Izvor: B92, 17.Feb.2020, 19:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drugi svetski rat i nacisti: "Moja majka je pobegla iz Nemačke, a sada mi ne daju državljanstvo“

Britanski advokat kaže da Nemačka krši vlastiti ustav tako što uskraćuje državljanstvo nekim potomcima žrtava nacista.

Britanski advokat tvrdi da nemačka vlada krši sopstveni ustav odbijanjem da vrati državljanstvo hiljadama potomaka žrtava nacista. On kaže da je zakon počeo da se zloupotrebljava pedesetih i šezdesetih pod zaostalim uticajem bivših nacista, ali da to traje i dan-danas.

Džejms Štraus proveo je čitav život u Njujorku, ali je 1930-tih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njegova porodica držala gostionicu i mesaru u Gunzenhauzenu, istočno od Nirnberga.

Tu se u martu 1934. godine odigrao događaj poznat kao pogrom Nedelje krvavog dlana, a gostionica se nalazila u njegovom epicentru.

Čim je mogao, Džulijus je pobegao iz Nemačke u strahu za život. Skrasio se u Njujorku gde je upoznao i oženio se Jevrejkom, takođe izbeglom iz Nemačke.

Ali on se nikad nije oporavio od napada do kraja, budući da olovni meci nisu mogli da budu izvađeni iz njegovog tela. Umro je od posledica ranjavanja 1956. godine, na deveti rođendan sina Džejmsa.

Skoro 60 godina kasnije, 2015. godine, Džejms Štraus odlučio je da poseti Gunzenhauzen. "Tamo sam upoznao drage mlade ljude iz srednje škole i lokalne zvaničnike koji su se vraški potrudili da obeleže ovaj strašni incident", kaže on.

"Oduševili su me znanjem."

Mislio je da je to rešena stvar kad je podneo zahtev 2017. godine. "Ali kad sam stigao sa papirima u njujorški konzulat, saopšteno mi je da postoji problem", kaže on.

Štrausu je rečeno da za njega to pravo ne važi zato što je njegov otac postao Amerikanac 1940. godine - pre nego što mu je zvanično oduzeto nemačko državljanstvo.

Iako je još 1933. godine usvojen zakon koji omogućuje da se nemačkim Jevrejima oduzme državljanstvo - prostim objavljivanjem njihovog imena u novinama - mnogima je formalno oduzeto tek u masovnoj denaturalizaciji svih Jevreja koji su pobegli iz zemlje, u novembru 1941. godine.

Proteklih godinu dana, londonski advokat Feliks Kaučman radio je prekovremeno, leteći često u Nemačku i nazad, u pokušaju da sastavi slučaj koji će ubediti - ili naterati - nemačku vladu da prestane da izuzima razne kategorije Jevreja iz Člana 116.

Džejms Štraus je jedan od više od 100 potomaka nacističkih žrtava kojima su odbijeni zahtevi za državljanstvo i koji su potražili Kaučmanovu pomoć.

Iako je Štrausovo podnošenje zahteva bilo inspirisano divljenjem prema novoj Nemačkoj, u Velikoj Britaniji je na nagli skok broja predatih zahteva uticao referendum o izlasku iz Evropske unije iz 2016. godine.

U Velikoj Britaniji je 2018. godine podneto 1.506 aplikacija za nemačko državljanstvo, za razliku od svega 43 koliko ih je bilo 2015. godine.

Iako je Bregzit bio katalizator koji je naveo na grupnu akciju, Kaučman kaže da se ne radi prosto samo o njemu. Bregzit je samo poslužio za razotkrivanje prakse koja je "moralno i etički pogrešna", kaže on.

Način na koji se tumači Član 116 u suprotnosti je sa duhom ustava, tvrdi on, i ignoriše "koliko su ovi ljudi propatili pod Trećim rajhom".

Majka Feliksa Kaučmana takođe je došla u Veliku Britaniju preko Kindertransporta. On je osnovao Grupu izuzetih iz Člana 116 kad je, kao Džuliji Rouds, jednom od njegove braće u konzulatu u Londonu saopšteno da nema pravo da traži nemačko državljanstvo.

Iako u Članu 116 jasno stoji da će potomci Nemaca kojima je uskraćeno državljanstvo, "to državljanstvo dobiti nazad", u konzulatu su rekli da nemački zakon o naturalizaciji propisuje da se pravo na državljanstvo nasleđuje samo od oca, do 1970-tih.

Automatsko, pravo na državljanstvo uskraćuje se ljudima:

Interesovanje za kampanju raslo je kao lavina. Kaučmanova supruga Izabela komunicira sa stotinama ljudi koji su kontaktirali grupu. "Neki su veoma stari i mnogo su propatili", kaže ona. "Neki su izgubili čitave porodice u Holokaustu."

Dok Kaučman i doktorant s Univerziteta u Kembridžu Nik Kortman lobiraju kod političkih stranaka u Nemačkoj, Izabela vodi mrežu podrške.

"Ljudi su veoma emotivni i često plaču preko telefona", kaže ona. "Nekad su im potrebni meseci da se odluče da li žele da isteraju ovu borbu do kraja."

U tom periodu su ljudi poput Džulijusa Štrausa, koji su pobegli iz zemlje i primili drugo državljanstvo pre nego što im je oduzeto nemačko, proglašeni nepodobnim - kao i Jevreji koji su živeli na istočnim teritorijama koje je okupirala Nemačka, kao što je Dancig (danas Gdanjsk, u Poljskoj).

"Moramo da razumemo kako je došlo do ovih izuzeća da bismo mogli da ih ispravimo", kaže Kaučman.

Nik Kortman je analizirao istragu, koju je sprovela sama nemačka vlada, o neuspehu denacifikacije. Pronašao je dokumente koji ukazuju na to da je Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo svesno kontroverze koja je pedesetih pratila Član 116, kad je osnovana komisija koja je trebalo da prouči potencijalne reforme.

Tu komisiju je predvodio profesor Ulrih Šoner, bivši simpatizer nacista koji je, otkrivaju ovi dokumenti, podržavao praksu pokušaja da se izuzmu određene grupe.

"Taj uticaj se i dan-danas oseća i utiče na današnje odluke zato što je postavio presedan", kaže Kaučman.

Kaučmanova majka, Suze Bekhart, rođena je 1930. godine u Vizbadenu. Kad je imala sedam godina, njen otac je imao aferu sa Arijevkom, što se pod nacistima smatralo zločinom, i on je poslat u koncentracioni logor Buhenvald.

"Prijatelj iz vazduhoplovnih snaga, istaknuti jevrejski advokat Bertold Gutman, odlučio je da se zauzme za njega kod Hermana Geringa, jednog od najmoćnijih nacističkih vođa, koji je bio jedan od njihovih kolega iz doba rata", kaže Kaučman.

Neverovatno, ali Fric je bio pušten iz Buhenvalda 1940. godine i rečeno mu je da napusti zemlju. Pre nego što je otišao, obećao je sestri , tastu i tašti da će se vratiti. Niko od njih nije preživeo Holokaust.

Kao ni njegov prijatelj Gutman, koji je poslat u Aušvic.

Bekhart i njegova žena su stigli u Veliku Britaniju 1940. godine, ali su smešteni sa drugim nemačkim državljanima na Ostrvo Men. Spojeni su sa decom, koja su pre rata pobegla preko Kindertransporta, tek 1943. godine.

Rešen da održi obećanje koje je dao porodici, Fric Bekhart se vratio u Nemačku pedesetih, da se bori za restituciju porodične imovine i njihovog posla.

"Borio se i borio", kaže njegov unuk Kaučman, čija je majka ostala da živi u Velikoj Britaniji.

"Radnja nije bila profitabilna, jer ljudi pedesetih i dalje nisu voleli da kupuju u jevrejskim radnjama, ali on je nije zatvorio. Morate da se borite za ono što mislite da je ispravno."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...