Izvor: RTS, 25.Apr.2009, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi dan Samita u Sofiji
Zajedničkom deklaracijom učesnika energetskog samita potvrđeno da je u opštem interesu proizvođača, tranzitnih zemalja i država potrošača da prirodni gas u Evropu stiže posredstvom više gasovoda. Bugarski predsednik Georgi Prvanov predložio da se sporazum o gasovodu "Južni tok" potpiše u maju. Srbija i Bugarska energetski saveznici, poručio predsednik Boris Tadić.
Energetski samit u Sofiji, na kome je učestvovalo 28 zemalja, završen je uz ohrabrujuću zajedničku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ocenu učesnika da je od velikog značaja za potrošače u Evropi da taj energent pristiže iz raznovrsnih izvora i raznovrsnim tranzitnim putevima.
Predsednik Srbije Boris Tadić, nakon razgovora sa bugarskim predsednikom Georgijem Parvanovim, održanog na margini energetskog samita, istakao je da su Srbija i Bugarska energetski saveznici, te da očekuje da će gradnja gasovoda "Južni tok" otpočeti što pre.
"Pažljivo pratimo pregovore koje Bugarska tim povodom ima sa ruskom stranom i nadam se da ćemo što pre krenuti u gradnju gasovoda. Trasa gasovoda se na neki način poklapa sa trasom Koridora 10, što je od velike koristi za Bugarsku", naveo je Tadić. Prema njegovim rečima, gasovod "Južni tok" biće garancija da se dve države više nikada neće suočiti sa nestašicom gasa, poput one koja je krajem prošle i početkom ove godine pogodila Evropu zbog rusko-ukrajinskog spora.
"Što se tiče energetike, mi smo tu saveznici. Bugarska i Srbija moraju biti povezane gasovodom 'Južni tok'. Srbija će u narednim godinama graditi podzemna skladišta gasa i na taj način ćemo biti i regionalni partner u kriznim trenucima", naglasio je Tadić.
Predsednik Parvanov je istakao da je energetska i ekonomska saradnja Bugarske i Srbije veoma važna sa stanovišta prevazilaženja krize koja pogađa obe države. Tadić veruje da će sa srpske strane granice deonica autoputa Niš-Dimitrovgrad na trasi Kodirora 10 biti završena do kraja mandata sadašnje vlade.
Bugarska i Srbija imaće ključno mesto u realizaciji "Južnog toka", smatra Parvanov. Prema njegovim rečima, prioritet u odnosima dveju država je i završetak Koridora 10 i otvaranje novih graničnih prelaza kod Novog Korita i Petačinaca.
Parvanov je naglasio da bi otvaranje novih prelaza sa bezviznom zonom od 30 kilometara oko granice otvorili prostor za ekonomsku i kulturnu saradnju ljudi sa obe strane granice.
Predsednik Tadić je podsetio da je, i pored uzlaznog trenda bilateralnih odnosa Srbije i Bugarske, činjenica da je Vlada u Sofiji priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova neprihvatljiva za Srbiju.
Zajedničkom deklaracijom učesnika samita, nazvanog "Prirodni gas za Evropu - bezbednost i partnerstvo", potvrđeno je da je u opštem interesu proizvođača, tranzitnih zemalja i država potrošača da prirodni gas u Evropu stiže posredstvom više gasovoda, kako bi se obezbedila stabilnost dotoka.
Domaćin konferencije, bugarski predsednik Georgi Prvanov istakao je da ta država koja, zahvaljujući svom prirodnom položaju treba da bude evropsko sidrište za "Južni tok" i "Nabuko", podržava izgradnju oba gasovoda.
"Nabuko" i "Južni tok" nisu alternativni projekti. Oni, možda, jesu konkurentski i sa velikom dozom sigurnosti možemo da kažemo da gas u njima neće poticati iz istih zemalja. Bugarska može da realizuje oba projekta i šta bi bilo bolje nego da na svojoj teritoriji imamo dva velika gasovoda", rekao je Parvanov.
U srpskoj delegaciji na samitu su učestvovali predsednik Boris Tadić, ministar energetike Petar Škundrić i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Predsednik Tadić je prvog dana skupa najavio da će u narednih nekoliko dana biti osnovano zajedičko preduzeće "Srbijagasa" i ruskog "Gasproma" za relizaciju izgradnje gasovoda "Južni tok".
Zapadni Balkan, kao čvorište transporta nafte i prirodnog gasa, može u bliskoj budućnosti postati most koji će doprineti energetskoj stabilnosti Evrope, istakao je predsednik Tadić tokom izlaganja.
Bez okončanja pregovora o "Južnom toku"
Rusija, koju je na samitu predstavljao ministar energetike Sergej Šmatko, i Bugarska nisu iskoristile samit u Sofiji za okončanje pregovora o početku izgradnje "Južnog toka".
Georgi Prvanov je podsetio da je sa Vladimirom Putinom pre više od godinu dana potpisao sporazume kojima se definišu uslovi za izgradnju "Južnog toka" kroz Bugarsku, između ostalog i da taj gasovod bude građen paralelno s postojećom gasovodnom mrežom u Bugarskoj.
"Nemamo nameru da menjamo vlasničku strukturu naše gasovodne mreže", istakao je Prvanov.
Prvanov je predložio je da se sporazum o gasovodu "Južni tok" potpiše u drugoj polovini maja, na zajedničkom skupu svih država koje učestvuju u tom projektu.
Bugarski predsednik je izrazio očekivanje da će sporazum sa ruskom stranom, bez obzira na trenutne nesuglasice, biti finaliziran u maju, kako to pitanje ne bi bilo nepotrebno prolongirano i eventualno zloupotrebljeno u predstojećoj predizbornoj kampanji, uoči parlamentarnih izbora koji će u Bugarskoj biti održani u junu.
Ruska delegacija je donela Bugarima novi predlog sporazuma o Južnom toku kojim se umanjuju ranije prihvaćene obaveze ruskog Gasproma, objavio je bugarski ekonomski list "Dnevnik".
U ruskom predlogu izostavljene su odredbe prošlogodišnjeg rusko-bugarskog sporazuma kojim Gasprom garantuje 31 milijardu kubnih metara gasa godišnje u Južnom toku i obaveza zajedničkog preduzeća sa Bugarskim energetskim holdingom da izgradi novu mrežu gasovoda u Bugarskoj.
Pozivajući se na izvore bliske pregovorima, u Internet izdanju "Dnevnika", navodi se da Rusi očekuju da se taj sporazum potpiše tokom posete bugarskog premijera Sergeja Staniševa Moskvi početkom sledeće sedmice.
Budući gasovod "Južni tok" bi trebalo da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, kroz Bugarsku, do drugih evropskih zemalja, a prema najavama iz Rusije trebalo bi da bude završen 2015. godine.
Vreme energetske međuzavisnosti
Predstavnici Evropske Unije ocenili su da je ovo vreme energetske međuzavisnosti proizvođača, potrošača i tranzitnih zemalja.
Stav Unije je jasan - neprihvatljivo da se energetska kriza ponavlja a energetska sigurnost i solidarnost ne sme prestati na nacionalnom granicama.
"Pitanje energetske bezbednosti je prioritet politike Evropske unije, posebno od januara, kada je od teorijskog pitanja, kojim su se bavili eksperti, praktično postalo briga za građane Evrope", istakao je Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije.
Američki specijalni izaslanik za evroazijska energetska pitanja Ričard Morningstar poručio je na samitu da njegova država podržava nastojanja da se Evropi obezbedi stabilan dotok većih količina prirodnog gasa i da je raznovrsnost izvora i puteva dopremanja tog energenta zapravo prednost, a ne problem.
Energetskom Samitu prisustvovali su predstavnici zemalja jugoistočne Evrope, kaspijskog i crnomorskog regiona, članica EU uključenih u razvoj gasovoda Južni tok, kao i predstavnici SAD, Rusije, Egipta i Katara.
