Izvor: Blic, 11.Feb.2014, 01:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dronovi na meti hakera
Za hakovanje bespilotnih letelica dovoljna je tehnologija jeftinija od 2.000 dolara.
Glavni način hakovanja je upadanje u navigacioni sistem drona, kako se drugačije naziva bespilotna letelica. Iako američki dronovi koriste šifrovane GPS frekvencije, upravo je to izgleda bila Ahilova tetiva drona „RQ-170 Sentinel“ za koji iranski vojni hakeri tvrde da su uspeli da ga prizemlje u decembru 2011. i izlože ga na nacionalnoj televiziji.
Kako navodi Bi-Bi-Si, ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tip bespilotne letelice glavno je sredstvo CIA za špijuniranje, a u ruke Iranaca je pala pošto se u preletu iznad Avganistana isuviše približila iranskoj granici. Hakeri tvrde da su prvo omeli njene komunikacione linkove sa komandom na zemlji i prinudili je da pređe na autopilota, zatim su joj prekinuli prinos sigurnih podataka sa GPS satelita, zbog čega je dron morao da potraži nešifrovane GPS frekvencije kao bilo koja komercijalna letelica. Iranski hakeri su dronu poslali pogrešne GPS koordinate, pa je bespilotna letelica umesto u američku bazu u Avganistanu sletela u Iran.
Tod Hamfriz, vanredni profesor aeronautičkog inženjerstva na Teksaškom univerzitetu u Ostinu, prvo nije verovao u podvig iranskih hakera, već u zvanično objašnjenje američke vojske da je na dronu došlo do greške. Onda je ipak rešio da uz pomoć studenata i uz prisustvo zvaničnika Službe državne bezbednosti proba da koristeći opremu vrednu manje od 2.000 dolara i sam „prevari” bespilotnu letelicu. Bilo mu je potrebno samo par minuta da preuzme kontrolu nad dronom.
- Razlog za hakovanje drona je poput bilo kog drugog zbog kojeg ljudi hakuju. To može da bude da bi izveli teroristički napad, krivično delo, nestašluk ili da bi jednostavno upozorili druge na ranjivost letelice - kaže Piter Singer, direktor Centra za bezbednost i obaveštajne aktivnosti 21. veka u uglednoj vašingtonskoj Brukings instituciji.
U Nacionalnom institutu za laboratorijski inženjering u Los Alamosu testiraju softvere koji bespilotne letelice mogu da učine nepredvidljivim (tako što će početi da se kreću nasumice, a pritom ipak stići do cilja). Takve metode će se verovatno pokazati kao početak svetske trke naoružanja između hakera i stručnjaka za bezbednost koji žele da ih zaustave.
- Sve se svodi na to da je bespilotna letelica leteći kompjuter. A kompjutere je moguće hakovati - kaže profesor Peter Singer.
Primeri potencijalne zloupotrebe
Dilovanje droge
Već je zabeleženo da je bespilotna letelica korišćena za isporučivanje
cigareta zatvorenicima u zatvorskom dvorištu u saveznoj državi Džordžiji.
Naoružanje
Najgora varijanta je ona u kojoj bi dron naoružan automatskim i drugim oružjem mogao nekome da posluži za zločin.
Špijunaža
Bespilotna letelica koja obično radi unutar fabrike mogla bi da se preusmeri i opremi minijaturnom kamerom, omogućavajući hakeru da špijunira osetljive komercijalne informacije.
Smetaju i građanima
Gradić Dir Trejl u Koloradu pokrenuo je inicijativu za izdavanje dozvole za pucanje na bespilotne letelice. Odluka o njoj odložena je za april ove godine. Postoji i manje glasna opcija za neutralisanje malih dronova u SAD, a to je ometač GPS signala kojeg je na internetu moguće naći za manje od 50 dolara.
Najčitanije SADA:
.jpg)
