Izvor: Politika, 04.Nov.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugarica Filimonova
Tezge nude sve: od „Južnog toka”, akumulatora za MIG i jabuka, do deset milijardi dolara obećanih investicija, ali da ne bi izvesne magistarke istorijskih nauka, glavne i odgovorne urednice portala Fond strateške kulture, ne bih saznao da je ulazak Srbije u evroazijske integracije jedina receptura „opstanka srpskog naroda”
Biće da otadžbinska pijačna uprava Požarevca, nepostojeća institucija veoma postojećeg uticaja, tezge po srpskoj pijaci dodeljuje samo svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << disciplinovano postrojenim miljenicima – sledbenicima politike srpskog pridruživanja Rusiji.
Tezge nude sve: od „Južnog toka”, akumulatora za MIG i jabuka, do deset milijardi dolara obećanih investicija, ali da ne bi izvesne Anje Filimonove, magistarke istorijskih nauka, glavne i odgovorne urednice portala Fond strateške kulture (FSK) na srpskom jeziku, ne bih saznao da je ulazak Srbije u evroazijske integracije jedina receptura „opstanka srpskog naroda i njegovog identiteta”. „Ako se isključi evropski put, evroazijska vrata su vam otvorena. Srbija je deo ruskog sveta. A za nas je sada, na civilizacijskom planu, najvažnija obnova ruskog sveta”, izjavila je istoričarka koja je ne znam kako obezbedila udarni prostor na prvoj strani ovih novina.
Iz vizure geostrateške farmaceutkinje, drugarica Filimonova konstatuje da nas je Zapad „izgazio do tla”, do te mere da Srbiju treba temeljno obnavljati. Kako drukčije, nego uključivanjem Srbije u zajednicu država kojoj ni kao deo bivše Jugoslavije nikada nije pripadala: nekadašnjem prostoru Sovjetskog Saveza.
Kaže istoričarka da nam evroazijska integracija pruža mogućnost obnove snažne privrede i države, neviđenih tržišta. Zar srpska privreda nije mnogo snažnije ekonomski, trgovinski ili finansijski vezana za EU? Za istu EU od čije savremene tehnologije umnogome zavisi razvoj evroazijskog prostora koji je Vladimir Putin iscrtao kao sferu ruskog uticaja.
Drugarica Filimonova nudi nam nekakve usluge u borbi protiv radikalno islamskog vehabijskog pokreta. Možda bi njen prioritet mogao da bude više pokret Džaiš el muhadžirin val ansar u Čečeniji. Ili Abu Omar el Šišani, zvani Čečen, riđobradi džihadista koji je vojni komandant IDIL-a u Siriji.
Ali, zar Zapad već nije pokrenuo široku koaliciju čiji je cilj „uništavanje” islamista? Zar premijer Aleksandar Vučić nije četiri dana po objavljivanju koalicionog spiska Baraka Obame uputio pismo predsedniku SAD u kojem se ističe da Vlada Srbije podržava borbu protiv IDIL-a i da je spremna da tu borbu pomogne „skromnim sredstvima kojima raspolaže”?
Cilj je jasan. Izvući Srbiju iz jedne koalicije i ubaciti je u drugu. Iz Evropske unije u evroazijsku federaciju, iz globalnog fronta borbe protiv islamista u ruski front.
Blizu godinu dana od izbijanja ukrajinske krize, jasno je da je Srbija napustila periferne sfere spoljnih politika Zapada i Rusije, i da Amerikanci i Evropljani, s jedne, i Rusi, s druge strane, pokazuju pojačani interes da okupe sve saveznike koje mogu. Srbija tu nije izuzetak.
Otvoreno sumnjam da je „izrada mera za jačanje srpske državnosti” cilj rečenog Fonda i njegovih ruskih stručnjaka za Balkan – sve uz podršku srpskih politikologa, ekonomista i publicista koji su redovne zvanice svih ruskih diplomatskih prijema na kojima i šef srpske diplomatije zna da zapeva rusku himnu.
Srpsku državnost zaista tek treba izgraditi i ojačati posle mnogih izazova, treba stvoriti nezavisne institucije slobodnog i demokratskog društva, ali zar nije ista ta država odabrala prioritet ulaska u Evropsku uniju, cilj koji nikako nije kompatibilan sa interesima Fonda, onako kako ih on definiše?
Tačno je kada drugarica Filimonova ističe „slavne stranice” srpske i ruske istorije, ispisane u vremenima kada su sovjetske jedinice pomogle partizanima u oslobođenju Beograda. Uzgred da podsetim: Četvrti gardijski mehanizovani korpus pod komandom generala Vladimira Ždanova imao je oko 960 poginulih. Prva armijska grupa pod komandom Peka Dapčevića oko 3.000 mrtvih.
Zajednička borba protiv fašizma je nesporna, ali zar u njoj nisu učestvovali i Britanci, Amerikanci, Francuzi? Šta, sem pokušaja revizije istorije po receptima Vladimira Žirinovskog, znači kada Filimonova kaže: „Istorijska istina treba da bude razjašnjena do kraja i (da bude) odata počast svim učesnicima borbe protiv okupatora, i četničkom i partizanskom pokretu, kao i Crvenoj armiji?”
Moguće je da istoričarka nije pažljivo pratila razvoj situacije u Jugoslaviji od 1942, biće da nije čula na čijoj su strani bili četnici tokom borbi na Sutjesci i Neretvi 1943, ali zar nije slušala šta je na tu temu imao da kaže predsednik Putin na paradi u Beogradu 16. oktobra? Koliko znam nije pominjao četnike. Nije ih čak pominjao ni Tomislav Nikolić, koji je pre nego što će postati predsednik Srbije na Romaniji 1993. proglašen za četničkog vojvodu.
Kakav odjek ima izjava Filomonove o „rasističkoj ideologiji” u Ukrajini? Sukob Zapada i Rusije može da ima, i ima, sve moguće dimenzije, ali rasističku? Budalaština.
Možda je istoričarka zaista uverena da „NATO u određenom stepenu predstavlja pretnju poput nacizma u Drugom svetskom ratu”, ali zar poređenje nije najblaže rečeno neukusno. Čak hladnoratovski provokativno izrečeno u zemlji koja pokušava da sačuva svoju neutralnost. Kakva god ona bila.
Kako izjaviti da se ukrajinski nacionalisti, poput „fašista i nacista”, „bore i protiv ukrajinskog naroda, jer ga lišavaju prava na slobodan razvoj u duhovnoj, nacionalnoj, kulturnoj, ekonomskoj, političkoj sferi”, a Moskva potom odbije da prizna slobodne izbore u Ukrajini i najavi da će dati pun legitimitet izborima koje separatisti održavaju ovog vikenda na istoku zemlje?
Volim da pročitam različita mišljenja. Bolje je da znam šta misle nego da u tajnosti kuju planove. Reči drugarice Filimonove da „Zapad koji od Srbije pravi protektorat sa visokim stepenom potčinjenosti” beskrajno me podsećaju na mantre koje povremeno čujem. Recimo od generala Leonida Ivašova.
Nema tu slučajnosti. Sem jedne. Dok Srbija pokušava sopstveni „drang nah vesten”, težnju prema Zapadu, i Rusija pojačava svoju „drang nah vesten” ka Srbiji.
Boško Jakšić
objavljeno: 04.11.2014.
