Izvor: N1 televizija, 09.Okt.2018, 17:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Društvene mreže, deca i otmice - saveti roditeljima

Katarina Ivanović iz Astre, organizacije koja se bavi iskorenjavanjem svih oblika trgovine ljudima, kaže da su otmice dece retke, a da je u 90 odsto prijavljenih slučajeva nestanaka deca u pitanju - bežanje od kuće. Roditelji treba deci da prenesu koji su sve rizične situacije i da im daju što više informacija kako bi ih prepoznali i prijavili.

Dva pokušaja otmice dece u samo deset dana. Jedno u Žarkovu, jedno u Novom Sadu. Koliko su bezbedna deca na ulici, kako ih zaštiti >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << i šta se dešava sa onima koji ne uspeju da se zaštite?

Katarina Ivanović iz Astre kaže da je neobičan slučaj da u deset dana bude dva pokušaja otmice. Navodi da na godišnjem nivou bude jedna ili dve otmice, i da se, na sreću, one retko kada dešavaju.

Prema podacima Astre, i MUP-a, jako je mali broj nestanaka dece otmicom. Navodi da je ogroman broj prijava nestanaka dece tokom godine - oko 500 nestanaka je prijavljeno za prvih šest meseci ove godine, dok je tokom 2017. bilo 1500. Ivanovićeva navodi da svake godine (a u poslednjih deset) imamo sličan broj prijavljenih nestanaka.

Kaže da se ne može reći da je javnost dovoljno svesna tog problema. U 90 odsto slučajeva, kad su u pitanju ove prijave, su deca koja beže od kuće, prenosi gošća Dana uživo, navodeći da su najčešći razlozi za to loše ocene, nesuglasice s roditeljima i loš međusobni odnos.

Postoji taj proces vrbovanja deteta, i prevencija se sastoji u tome da pokažemo deci koje metode koriste kidnaperi - da ne ulaze deca u automobile nepoznatih ljudi i sl, dodaje.

Kako navodi, najčešći vid eksploatacije je seksualna eksploatacija devojčica, prinuda na prosjačenje ili prinuda na izvršenje krivičnih dela - to su rizici sa kojima se susreću deca koja odlaze od kuće.

Deca zato treba da budu upoznata sa svim rizičnim situacijama, sa opasnostima koje vrebaju u realnom životu, ali i u virtuelnom svetu - da budu svesni da postoji seksualna eksploatacija i što je najvažnije da se ne stide da je prijave, dodaje Ivanovićeva.

Posebnu pažnju, kaže, treba obratiti na decu iz hraniteljskih porodica i iz domova, koja često beže.

Imali smo primer da je čovek vrbovao devojčicu tako što joj je nekoliko dana uzastopno prilazio, prenosi gošća N1. Devojčica je prepoznala pokazatelje kao rizičnu situaciju, jer su je roditelji naučili da to prepoznaje, i to prijavila njima, dodaje.

Gošća Dana uživo kaže da deca treba da imaju o svim rizicima što više informacija, ali i da moraju da imaju takav otvoren odnos sa roditeljima da im i kažu ukoliko se nešto dešava.

Društvene mreže, ostavljanje lokacije, "lažno zaljubljivanje"...

Izvor: N1

Upitana o ostavljanju lokacija na društvenim mrežama, Ivanovićeva kaže da nije preporučljivo da deca, a  ni odrasli ostavljaju lokaciju na kojoj se se nalaze. "Naročito javnu objavu da ste sami kod kuće nekoliko dana ili objaviti da ste sami i tako javno pozvati da se neko pridruži..."

Jer prijatelje gradite kroz lične kontakte, i u procesu socijalizacije tome treba naučiti decu, kao i tome da društvene mreže koliko su dobre, mogu da budu i štetne, kaže Ivanovićeva.

"Trgovci ljudima često koriste društvene mreže i ono što bi trebalo naglasiti je da oni često ulaze u kontakt i sa maloletnim licima, ali i odraslim osobama", navodi.

Kaže da ta vrsta komunikacije može da traje i duži vremenski period, po nekoliko meseci, pa i godinu dana, da trgovci ljudima sklapaju prijateljstvo i ostvaruju poverenje kako bi vrbovali žrtve.

Lažno zaljubljivanje je često prisutno, naročitno kad su u pitanju maloletna lica, jer ih je lakše obmanuti, navodi. "Pogotovo kad je u pitanju vrbovanje za seksualnu eksploataciju dece, i dečaka za vršenje krivičnih dela", naglašava.

Dodaje da zato ne treba da ostavljati podatke na društvenim mrežama

Šta da rade roditelji kad posumnjaju u nestanak deteta?

Ukoliko roditelji sumnjaju da im je nestalo i da postoji neki rizik po njih, to odmah treba da prijave policiji, kaže Ivanovićeva. Prvo treba proveriti da li je na nekom sigurnom mestu, a samo se nije javilo roditeljima, da se ne bi pretrpavale institucije, ali ako je prošlo dosta vremena a da se dete nije javilo, treba alarmirati policiju, navela je.

Sasvim je u redu da roditelj i sam traži dete nezavisno od policije, ako to ne ometa istragu, jer oni  refleksno idu tamo gde misle da dete može da bude, dodaje.

Ako im treba neka vrsta podrške u tim situacijama, psihoterapija kako roditeljima, tako i deci nakon što budu nađena, gošća N1 kaže da mogu da se jave Astri.

Profesori i nastavnici kao kontakt tačka

Organizacija Astra, kako prenosi gošća N1, radi i sa profesorima i nastavnicima, da bi i njih učinili dovoljno senzitivnim, jer upravo oni mogu da budu rani faktor identifikacije da li je neko dete izloženo nekoj vrsti nasilja.

Nastavnici treba da budu svesni te uloge, da reaguju i prijave roditeljima, oni treba da budu ta kontakt tačka koja će to da prepozna, dodaje.

"Child Alert" u Srbiji - još ništa

Astra već godinama zalaže za uvođenje tzv. Child Alert-a, sistema za hitne potrage u slučaju nasilnih nestanaka dece. Kaže da za sada nema pomaka, kad je to u pitanju.

Naglašavamo da je sistem alarmiranja javnosti dobar, i od krucijalne važnosti je da se javnost uključi u potragu dece, jer se to kao dobro pokazalo u 10 evropskih zemalja gde tako nešto postoji, kaže gošća N1.

Jako je dobro da uključite javnost, možda se jave ljudi koji su možda videli dete, možda postoje očevici otmice koji mogu da doprinesu i daju informacije, dodaje.

Nastavak na N1 televizija...