Izvor: Politika, 31.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Društvance, pićence i krompiri
Stanimir prekrstio svoju rakiju u "minićeva" i okupio prijatelje kraj lampeka
DONJA TREPČA – Stanimir Minić (60) sazvao je poselo ne tražeći velike razloge. Dovoljan je bio samo jedan da bi susede, rodbinu i prijatelje okupio pored lampeka koji je, ionako, radio neumorno.
– Obećavao sam, ako me ko upita, da ću napraviti sedeljku kad stignu purenjaci. Evo, tu su, stavićemo i malo krompira u pepeo, pod kazan, žena je umesila savijače, i možemo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zapevamo – reče domaćin.
Tako se i zato se, preksinoć kod Minića u Donjoj Trepči, okupilo društvo "lako ćemo". Ljudi se uželeli da posede bez trke i nevolje, da im neko prinese komad i ponudi čašicu. Bar rakije u ovoj kući mora da ima, i to deset vrsta, jer se tu peče od pamtiveka.
Minić je, februara ove godine, na "Vinofestu" u Vršcu, dobio zlatnu medalju za šljivovicu, srebrnu za kajsijevaču, vilijamovka i trešnjevača svrstane su među deset najboljih. Na to je, sa sajma u Knjaževcu, stigla još jedna zlatna za šljivovu rakiju, ocenjenu sa 18,50 poena.
– Iako sam obe zlatne medalje dobio sa prepečenicom pod nazivom "ekselencija", odlučio sam da je prekrstim i sada se naziva "minićeva". Po sadržaju i postupku dobijanja može da bude samo bolja – priča poznati proizvođač rakija iz čačanskog kraja.
Pre nego što šljiva dopadne u bure, iz ploda se vade koštice, i to je jedan od osnovnih majstorluka u drevnom srpskom zanatu. Zatim, otklanja se prvenac, i ne patoči.
– Za bavljenje ovim poslom, čovek mora imati sreće da se rodi u Trepči, na južnim padinama Vujna, da su mu za otkup voća blizu Suvobor i Rudnik, pa Goč za dren, oskorušu i takišu – pripoveda, opisujući još poneku sitnicu.
Dunjevaču dobija otklanjanjem kućice semena i destilacijom trećeg prepeka. Rakija takiša nastaje od neprskanih plodova kruške koja uspeva na visinama. Prva u godini poteče trešnjevača, iz plodova sorte aršlama odstrane se koštice i destilišu u starim bakarnim kazanima. Prvi procveta ali poslednji sazri dren, plod mu je najduže obasjan suncem i drenovača se, recimo, uzima kao lek. Još tri vrste prepečenice nastaju od bresaka, dinja i vinogradarskih šeptelija.
Priča nam da voće dokupljuje na Radniku ("Tu ima šljive trnovke") u Teočinu na Suvoboru, dragačevskoj varošici Viči ("Dobra šljiva šumadinka"). Poselo nije prilika da se zalazi u računski deo posla ("Litar trešnjevače i drenovače bio je po 15 evra, sad su i one po deset kao i sve ostale").
Na trpezi nije bilo praznog mesta koliko za čašu. Ko u Minićima najviše pije?
– Bure. Hvata 150 litara, napunio sam ga 1989. kad mi se rodio unuk Nemanja, i sad je u njemu svega 50 litara – veli Stanimir.
G. Otašević
[objavljeno: 31.08.2006.]
