Izvor: Southeast European Times, 01.Jun.2011, 00:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Društveni mediji i politika u Turskoj
Suočeni sa sve većom internet cenzurom, mladi Turci se organizuju preko društvenih medija.
31/05/2011
Ana Vud za Southeast European Times iz Istanbula – 31.5.2011.
S obzirom na njihovu ulogu u protestima i širenju informacija tokom pobuna na Bliskom istoku, društveni mediji kao što su Fejsbuk i Tviter hvaljeni su poslednjih meseci zbog svoje sposobnosti da u ruke građana koji žive pod represijom stave moćna politička sredstva.
Turska, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << zemlja koja se demokratizuje i ima četvrtu najveću zajednicu korisnika Fejsbuka na svetu, takođe je počela da shvata društvene i političke mogućnosti koje nude društveni mediji.
Ozgur Učkan, profesor Univerziteta Bilgi, izjavio je za SETimes da su do skoro socijalni mediji korišteni u Turskoj na dosta sličan način kao u Sjedinjenim Državama i Evropi -- za sticanje prijatelja, održavanje kontakta i ugovaranje ljubavnih sastanaka. Međutim, to se menja.
„U poslednje dve godine, kako je politička klima postajala sve oštrija, politička snaga društvenih medija se povećavala“, objašnjava on. „Blogovi sa jedne strane i društveni mediji sa druge počeli su da se pretvaraju u političko sastajalište, prostor za forum.“
Medijski umetnik Burak Arikan objašnjava da se političkom aktivizmu na internetu u Turskoj pristupa ne samo preko društvenih mreža, nego i preko anonimnih privatnih mejl lista, koje mogu da imaju hiljade adresa.
Veliki faktor koji utiče na politizovanje društvenih medija jeste opasnost od povećane internet cenzure. Proteklih godina je u Turskoj zabranjeno obilje internet strana, a najpoznatija je ona koja se odnosi na stranu za razmenu video snimaka Ju tjub. U poslednje vreme je povremeno blokirana popularna blog strana Bloger, što je dovelo do stvaranja grupa kao što je „Ne diraj moj blog“.
Zakon, čije je stupanje na snagu predviđeno za 22. avgust i kojim će se uvesti filteri na pristup internetu, izazvali su veliko negodovanje javnosti, koje je na kraju rezultiralo protestima 15. maja na više lokacija širom zemlje.
„Mislim da ćemo videti više takvih interakcija u budućnosti“, kaže Jaman Akdeniz, profesor prava na Univerzitetu Bilgi i osnivač neprofitne organizacije Kompjuterska prava & kompjuterske slobode, koji je takođe pomenuo da su same političke stranke počele da koriste društvene medije u svojim kampanjama.
Erdem Dilbaz, organizator protesta zbog cenzure na internetu, kaže da vrsta aktivizma u kojoj on učestvuje nije limitirana na jedan cilj, niti se vodi pod okriljem jedne grupe.
„Organizujem te događaje u skladu da sa onim što je potrebno“, kaže on za SETimes. „Na jednu stranu stavim klasične protestne metode i organizujem alternativne vrste 'zabavizma' koji privlači pažnju“, kaže on, spajajući turske reči za zabavu i protest.
Arikan smatra da trenutni aktivizam proizlazi najvećim delom iz straha. Suočeni sa događajima kao što je ukidanje pristupa internetu u Egiptu u sred protesta protiv vlade, kaže Arikan, mladi Turci postali su svesniji da je takva opasnost moguća i u njihovoj zemlji.
„Mnogi ljudi su sada zabrinuti da vlada može jednostavno da ukine internet“, kaže on.
Od objavljivanja njegovog teksta, u kojem su iznete internet organizacione strategije za slučaj državnog udara, kaže Arikan, „prilaze mi mlađi ljudi koji žele da organizuju radionice o tome, koji žele da nauče kako da vrše tu vrstu mrežne komunikacije na relativno veliku daljinu“, kao način da se suprotstave oštrim merama vlade.
Međutim, kako ističu i Učkan i Arikan, postoje i opasnosti svojstvene takvom internet aktivizmu. Izrazi kao što su „besposlenizam“ i „klik aktivizam“ koriste se da se opišu ljudi koji su aktivni na internetu, ali ulažu malo napora da naprave konkretne promene u stvarnom svetu.
„Ja sam među onima koji veruju da treba da postoji veza između digitalnog aktivizma i ulice“, kaže Učkan. „Na neki način, treba da postoji prohodna veza između ta dva paralelna sveta.“
Nastavak na Southeast European Times...
