Izvor: Politika, 13.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Druga strana Amerike
Američka poezija je tokom prošloga veka bila izuzetno elastična. Naravno, još uvek je dominirao Vitmen koji je bio "mera svih stvari", ali bilo je i pesnika koji su se značajno odvojili od njega. Kasnije je došao Bukovski.
Negde na sredini, između evropskih tokova i "vitmenovskog" puta, našao se veliki Stenli Kjunic (1905–2006), jedan od najpriznatijih i najuvaženijih pesnika u Americi u dvadesetom veku. Pesnik, urednik, esejista, akademik, dobitnik maltene svih američkih nagrada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za poeziju.
Stenli Kjunic je tokom svoje sedamdesetogodišnje karijere (jedna od najdugovečnijih pesničkih karijera svih vremena!) prolazio kroz različite faze i uticaje. Mnogi smatraju da je Jungova teorija duboko ukorenjena u Kjunicov simbolizam (sam naslov knjige upućuje na to), kao i veristički anglosaksonski duh pesništva.
Gde ima dima ima i vatre. Naslanjanje na Junga je potraga, za svojim kolektivnim i ličnim identitetom, koja je duboko prisutna u jevrejskoj tradiciji kojoj Kjunic poreklom pripada.
Čini se da je Kjunic uspeo da se otrgne iz vitmenovskog šinjela i svoju poeziju preusmeri na jedan drugi put koji je razvijao, negde polovinom šezdesetih godina, kada je bio opčinjen prevođenjem i objavljivanjem ruske poezije.
Dugi čamac je, rekao bih, best of Kjunicove poezije. Ova mini antologija na najneposredniji način odslikava dve osnovne teme u opusu ovog velikog pesnika. Sliku jedne (zaboravljene) alternativne Amerike koja je svoju snagu crpla iz svakodnevnog života i jednu intimističku sliku samog pesnika u amarcord stilu. I upravo taj, intimističko-biografski momenat koji se najočiglednije postavlja u pesmama "Portret", "Neutihli" i "Halejeva kometa" (možda najbolja pesma!), najupečatljiviji je trenutak ove zbirke. Duboko poniranje u sebe, svedenost u izrazu, bez patetike i patosa (...Živi slojevito a ne u neredu... kaže Kjunic).
Objavljivanjem ove knjige, neke praznine su popunjene, bar kad su čitaoci u pitanju. Američka poezija je primer da postoji i neka druga Amerika.
[objavljeno: ]
