Izvor: Blic, 22.Feb.2012, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugo lice Novog Pazara
Kad god Muamer Zukorlić u Novom Pazaru izgovori ili uradi kakvu nepodopštinu ili bedastoću, svi beogradski mediji se usplahire, usijaju se telefoni i pomahnitaju mejlovi, uskomeša se čitava Srbija, uznemire se duhovi. I sama sam često u iskušenju da kolege i prijatelje novinare iz svih mogućih medija pošaljem u nedođiju kada me nazovu i traže komentar na ono šta je Zukorlić rekao ili uradio. I ne mogu sa sigurnošću da utvrdim rade li to zbog nedostatka drugih, pametnijih i suštinskijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tema ili je to deo skretanje pažnje upravo s tih, suštinskih, životnih tema.
Ni s potpunom lobotomijom ne mogu da prihvatim da u Srbiji nema prečih tema od samoreklamiranja Don Orljeonea (još jedan interni nadimak MZ) i njegovih nesuvislosti o nekakvom atentatu, ili sličnom idiotarijom, već sam sklona da mislim da nekome, i te kako, negde gore, u vrhovima vlasti, odgovara da se gladni i besni narod u Srbiji bavi razuzdanim hodžom umesto svojim gladnim stomakom. Posebno me ljuti i vređa simplifikovanje situacije i banalizacija u koju se guramo svi mi koji živimo u Sandžaku.
Nekome kao da je stalo da se mi (mislim na Bošnjake, ali i ostale u tom regionu) predstavimo kao primitivni i zatucani, verski i svakojako u ćorsokaku i da nam nema pomoći. Ljuti me da malo ko zna da je polovina stanovnika Novog Pazara mlađa od 30 godina, da imamo svetske, evropske ili državne prvake u nekim sportovima, talentovane muzičare, glumce, folkloriste....
Vređa me činjenica da živimo u kraju u kome vekovima, u predivnom prožimanju egzistiraju srpska, srednjovekovna i islamska tradicija, a o tome malo ko danas zna u ovoj zemlji, besnim na ignorisanje interkuluralnog diversiteta, tako prirodnog i životnog, dok se drugi upinju da ga veštački stvore, ponižava me realnost u kojoj se ne pominju izuzetni lekari, profesori, pisci, umetnici, intelektualci kojima u ličnim kartama piše Novi Pazar ili neki od sandžačkih gradova, već nam se kao jedino lice nameće ono groteskno, skaredno i cinično lice čobanina iz Orlja koji u nedostatku konstruktivnog naboja, razara sve istinske, vekovima negovane vrednosti dobrog sandžačkog domaćina i radnika. Zato bi bilo dobro da se kolege i prijatelji koji u medijima jure senzacije, prisete da svako crno ima svoje belo i da Sandžak ima svoje lepše, bolje i drugačije lice.
Povezane vesti: Nema novog Osmanskog carstva
