Izvor: Politika, 03.Sep.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drva najjeftiniji ogrev
Cene grejanja prosečnog stana tokom predstojeće zimske sezone kreću se od 31.000 do 174.000 dinara
Najveće troškove za grejanje u predstojećoj grejnoj sezoni (prema cenama energenata iz septembra 2013.) imaće domaćinstva koja se greju na lož ulje, propan butan i struju u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, potvrdili su juče u Agenciji za energetiku.
Kupovina energenta neophodna za zagrevanje prosečnog stana tokom cele grejne sezone koštaće oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 174.000 dinara za lož ulje, 131.000za propan butan gas, odnosno 106.000 dinaraukoliko se budu grejali na struju.
Za grejanje prirodnim gasom, troškovi su dva do tri puta manji i iznose oko 54.000 dinara. Gotovo iste troškove imaće domaćinstva koja se greju na pelet, ako se sagoreva u pećima konstruisanim za ovo gorivo, kao i građani koji koriste ogrevno drvo čija je cena 5.500 dinara po kubiku i imaju peći niske efikasnosti.
Najjeftinije se mogu grejati domaćinstva koja troše drva. Primera radi, ako je kubik 4.000 dinara, a još ako imaju novije peći čija je efikasnost oko 70 odsto za nabavku goriva će morati da obezbede oko 31.000 dinara za sezonu. Ovakve peći obezbeđuju povoljno grejanje u odnosu na alternative i pri ceni ogrevnog drveta kakva je u Beogradu i Vojvodini.
Domaćinstva koja stan greju TA pećima, imaće takođe niže troškove, u proseku oko 39.400 dinara, ali samo uz uslov isključivog korišćenja jeftinije noćne struje. Svakim dogrevanjem peći tokom dana, korišćenjem skupljih kilovat-časova znatno se uvećavaju troškovi.
Tako će dopunjavanje dve peći snage od po tri kilovata samo dva sata dnevno, uvećati troškove grejanja za oko 45 procenata, odnosno na 57.000 dinara. Uzeti su u obzir i gubici električne energije prilikom korišćenja TA peći, objašnjavaju u Agenciji za energetiku.
Domaćinstva koja koriste ugalj plaćaće grejanje zavisno od vrste, sa uračunatim troškovima prevoza, od 43.000 do 46.000 dinara. Ukoliko imaju peći, čija je efikasnost veća od 55 odsto troškovi će biti niži.
Generalno, investicije u poboljšanje energetske efikasnosti zgrada i efikasnije peći, snižavaju troškove i svakako su isplative.
Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije, kaže, da očekuje da grejna sezona počne na vreme, s tim što se ne može govoriti o linearnom povećanju cene grejanja po kvadratu od pet, šest odsto, kako se poslednjih dana spekuliše.
– Koliko će koja toplana obračunavati cenu grejanja po kvadratu u novoj grejnoj sezoni zavisiće i od svake lokalne samouprave posebno, ali i toga koliki su troškovi svake toplane. Neke toplane više troše mazut, neke gas, Cena mazuta je u ovom času na nivou od 15. aprila kada je završena prethodna grejna sezona, dok je gas poskupeo, objašnjava Lečić.
Toplane, međutim, neće moći kao prethodne dve godine da računaju na stalnu pomoć Robnih rezervi, već će država ove godine u pomoć priskakati samo ukoliko u toplanama bude urgentna situacija. Toplane, će mazut morati da nabavljaju kod NIS-a ili kod nekih privatnih dobavljača.
– S obzirom na to da je NIS ranije tražio avansno plaćanje mazuta, što toplane nisu mogle da izvrše, ostaje da se snalaze šta će i kako, ali besplatnog energenta više neće biti. Koga će izabrati za dobavljača neće uvek zavisiti samo od cene mazuta, već i da li im dobavljač traži garancije ili ne, objašnjava Lečić.
Što se tiče gasa, koji u ukupnoj potrošnji energenata u toplanama učestvuje sa 64 odsto, većina toplana je dogovorila i potpisala reprogram duga sa „Srbijagasom”. Uslov je da glavnicu duga plate do početka ove grejne sezone, a pregovara se da im se kamata otpiše, jer inače nikada neće uspeti da plate sve dugove. Onima koji ne budu uspeli da plate kako je ugovorom predviđeno, „Srbijagas”, kako je i rečeno, neće isporučivati gas.
Vlada je takođe, dodaje naš sagovornik, donela uredbu po kojoj toplane koje su ostale dužne za mazut moraju u roku od jedne do pet godina da ga vrate Robnim rezervama, budući da se tempo vraćanja i dogovor koji je prvobitno bio napravljen nije ispoštovao, kaže Lečić.
Dakle, imaće grejanja svaka ona toplana koja bude poštovala ugovore o plaćanju i reprogram dugova, a pomoć države kroz Robne rezerve od ove godine više neće biti neograničena, jer dobro se zna čemu služe Robne rezerve, zaključuje Lečić.
J. Petrović
objavljeno: 03.09.2013.
