Izvor: Politika, 09.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Draži neupakovane autentičnosti
Najbolja ponuda su toplina i otvorenost ljudi. – Veličanstveni seoski pejzaži prošarani napuštenim fabrikama i poluizgrađenim kućama
LONDON – Londonski "Gardijen" objavio je juče reportažu o Srbiji, uz ocenu da najbolju turističku ponudu predstavljaju toplina i otvorenost ljudi, što je, uprkos svim nedavnim nedaćama, ostalo apsolutno netaknuto i da Srbija putniku nudi neupakovanu autentičnost.
Možda će vam biti teško da poverujete ako vam kažem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je reč o neiskvarenoj zemlja, u čiju noviju istoriju spadaju niz krvavih građanskih ratova, sankcije UN, ekonomski kolaps i NATO bombardovanje, ocenio je reporter lista koji je sa grupom Britanaca boravio u Srbiji.
Tajni klubovi
Navodeći da vladine zgrade u Ulici Kneza Miloša, bombardovane 1999. godine, "još leže kao špil neuredno promešanih karata za igranje", novinar piše da je Beograd sačuvao prefinjeni noćni život "od pustošenja usamljenih muških turista sa Zapada, željnih bančenja i dobrog noćnog provoda, do stvarno povoljne cene pića u noćnim lokalima – pivo košta oko 60 penija, a koktel dve funte". "Gardijen" piše i o "tajnim klubovima" u prestonici, niklim kao utočišta disidenata u vreme režima Slobodana Miloševića, koji su zadržali nešto od aure ilegalnosti.
Elegantno uređeni lokali kao što su "Savezno udruženje svetskih putnika" i "Ben Akiba" i dalje su prikriveni kao anonimni stanovi u stambenim blokovima u centru grada, a klub "Mr. Stefan Braun", čija se disko-svetla probijaju kroz prozore na devetom spratu, odudara od neupadljivog bloka poslovnih zgrada gde je smešten, naveo je novinar.
On smatra da su u noćnom životu Beograda "prisutni sirovost i drskost, koja će podići raspoloženje i najiscpljenijem ljubitelju noćnog provoda i ekskluzivnih mesta". "Tu je bio i noćni klub na pomalo rasklimatanom brodu na Savi, u kome su svirali Cigani, dok su iz zvučnika dopirali zvuci koji su podsećali na folkom nadahnuti rep."
Autor kaže da je prošlo četiri sata ujutro kada su se oteturali do hotela, sa zadovoljstvom ustanovivši da je noćni život u Beogradu zadržao vrlo karakterističan, sopstveni stil.
Seljačka gozba
Novinar "Gardijena" piše da su, auto-stopom i biciklom, nekoliko dana putovali kroz netaknute seoske predele istočne Srbije, uživajući u tišini polja prošaranih stogovima sena i u dobrodošlici ljudi, pomalo zbunjenih pojavom Britanaca u svojoj sredini.
Reporter piše o impresivnom doživljaju surove lepote Sićevačke klisure i vodenici blizu Sokobanje, gde im je vodeničar Golub priredi seljačku gozbu – izvrstan domaći hleb i sir, zaliven bozom, "čudnim pićem koje se pravi od kukuruznog brašna".
Autor ukazuje i na znake nerazvijenosti, jer svuda gde su išli, veličanstveni pejzaž su bili prošarani napuštenim fabrikama i napola izgrađenim kućama.
U mnogim selima je pola kuća imalo samo krov i zidove, a na nezastakljenim prozorima bio je prostrt veš. Najčudnije od svega je to što ove kuće nisu skromna seoska prebivališta: projektovane su kao palate za uživanje, s tornjevima i balustradama, u čijem hladu po travnjacima šetaju paunovi i vijetnamske svinje, naveo je reporter.
On je ocenio da mnoge od atrakcija koje su posetili nisu izgledale sasvim spremno za reku turista. "Sama Sokobanja, na primer, mada blagoslovena lekovitim vodama i sa obnovljenim turskim amamom, nije učinila baš mnogo ustupaka turistima željnim opuštanja. Izgleda da se više orijentisala na one koji su istinski bolesni".
Autor je ocenio da melanholični šarm Srbije možda nigde nije ilustrovan bolje nego u manastiru Manasija, u blizini Despotovca, "mestu koje neraspoloženog putnika ohrabruje na strpljenje, svedočeći o srpskom talentu da se gradi u senci teških vremena".
Ističući da su ovaj manastir "u 15. veku izgradili vizantijski neimari, iščekujući turski napad nakon bitke na Kosovu Polju", novinar "Gardijena" konstatuje da je veliki deo umetničkih dela u crkvi zanemaren i pretrpeo je oštećenja u godinama koje su usledile.
Prema njegovim rečima, Srbi imaju dugu istoriju nemirnih vremena i razočaranja, "sa spiskom osvajača dugim kao ruka, od Rimljana do Nemaca".
Autor navodi i reči majke Brigite, kaluđerice rođene u Dablinu koju je Bog nedavno iz Izraela poslao u Manasiju: "Svaki put kad se (Srbi) dignu na noge, nešto ih ponovo obori". (Tanjug)
[objavljeno: 09.08.2006.]
