Izvor: Politika, 06.Feb.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drezden
Istorijska istina postoji, ali kao i svaka druga istina, i ona zavisi od časnih ljudi i pouzdanih svedoka
Internet je Pandorina kutija. Kada ga otvorite, ne znate šta će sve iz njega ispasti. Recimo, angloameričko bombardovanje Drezdena zapaljivim bombama, 12. i 13. februara 1945. godine. Februara, 2005. godine, „Ekonomist” donosi tekst iz koga saznajemo da je grad postao centar hodočašća neonacista. Da bi im se suprotstavile, gradske vlasti odgovaraju kreiranjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istorijskog okvira komemoracije žrtvama bombardovanja u kome se kaže: ,,Mi pamtimo doprinos građana i institucija Drezdena vođenju (Drugog svetskog) rata (...), kao i nasilje i zločine koji su nacisti počinili (...).” Zašto bombardovanje Drezdena izaziva takvu pažnju? U „Ekonomistu” piše da broj žrtava u dvodnevnom bombardovanju Drezdena varira između 25.000 i 200.000. Matijas Nojcner, koautor jedne knjige o ovoj temi, kaže da je mit o Drezdenu – kao najstrašnijem bombardovanju konvencionalnim oružjem jednog vojno nebitnog grada – nastao zahvaljujući nacističkoj propagandi i istočnonemačkim komunistima koji su Drezden pretvorili u simbol američkog imperijalizma. Godine 2010. izlazi izveštaj gradske komisije koja objavljuje, zvanično, da je u Drezdenu stradalo 25.000 ljudi, što citira i „Vikipedija”, tvrdeći da broj od 200.000 žrtava pripada nacističkoj propagandi. Majkl Hejstings, autor dvotomne istorije Drugog svetskog rata pod danteovskim naslovom Pakao (2011), spominje bombardovanje Drezdena u pola rečenice, kao napad na važan železnički čvor, ali u fusnoti dodaje kako ,,jednostavno čudi što najnovija istraživanja tvrde (...) da je u gradu poginulo 25.000 ljudi, a ne stotine hiljada, kako se nekada pretpostavljalo.” Ipak, u nastavku fusnote Hejstings kaže kako ta istraživanja nagoveštavaju da je bombardovanje Drezdena odnelo mnogo manje života nego bombardovanje Hamburga 1943. godine. Dakle, Hejstings sumnja, ali veruje.
Rezimirajmo: od bombardovanja Drezdena mit su napravili nacisti i istočnonemački komunisti. Poslednja istraživanja razotkrivaju da je bombardovanje Drezdena mit. Kraj priče? Pa, dodao bih lična iskustva sa Drezdenom. Prvi put sam na ovo bombardovanje naleteo čitajući knjigu ,,Velike svetske krize i katastrofe“ (Beograd, 1982) u kojoj je jedan tekst posvećen i Drezdenu. Tekst se završava sledećom rečenicom: ,,Od svih strahota rata u Evropi, samo nemački koncentracioni logori prevazilaze ovaj masakr.” U članku se spominje da je u bombardovanju stradalo, najverovatnije 135.000 ljudi, ,,ili (...) svaki deseti građanin ili izbeglica koji se našao u gradu”. Sem toga, u tom tekstu stoji da je napad na Drezden imao drugačiju motivaciju od ,,postepenog remećenja i uništenja nemačkog ekonomskog sistema,” što je bio motiv za bombardovanje Hamburga.
Očekivalo bi se da je ovo knjiga koja je izašla u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, ili da sam došao u posed nekog neonacističkog propagandnog materijala. Ne... čitao sam prevod knjige „Krize i katastrofe” Džeremi Kingstona i Dejvida Lamberta koja je u originalu izašla 1979. u Londonu. Dakle, knjiga je nastala za vreme Hladnog rata, a meni izgleda kao posredni dokaz da ondašnji britanski istoričari, za razliku od sovjetskih, nisu želeli da montiraju istoriju. Takva percepcija Drezdena tada nije bila neuobičajena. Godine 1969. Kurt Vonegat, jedan od najznačajnijih američkih postmodernih pisaca, napisao je roman ,,Klanica 5” u kome se (na jedan neobičan način) tematizuje bombardovanje Drezdena. Danas bi svako ko Drezdenu da takav značaj, bio proglašen za neonacistu.
Dva kratka zaključka: 1) istorijska istina postoji, ali kao i svaka druga istina, i ona zavisi od časnih ljudi i pouzdanih svedoka. A ne od gvozdenih pesnica tzv. ,,nadljudi”, nacističkih, ili bilo kojih drugih. 2) Oni koji smatraju da istorija nije važna, greše: nisu važni oni sami, a istorija to nikada ne zaboravlja da im dokaže.
www.slobodanvladusic.net
Slobodan Vladušić
objavljeno: 06.02.2014.
