Izvor: B92, 04.Jul.2012, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Draži ne daju staraoca
Beograd -- Centar za socijalni rad opštine Zvezdara odbacio je zahtev Prvog osnovnog suda u Beogradu da postavi privremenog staraoca Dragoljubu Draži Mihailoviću.
Postavljanje staraoca je neophodno kako bi sud mogao da nastavi postupak njegovog proglašenja za umrlog.
"Centar je zaključkom odbacio zahtev suda, pa će sudija koja vodi postupak narednih dana odrediti privremenog staraoca", rekla je danas Tanjugu portparol suda Gordana Vuković.
Ona je objasnila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da će to biti najverovatnije neko od advokata, angažovanih u postupku rehabilitacije Mihailovića koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu.
Centru za socijalni rad, koji je bio u vešemesečnom štrajku, još krajem marta je istekao rok za postavljanje staraoca. Sud će posle odredjivanja privremenog staraoca zakazati ročište za utvrdjivanje činjenica o smrti Mihailovića.
Bez dokaza o smrti, Viši sud ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine kojom je Mihailović osudjen na smrt streljanjem, pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kada je pogubljen i sahranjen. Punomoćnik udruženja koja su tražila rehabilitaciju Mihailovića advokat Zoran Živanović je za privremenog staraoca Mihailoviću predložio jednog advokata, ali sud nije obavezan tim predlogom i može da postavi koga on smatra za shodno.
Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje više od godinu dana pred Višim sudom u Beogradu, ni predlagači rehabilitacije, ni sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno-informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rodjen.
Jedini trag o Mihailovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlgači, jeste izveštaj lista "Borba" koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem, dan ranije.
Državna komisija za tajne grobnice streljanih posle Drugog svetskog rata utvrdila je da je Mihailović streljan na Adi Ciganliji 17. jula 1946. godine.
Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osudjen na smrt streljanjem, kao i vraćanje gradjanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu.
Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor medjunarodnog prava Smilja Avramov i drugi. Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka sudjenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred sudjenje.
Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude kojom je Draža Mihailović osudjen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva gradjanska prava.
Mihajlović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan". Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikada budu pronadjene.
.jpg)
