Izvor: Blic, 03.Jul.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drvena kruška
Zemlja nam je, evo, nakon privatizacije zaista postala dosadna (kako je jedan od nekadašnjih lidera svojedobno bio predvidio), ali da li je postala i normalna?
Grdno se prevario onaj što je mislio da stvarnost (sa svojim čudesima) ne može nadmašiti maštu, taj ukus bajki iz naših krajeva. Jer ne pita pjesma zabadava - može li biti što biti ne može? Tranzicija i privatizacija su dokazale da može, naravno, pod određenim uslovima.
Može li se, na primjer, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << legalan način kupiti golemo preduzeće ili poljoprivredno imanje (milioni i milijarde), a sve bez jednog jedinog dinara? Može, naravno da može ako se ispune „određeni uslovi". Moraš najprvo da pravovremeno saznaš za mogućnost kupovine takve firme koja na računu ima više novca, nego što država za nju traži.
Zatim moraš imati i vezu u banci koja će ti odobriti kredit za kupovinu, pa kad (na aukciji ili tenderu) kupiš to što se prodaje, banka državi kreditom plati dug, a ti banci sa računa (sad već tvoje) firme vratiš kredit sa kamatom. Tako je sve u savršenom redu, tj. svi su podmireni, a „podmirena" će biti i radnička raja kad se uskoro, kao višak, prijavi među otpuštene.
Bilo je i nekih nepravilnosti u transformaciji nekadašnje društvene imovine - reći će za novine mrtav 'ladan nekadašnji ministar, a sadašnji milijarder, upleten u privatizacije i druge malverzacije - ali to je i normalno u svakom poslu.
Normalno bi bilo, nema druge, i da čestitamo lopurdama na savršeno obavljenom marifetluku o kojemu se u javnosti gotovo i ne govori jer su, između ostalog, i mnogi mediji jednako tako „nabavljeni". Nećemo, valjda, o sebi sve najgore, gazde su se za muk i šutnju mudro pobrinule.
U takvoj „normalnosti" prolazi ovaj jedini život. Nije dobro, ali budući da su nekoć, kad bi žrtvu slali na lomaču, nesretniku gurali u usta drvenu krušku da se ne čuju krici ni jauci, sad je ipak znatno bolje.
