Izvor: B92, 30.Sep.2013, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Drugo lice" nemačkog predsednika
Da se Nemačka ne bavi samo ekonomskim problemima, krizom i opstankom evra svedoči i slučaj jedanaestog nemačkog posleratnog predsednika Joahima Gauka. Borac za ljudska prava u DDR našao se pod teretom, do sada javnosti nepoznatih, detalja svoje biografije u kojoj se govori o osobinama kojima se i ne može baš pohvaliti – zaboravnost, rasejanos, odnos prema ženama, biseksualizam, umor od predsedničke službe...
U knjizi Marija Franka, na 414 strana opisuju se detalji predsednikovog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << života koje prenosi magazin „Špigl“ a koje predsednička služba nije htela da komentariše. Navodi se da je moguće da je predsednikova odsutnost i zaboravnost posledica preopterećenja zahtevima predsedničke službe.
Kada je, međutim, reč o zahtevima uloge nemačkog presednika, po Ustavu zemlje iz 1949. godine, predsednik mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina. On ima pravo na najviše dva mandata od po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu "kod kuće" i u inostranstvu. On se ne "iscrpljuje" u dnevno-političkim temama i predstavlja neku vrstu arbitra, čija se reč veoma uvažava.
Prema navodima medija, u knjizi se prenosi i Gaukov odnos prema ženama, ljubav iz mladosti predsednika, ali i verovatna biseksualnost koja je uočena u ne-samo-poslovnom odnosu sa njegovim bivšim potparolom. Naravno, takve optužbe su od strane Gauka nazvane „Štazi metodama“, prenose nemački mediji. Uz to, autor knjige smatra da nemačkog predsednika ove "osobine“ neće poljuljati i da će on ostati na svom položaju do isteka mandata 2017. godine.
Gauk je rođen 24. januara 1940. godine u Rostoku, u porodici oficira mornarice, čija su oba roditelja bili članovi NSDAP – partije koju je od 1921. godine vodio Adolf Hitler. Osim svog retoričkog talenta, Gauk je i do sada budio poštovanje i divljenje zbog svoje biografije - pad Berlinskog zida i režima DDR su, kako se kaže, dali pečat vremenu njegovog života, a on sam govori o tome da je imao sreću da bude deo revolucije za slobodu. Gaukova počastvovanost članstvom u DDR je očigledno posledica privilegija koje je imao - u periodu od 1987. do 1989. dobio je dozvolu da putuje u Zapadnu Nemačku, a osim toga posedovao je i dva pasoša.
Naročito zanimljiva je činjenica da novi detalji Gaukove biografije dolaze u vreme postizborne atmosfere. Zna se da Angela Merkel traži partnere za koaliciju, kao i da ga, kako tvrde mediji, nije htela ali da je pod pritiskom svojih koalicionih kandidata liberala ipak popustila. Predsednik države je svestan da ima veliku ulogu u vođenju države pa je nekoliko puta i sam govorio da mu je cilj da „ljudi u Nemačkoj ponovo uče da žive u dobroj zemlji koju mogu voleti“.
Ono što je još poznato o Gauku je da je on prvi predsednik koji je u dvorac „Belvi“ ušao u „divljem braku“. Naime, on već godinama živi zajedno sa Danijelom Šat, novinarkom, koja se bavi političkim novinarstvom. Otac je četvoro dece i, kako prenose mediji, nije razveden.
Nemačka bira indirektno i kancelara i predsednika države, ali se u nemačkoj javnosti sve češće čuju glasovi i želja za direktnim izborom šefa države. Da li će na to uticati novoobjavljeni detalji iz Gaukove biografije, ostaje da vreme pokaže.
