Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Mar.2010, 02:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Druženje" na Fesjbuku i posle smrti

STOKHOLM - Šta se događa sa blogovima, sajtovima i profilima na internetu kada njihovi vlasnici umru?

Na to pitanje imaju odgovor dve preduzimljive Šveđanke, koje su i same veliki "fanovi" Fejsbuka (Facebook), Majspejsa ( MySpace), Tvitera (Twitter), blogova i sličnih sajtova na internetu.

Digitalna oporuka posle smrti

Liza Granberg i Elin Tajbring su pokrenule malu firmu "Vebvil" (Webwill), što bi bukvalno moglo da se prevede kao "veb-oporuka" ili "veb-testament". >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Ta veb-firma nudi mogućnost da se ljudi, i posle smrti, "viđaju" i "druže" na Fejsbuku, blogovima i sličnim mrežama. O tome će se brinuti "Vebvil".

"Vebvil" ima kancelariju u jednoj staroj industrijskog zgradi nedaleko od samog centra Stokholma. Iz te kancelarije će "upravljati" posmrtnim "životom", odnosno virtuelnim životom, klijenata koji su spremni da plate po 20 evra godišnje za takvu uslugu.

"Vebvil" ima jednostavno dizajniran sajt, u vrhu ekrana velikim slovima piše da je to "mesto" gde "odlazite" posle ovozemaljskog života. Tu imate digitalni identitet i nastavljate digitalni život.

Poslovni koncept je jednostavan, izjavila je Granberg za Dojče vele. Svako ko je zainteresovan, može njima da se obrati oporukom u kojoj će stajati šta koristi na Internetu i kakve izmene želi da budu unete posle njegove smrti.

Tako, ako ste na Fejsbuku - objašnjava ona - dajete nam vaše lozinke koje mi čuvamo, zajedno sa instrukcijama kako treba da postupimo u slučaju vaše smrti i na koji način da vas održavamo na vezi. Čim budemo obavešteni o vašoj smrti, otvaramo vašu digitalnu oporuku i po njoj postupamo.

Ideja došla iz praktičnih razloga

Dve Šveđanke su došle slučajno na neobičnu ideju. Granberg je bila iznenađena problemima nekih poznanika kojima su umrle bliske osobe, ali oni nisu mogli, zbog nepoznavanja lozinki, da uklone njihove profile sa Fejsbuka ili Majspejsa. Na to se Tajbring odlučila da analizira problem i vrlo brzo došla do zaključka da je reč o uobičajenoj situaciji koja mnogima stvara neprilike.

Obično je veoma teško rođacima ili prijateljima umrle osobe da kontaktiraju provajdere i Internet kompanije da uklone profil preminulog, potrebna je administrativna procedura i savladati puno stepenica dok se to ne postigne, zaključila je Tajberg.

Ona je naglasila da je na Fejsbuku svaka osoba koja ima svoj profil zaštićena, naravno i posle smrti, ali da je teško živima da ugase profil preminulog.

Da bi se postavila informacija o smrti, potrebno je da neko iz najbliže porodice prođe prilično dug put obaveštavanja Internet kompanije i dokazivanja činjeničnog stanja. Tek tada se profil preminulog ili sasvim gasi, ili stavlja u tzv. memorijalnu formu, koja omogućava da samo potvrđeni prijatelji mogu da vide informacije o smrti vlasnika profila.

Život se seli na virtuelnu mrežu

Život i društveni odnosi se ubrzano sele na virtuelnu mrežu, a milioni ljudi svakodnevno "žive" i "druže" se na Fejsbuku, Majspejsu i dr. Svakoga meseca na stotine miliona poruka, fotografija, video zapisa i sličnih informacija na Internetu ljudi plasiraju o sebi i podele ih sa o poznatima i nepoznatima.

Anders Larson sa Univerziteta u Upsali, stručnjak za medije, smatra da su Internet i virtuelni život ušli veoma duboko u realni život.

Dogodilo se da je u stvarnom udesu poginuo mladić koji je svakoga dana igrao popularnu onlajn igru "Vorld ov vorkraft" (World of Warcraft), kaže Larson. "Saborci" sa Interneta su organizovali "sahranu" njegovog lika u toj onlajn igrici, čak su sve to "snimili" i stavili na Jutjub (Youtube): u jednoj gotičkoj katedrali je "održana" misa nad "otvorenim kovčegom" i u prisustvu virtuelnih likova, učesnika igrice.

Ova priča svedoči o velikom značaju virtuelnog života u današnje vreme, jer većina ljudi svakoga dana provede deo realnog života na mrežama na Internetu. Tako je i u slučaju smrti, kaže Larson, učestvovati u onlajn misi ili prisustvovati takvoj sahrani, a tih primera je sve više na Internetu, čini se ljudima kao da su tamo bili, odali poštu i položili cveće na grob.

Švedska firma "Vebvil" je videla u tome biznis. Tako, pomenuti mladić koji je poginuo, a bio poznat aktivni učesnik onlajn igrice, mogao je, posredstvom ove firme, da svoje lozinke i prava ostavi nekome ko će nastaviti gde je on stao, a o čemu će se "Vebvil" postarati da bude u skladu s njegovom oporukom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...