I dakle, moramo da sledimo sve one koji idu ispred nas. Tu su naravno, ovo što vi zapravo postavljate kao pitanje, to je ta politička retorika, demagogija, kako god želite da to nazovete, za domaću upotrebu u tim međusobnim političkim nadmetanjima.
B92: Da, ali kada recimo predsednik Tadić kaže u intervjuu za jedne češke novine - ukoliko evropske zemlje podrže samostalno Kosovo imaćemo velike probleme sa evropskim integracijama, krajnja posledica biće Srbija kao izolovana zemlja, i to da će imati mnogo bliže odnose sa drugim zemljama u svetu nego sa zemljama u Evropskoj uniji. Ili ministar inostranih poslova kaže da strahuje da ukoliko situacija oko utvrđivanja statusa Kosova krene u pogrešnom pravcu Srbija može da okrene leđa Evropi. Da li mi onda govorimo o konsenzusu ili političari ovde kažu - ili Kosovo u Srbiji ili Evropska unija? Kako da protumačimo ovakve izjave? Kako to može da utiče na javno mnjenje?
Vejvoda: Znači, to su strahovanja koja mogu biti opravdana ili mogu biti neopravdana, s obzirom na percepcije, a percepcije su kao što znamo realnost u politici, da kad dođe taj trenutak razrešenja, i to je korak tek ka nekom krajnjem ishodu, bojazan je kod političara da može da dođe do nestabilnosti ukoliko bude onaj najnepovoljniji scenario, a to je jednostrano proglašenje nezavisnosti koje bi priznale SAD i evropske države. Teško je očigledno prosuditi kako će reagovati pre svega Vlada, da li će se održati, čujemo o rizicima raspada, ministr Ljajić je o tome govorio. Zatim, kakva će biti reakcija države, Ministarstva spoljnih poslova, da li će biti samo pozivanje naših ambasadora da se vrate u zemlju, ili prekidanje odnosa. Ja mislim da je vrlo opasno da se mi izolujemo na bilo koji način, jer zapravo mi samo dodajemo sebi štetu na štetu. To samo može nama da škodi, to neće škoditi ni Evropskoj uniji, ni zemljama u okruženju, niti Sjedinjenim državama, mi ćemo samo još više kasniti u situaciji kada zapravo najviše kasnimo od svih zemalja u regionu. Kosovsko pitanje nije nimalo lako, nije reč o tome, to je jedna komplikovana situacija, mnogi su nivoi pregovarački, ne samo Beograd - Priština, nego SAD - Rusija i pre svega Evropska unija, koja bi trebalo da uzme kormilo u svoje ruke, jer najzad, ona plaća račun za sve to i mi ćemo tamo doći.
B92: Sad, pre nego što pređemo na kosovsko pitanje u potpunosti, kada govorite o tom javnom mnjenju i o našim političarima koji šalju poruke, da li mislite da je ljudima važnije da slušaju o tome da će Kosovo... šta ima veću težinu, da će Kosovo eventualno otići ili će tamo biti NATO država i tako dalje, ili uočavaju važnost CEFTA sporazuma ili viznih olakšica i tako dalje. Znači, kada se to meri, a političari šalju te poruke, šta je ono što će u nekom trenutku prevladati?
Vejvoda: Ja mislim da je najvažnije kompas držati prema severu, odnosno prema Evropskoj uniji.
B92: Mislite da se drži taj kompas, to je ono što zapravo sve vreme pokušavam i ja da saznam od naših političara?
Vejvoda: Ja mislim da se on drži, ali kao što vi dobro primećujete, stvara se jedna zbrka sa svim ovim bočnim pričama.
B92: Više pričamo o NATO-u u koji ćemo ko zna kada ući, nego o CEFTA-i koju krajem meseca treba da imamo novi sastanak.
Vejvoda: Kad je reč o NATO ja verujem da ćemo mi ući u NATO, prosto to je put kojim su prošle sve zemlje posle '89., od Estonije na severu do Albanije, koja će možda biti pozvana sada na samitu NATO-a u Bukureštu 2. aprila 2008. godine, zajedno sa Hrvatskom i Makedonijom. Znači, svi su, pa i to naše neposredno okruženje tu i ja ne vidim kud mi možemo da ostanemo izvan tih integracija, pogotovo što ako smo unutra onda imamo mnogo veći uticaj na odlučivanje o tome. Ja mislim da je zaista teško shvatiti zašto mi nemamo još svoje predstavništvo u NATO-u, bez obzira što smo članovi Partnerstva za mir, što smo predali taj prezentacioni dokument. Znači, sami sebi uskraćujemo da naše diplomate, naši oficiri sede u sedištu NATO-a i svakog dana u razgovorima sa kolegama svih tih zemalja utiču da se naš glas čuje i da se naša pozicija zapravo tamo ojača.
B92: Pričamo o svim ovim aktuelnim dogovorima, pregovorima, ono što čeka zvanični Beograd jeste sledećeg petka u Njujorku počinju direktni pregovori Beograda i Prištine. Šta tu može da se očekuje, naročito posle sastanka u Londonu sa trojkom gde smo čuli i albanski predlog, a i beogradskih pet tema, ne čini se da su se mnogo pomerili od onoga što su obe strane zahtevale u junu?
Vejvoda: Evo, sportskim rečnikom rečeno, pošto Crvena zvezda igra dok mi pričamo, do sada je to bilo zapravo zagrevanje i Njujork, 28. septembar će biti taj prvi ja mislim značajan korak u tih čuvenih 120 dana i da je i trojka sa Viznerom, Išingerom i Havčenkom radila dobrano da se to pripremi kako treba, naravno, i Beograd i Priština. Teško je sada suditi kako će izgledati taj 28. i šta će iz njega proizaći, ali ćemo ipak moći jasnije da vidimo gde je to sve usmereno. Znači, upinju se svi da proizvedu nešto što bi moglo da liči na početak približavanja stavova. Ovaj Išingerov intervju neki dan Indipendentu, pa i ove izjave govore o tome da on pokušava da nađe nekakav jezik koji bi mogao da opiše to što obe strane hoće, da ih podvede pod jedan kišobran. On je sam rekao da su manji izgledi da se postigne kompromis, ali da treba sve činiti da do njega dođe.
B92: Da, ali ministar Samardžić je rekao, citiraću ga - ako se u preostala dva meseca ne dogodi čudo, što nikako ne treba isključiti, bićemo tamo gde smo bili krajem juna. Kakvo čudo očekuje ministar Samardžić?
Vejvoda: To je to čudo upravo koje Kisindžer....Išinger pominje, naime, nijedan analitičar u svetu ne misli da će do tog čuda doći, ali naravno čuda su moguća i u ljudskim stvarima treba sve činiti do poslednjeg trenutka da bi se našao zajednički jezik.
B92: Ali da li Vi verujete, na osnovu vašeg iskustva i onoga što znate o drugim pregovorima, nismo mi prva zemlja ni koja je ratovala ni koja je pregovarala? Da li je realno očekivati da će 10. decembra trojka izaći pred Savet bezbednosti i dati nekakvo konačno rešenje ili to može da bude mnogo duži proces?
Vejvoda: To može da bude duži proces, evo, pomenuo je ministar Lavrov da je Palestina - Izrael 60 godina jedno nerešeno pitanje. Podsetiću vas da britanska vojska evo, napušta Severnu Irsku posle 38 godina prisustva.
B92: Da, i kad je pomenuo Ban Ki Muna koji je rekao da klimatske promene, Kosovo, Irak, Avganistan zahteva duži proces.
Vejvoda: Ja bih rekao da je razlika u odnosu na te druge situacije to da smo mi s jedne strane, ponavljam, na evropskom kontinentu, drugo, da Evropa ovde plaća glavni ceh, njihovi poreski obveznici, da Evropa je jedno udruženje 27 zemalja i pola milijarde ljudi, koja ima mnogo veće i drugačije probleme. I to što se govori da je Evropa razjedinjena, ja mislim da je to opasno predviđanje zato što će Evropa biti jedinstvena na kraju, zato što to jedinstvo 27 država i pola milijarde ljudi mnogo važnije od toga da li se oni slažu konkretno oko toga kako će kosovsko pitanje biti rešeno. I dakle, kad dođe trenutak posle 10. decembra, pa čak i ako se produži to iza recimo ruskih predsedničkih izbora koji su 9. marta, a pomenuh da će biti samit NATO-a u aprilu. Biće tu dosta, ja mislim, težnji da se dođe do nekakvog rešenja, ma kako napeto ono bilo, što nije dobro naravno, jer bi bilo najbolje da bude rešenje u Savetu bezbednosti sa jednom novom rezolucijom. Ali ako do toga ne dođe Evropa će u jednom trenutku, uz verovatno podršku Amerike, da kaže - sad je vreme da mi rešavamo, ali imamo toliko drugih problema s druge strane. Dakle, taj 28., vraćam se na njega, je veoma jedan važan datum i korak da se vidi da li su strane konstruktivne. Tu se pritom ne misli samo na Beograd, nego itekako i na Prištinu.
B92: Koliko Priština može da bude konstruktivna posle svih ovih izjava i najava da će oni 10. decembra ipak slaviti nezavisnost i da imaju podršku Amerike? Da li mislite da posle svih ovih vesti koje smo čuli oni tu podršku zaista imaju i da će biti recimo jednostranog priznanja što se najavljivalo čak i od nekih američkih nižih zvaničnika?
Vejvoda: Amerika ima zaista veliki uticaj na Kosovo i mislim da kosovski Albanci neće proglašavati jednostrano nezavisnost ukoliko ne dobiju zeleno svetlo od SAD-a, pa i od Evropske unije. SAD razume, kao što i Rusija razume da ovo jeste evropski problem, da ovo jeste evropska budućnost i da će Evropa, ponavljam, plaćati milijarde i milijarde još desetak godina, ako ne i više, da bi ona vodila taj protektorat. Ne zaboravimo, Kosovo neće biti nezavisno ni u kakvom praktičnom značenju te reči zato što će i dalje biti 17.000 vojnika koji su prevashodno evropski vojnici.
B92: Ali će biti nezavisno od Srbije i to je ono što je u Srbiji problem.
Vejvoda: Kosovo nije nezavisno od Srbije formalno, pravno, međunarodno gledano, ono jeste u praktičnom smislu i to preciznije rečeno, centar i jug Kosova. Praktična suverenost ne postoji, nema naše policije, nema naše vojske, nema naše administracije, ali na severu postoji. I onda je pitanje šta će biti kada dođe taj trenutak, ukoliko do njega dođe, taj nepovoljni scenario jednostranog proglašenja, da li će onda sever Kosova možda takođe...
B92: Proglasiti otcepljenje, na primer.
Vejvoda: ... proglasiti otcepljenje. To su sve veoma rizični scenariji, zato je opravdan strah od nestabilnosti.
B92: Da, ali kakvu bi težinu imala recimo, hajde da pretpostavimo da Sjedinjene američke države priznaju nezavisno Kosovo, Evropska unija ih ne prati u tom priznanju, kakvu onda težinu ima priznanje Amerike?
Vejvoda: Ja ne verujem da će doći do takvog razdvojenog, ja mislim da će Evropska unija, koja kao što vidimo i kroz aktivnost ambasadora Išingera, preuzima ipak nekako malo jaču ulogu u odnosu na druga dva člana u toj trojci, da će Amerika ipak veoma da pažljivo osluškuje šta će Evropa da joj kaže. Ponavljam, odgovornost, cena, trošak i tako dalje će Evropa snositi i Amerika, pogotovo što i ona ulazi u izborni ciklus, veoma će pažljivo svoje poteze da vuče, da ne pominjem naravno to što se u Iraku događa i koliko je teška tamo situacija. Znači, SAD ipak neće jednostrano sami da igraju ulogu ovde.
B92: Ne smemo Rusiju da izostavimo iz cele ove retorike, zato što ne samo da su u pregovaračkoj trojci, već zato što se čini se ruska strana vrlo uporno i vrlo konzistentno, kako misli zvanični Beograd, bori za prava Srbije u odnosu na Kosovo. Koliko je to pitanje interesa, a koliko je iskreno to je druga tema, ali da li očekujete da Rusija i dalje bude ovako konzistentna?
Vejvoda: Pa, Rusija je mnogo rekla kada je napustila sa svojim trupama Kosovo 2003. godine. Sad je naravno potpuno drugačija situacija, našla je novu snagu, vratila se na međunarodnu scenu veoma silovito i snažno, njen glas se ne samo čuje, nego i sluša. Vidimo i oko ovog pitanja raketnog štita da se pregovara veoma intenzivno između SAD i Rusije, oko Irana da li će biti treća rezolucija sa sankcijamam Kušner je putovao u Moskvu pre neki dan. Znači, Rusija će sigurno da opstane na ovoj svojoj poziciji, pitanje je da li će doći do nekakvog kompromisa, da ne kažem trgovine, u tom nekom presudnom trenutku posle ruskih predsedničkih izbora, ili će Rusija ostati na ovom svom stavu. To je teško prognozirati, ali će to biti jedan presudan trenutak oko toga da li će se ići na novu rezoluciju u Savetu bezbednosti ili ćemo ići izvan nove rezolucije, a možda je i moguć, međunarodni pravnici u Ujedinjenim nacijama sigurno razne scenarije prave, da li je moguće održati Rezoluciju 1244, a da se krene napred, da Evropska unija preuzme tu misiju. Pa, da se eventualno, i ta konfederacija se pominjala, da se tu stavi nekakva oblanda koja bi zadovoljila obe stvari. Ono što hoću da kažem, svi scenariji su još mogući, veoma je teško u ovom trenutku odrediti. I s jedne strane je to dobro zato što se ukazuje na ozbiljnost svih pregovarača i svih nivoa pregovaranja. Znači, pored toga što neki kažu da imaju predodređen scenario, mislim da to nije tačno.
B92: Koliko Vlada u Beogradu pomaže pregovaračkom procesu i šta zapravo znači odluka, odnosno preporuka Srbima da ne izađu na parlamentarne izbore, s jedne strane, a drugo, najava da će Srbi organizovati lokalne izbore na Kosovu na koje bi Srbi trebali da izađu. Znači, OK, to je jedna poruka Srbima dole, i to ću vas pitati kakva, ali kakva je to pre svega poruka međunarodnoj zajednici, može li to da napravi novu konfuziju uoči ovih direktnih pregovora?
Vejvoda: Pa, što se mene lično tiče mislim da je bilo mnogo bolje da su Srbi učestvovali na izborima zato što je prosto to priroda demokratskog procesa. Mi jesmo jedna demokratska zemlja, hoćemo u demokratsku Evropu i što više poštujete te procedure, bez obzira na teškoće i komplikacije koje imate, to je već znak dobre volje za iznalaženje nekakvog rešenja. Naravno, politička realnost je drugačija, istorija uticaja Srba na Kosovu posle '99. nije sjajna, prosto njihovi amandmani i tako dalje nisu slušani ni kad su sedeli u prištinskom parlamentu. I dakle, nalazimo se tu malo između čekića i nakovnja. Koliko vidim iz izjava trojke relativno su zadovoljni sa učešćem beogradske strane, sa nekom kooperativnošću, sa time da ne pokazuju da žele da odustanu, naprotiv...
B92: Da, ali s druge strane ono što sada imamo, recimo konkretno oko tih izbora na Kosovu pokazuje nešto potpuno drugačije čini mi se.
Vejvoda: Opet tu ima dva nivoa, jedan je razumevanje međunarodne zajednice za domaće političke prilike i za ono šta je UNMIK-ova misija uradila, odnosno više šta nije uradila na Kosovu kao zaštitu Srba, pogotovo za ono što se dogodilo 2004. godine i tako dalje, i tako dalje. A s druge strane postoji potreba da se ide napred, da se iznađe to kompromisno rešenje, da se nađe taj međuprostor gde će svi zapravo moći da odu i da kažu - obezbedili smo dalju stabilnost regiona i obezbedili smo da demokratski izabrani predstavnici naroda i dalje ostaju na vlasti. To je ono što je ključ...
B92: A verujete li Vi, gospodine Vejvoda, da to može da se desi, taj međuprostor, taj kompromis? Koliko je on uopšte realan?
Vejvoda: Znate šta, ja polazim od činjenice da smo mi prošli strašnu deceniju '90-ih svi zajedno na ovim prostorima, da niko ne želi rat ponovo, to je predsednik uostalom rekao neki dan, da vojska neće biti upotrebljena, da ne želimo sankcije, ne želimo ponovo bombardovanje. Šta nam to govori? To govori o tome da će se ipak tražiti to čuveno diplomatsko, institucionalno, razborito, racionalno rešenje. Nema lakog odgovora na to, ali mislim da niko ne želi da izaziva nestabilnost ili pak nasilje, bez obzira na razne najave o tome da će biti nasilja, jer svako ko bude izazivao nasilje platiće ogromnu cenu time što će sebe izolovati i time što će sebi uskratiti budućnost koja itekako brzim vozom ide oko nas, jer Hrvatska pristupa, postaće članica NATO, verovatno Makedonija i Albanija. To znači veći broj investicija, to znači veći broj zaposlenja. Mi imamo svi ovde veliki problem nezaposlenosti, pogotovo mladih, ko vodi računa o tome od čega ćemo mi živeti?
B92: Gospodine Vejvoda, hvala Vam što ste bili večeras u Poligrafu. S nama je bio gospodin Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju. Gledajte Poligraf sutra, gost će biti Vlade Divac, a sada, odmah posle ovog Poligrafa sledi dokumentarni film "Rusija suzama ne veruje" reditelja Petra Ilića, koji je sniman u Beogradu i Moskvi i u kome ćete čuti i videti šta Rusi misle o Kosovu. Prijatno.
.jpg)
