Izvor: Vesti-online.com, 25.Feb.2014, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drekom i pendrekom

Zašto političari, posebno u vreme izborne kampanje, kao sada u Srbiji, toliku viču i galame dok se obraćaju glasačima? Moraju li obećanja o boljem životu, umotana u nove količine starih laži, baš uvek biti izrečena uz toliko njihove dreke i vike? Čemu onda onoliki mikrofoni i zvučnici? Da li ti drekavci i galamdžije misle da njihovi povišeni tonovi deluju ubedljivije na građane, a njihov bes ubojitije na političke suparnike?

Milka Ljubičić

Galama, inače, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << spada u destruktivni stil komunikacije kojoj pribegavaju, a da toga možda i nisu svesni, uglavnom oni koji se zapravo osećaju nekompetentnima i ugroženima od nekoga ili nečega.

 

I baš zato što su slabi, što im ponestaje argumenata, verbalno atakuju na nečiju ličnost, deru se, viču, vređaju, ucenjuju, što bi se reklo, prete i drekom i pendrekom drugim učesnicima u izborima nastojeći da ih što više optuže i diskvalifikuju. Psiholozi i psihijatri neretko će u takvim verbalnim agresivcima prepoznati prave narcise, poremećene ličnosti koje vide samo sebe, drže samo do sebe i veruju samo sebi.

Agresivne osobe su često i arogantne - nadmene, imaju potrebu da stalno nameću drugima svoje stavove kao jedino ispravne i poželjne. I njihova arogancija je fasada kojom pokrivaju osećaj manje vrednosti. Ako se uz agresiju i aroganciju doda i spremnost na manipulaciju, što je takođe odlika javnih nastupa političara u aktuelnoj izbornoj kampanji u Srbiji, teško da nam ima pomoći.

Za onog ko dođe u fazu agresivnog i arogantnog manipulatora često se zna reći i da je "pukao", a ako je već "pukao", pitanje je šta će nam takav da nam vodi državu i da njegovu galamu slušamo dok god bude na vlasti?!

Mnogi će bučne javne nastupe današnjih političara porediti sa dobošarima koji su u vreme kada nije bilo mikrofona, zvučnika, radija, televizije i interneta, lupali o bubnjeve i sazivali narod da bi mu što glasnije i jasnije saopštili novosti.

Za razliku od političara, međutim, dobošari nisu pretili nikome, oni su samo narodu nešto glasno "davali na znanje i ravnanje". U svom selu ili varoši bili su glavne ličnosti, znali su kada će penzija, gde će se deliti semenje i đubrivo, koliki je porez i kakvu novu dažbinu država u tom trenutku traži od svojih podanika.

 

Upućeni kažu da su dobošari morali da budu pismeni, duhoviti i brzi na jeziku kako bi na licu mesta odgovorili na sva pitanja znatiželjnika a da ne pogreše i nikog ne uvrede. "Dobošar je kao TV dnevnik, samo što ne laže", objašnjavao je Jovan Čudanov, glumac amater i, kad zatreba, dobošar. On je u "Iđoškoj hronici" našao jedan tekst u kome je pisalo da dobošar mora da bude "tuvljiv" (da pamti) i grlat.

Srpski političari nisu tuvljivi, naprotiv, skloni su zaboravu, ali su zato i te kako grlati.

A uz to i lažu! Zlobnici tvrde da nadmašuju i nemačkog barona Minhauzena, poznatog kao najvećeg lažova čije izmišljene priče o podvizima u ruskoj vojci i borbama protiv Turaka i danas inspirišu mnoge lažove u svetu, a među njima i srpske.

Zato budite oprezni kad god i od koga god čujete da ćemo ubuduće hraniti Evropu srpskom paprikom i paradajzom; izvoziti tone ajvara i milione pari čarapa ("Čak 180 miliona ljudi širom sveta nosi čarape proizvedene u Srbiji" - otkrio nedavno jedan partijski lider); ponovo pokrenuti upropašćenu fabriku gotovih jela, subvencionisati uzgoj koza i ovaca, sagraditi moderne farme, podeliti besplatne akcije, zaposliti milion ljudi, imati švedski standard...

Uzalud je pitanje kako je moguće da uvek nasedamo na istu galamu i na iste laži, iste kule i gradove, svesni da u državnoj kasi nema ni dinara. Šta da se radi, valjda smo takav narod. Radije se hranimo iluzijama nego hlebom!

Nastavak na Vesti-online.com...