Izvor: B92, 07.Jun.2023, 10:56
Dražen Petrović, 30 godina kasnije: Jedan daljinski, mnogo talenta i još više rada "košarkaškog Mocarta“
Dražen Petrović, jedan od najboljih košarkaša sa ovih prostora, preminuo je na današnji dan pre tačno 30 godina - ovo je njegova priča.
"Džordan protiv Petrovića, trojica su oko njega i lopta je izgubljena", brzo priča sportski komentator, prateći kako košarkaši Nju Džerzi Netsa trče u napad.
Lopta stiže kod Dražena Petrovića koji se namešta na šut, u trenutku kada na njega skače dugoruki Skoti Pipen, jedan od najboljih košarkaša šampionske generacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Čikago Bulsa, ali lopta Petroviću ostaje u ruci i snažni Amerikanac samo proleće.
Hrvatski košarkaš je tu pogodio, kao i nekoliko minuta kasnije kada je pobegao još slavnijem Majklu Džordanu, pa komentator primećuje da je "Majkl malo frustriran" zato što Petrović toliko pogađa i da "pokušava da odgovori na izazov".
"Kad god smo igrali protiv Čikaga Dražen je pričao da će napasti i zaseniti Majkla Džordana", kaže uz osmeh Džejson Vilijams, nekadašnji Petrovićev saigrač iz Netsa, za BBC na srpskom.
Bulsi su pobedili - Džordan je imao 24, a Petrović 16 poena - ali im je to bio poslednji duel.
Sedmog juna 1993. godine, pre tačno tri decenije, 28-godišnji Petrović poginuo je u saobraćajnoj nesreći.
Dok priča o nekadašnjem saigraču, eho sete u Vilijamsovom glasu ne može da omete ni krčanje prekookeanskog telefonskog razgovora.
Ne seća se, kaže uz osmeh, da li je Petrović uopšte znao da vozi, koliko je vremena proveo na mestu suvozača u njegovom automobilu.
"Voleo je da mu pričam smešne priče, smejao se na njih", navodi.
Njihovi Netsi su te 1993. u prvoj rundi plej-ofa poraženi od Klivlend Kavalirsa.
Poslednji meč odigrali su 9. maja i Petrović se posle toga vratio u Evropu.
"Otišao je kući da bude sa mamom. Voleo ju je, nedostajala mu je i želeo je da provodi vreme sa njom", priča Vilijams.
Seća se i njihovog poslednjeg susreta.
"Nisam imao daljinski za televizor, morao sam svaki put da ustanem da bih promenio kanal i Dražen me je nekoliko puta pitao da li sam ga kupio.
"Na kraju je, pred odlazak u Hrvatsku, svratio kod mene i dao mi njegov daljinski", kaže i smeje se.
"Zagrlili smo se i rekao sam mu da se vidimo uskoro.
"'Zvaću te kad sletim', rekao je."
Krajem maja i početkom juna 1993. Hrvatska je u poljskom Vroclavu igrala kvalifikacije za Evrobasket.
Poslednji meč, protiv Slovenije, odigran 6. juna, izgubili su 94:90, ali su obe nekadašnje jugoslovenske republike obezbedile plasman na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj.
"Posle toga smo imali neko vreme slobodno, a u Hrvatsku smo se vraćali preko Frankfurta... Tamo smo se i odvojili sa Draženom i nastavili ka Zagrebu", priseća se Tabak.
Dan kasnije, 7. juna, Petrović je sa njegovom devojkom, manekenkom i košarkašicom Klarom Salanci, kolima krenuo ka Zagrebu.
Bio je topao dan, oko 26 stepeni, ali je pala kiša i put je bio mokar.
Salanci je vozila, Petrović je bio na mestu suvozača, a pozadi Hilal Edebal, turska košarkašica.
Do nesreće je došlo oko 17:20 na autoputu između Berlina i Minhena.
Kamion iz suprotnog pravca, pokušavajući da izbegne jedan automobil, probio je ogradu i našao se na drugoj strani puta, kada je na njega naletelo vozilo u kom je Petrović spavao.
Nije bio vezan, proleteo je kroz šoferšajbnu i stradao, Edebal prošla sa povredama koje je jedva preživela - ničega se iz tog dana ne seća - a Salanci sa lakšim.
U izveštaju sa nesreće navodi se da je vozila 180 kilometara na čas.
Petrović je rođen 22. oktobra 1964. godine, u Šibeniku, gradu na hrvatskom primorju.
I on i njegov brat Aleksandar - zvani Aca Trica, danas selektor košarkaške reprezentacije Hrvatske - od malena su zavoleli košarkašku loptu.
Rod su sa Dejanom Bodirogom, danas predsednikom Evrolige, najjačeg evropskog takmičenja i jednim od najboljih reprezentativaca Savezne Republike Jugoslavije.
Braća Petrović košarkašku karijeru su počela u KK Šibenka, osnovanom početkom sedamdesetih, a koji je 1982. i 1983. stigao i do dva finala Kupa Radivoja Koraća, tada međunarodnog takmičenja.
Oba puta poraženi su od francuskog Limoža.
Predvođeni Petrovićem, mršavim momkom kovrdžave kose, te 1983. postali su i prvaci Jugoslavije, iako im je ta titula brzo oduzeta.
U finalu je pobeđena Bosna - prvi jugoslovenski klub koji se popeo na krov Evrope - i to slobodnim bacanjima 18-godišnjeg Dražena u poslednjim sekundama meča.
Do tog trenutka postigao je 38 poena, sa penala je skor zaokružio na 40 i slavlje u Šibeniku je moglo da počne.
Međutim, Košarkaški savez Jugoslavije je sledećeg dana, zbog odluke sudije Ilije Matijevića iz Zagreba da Šibenki na kraju dodeli dva bacanja, poništio čitav meč i naložio odigravanje još jednog i to u Novom Sadu, na neutralnom terenu.
"Mi smo šampioni, ja neću igrati tu novu utakmicu, a mislim da neće ni moj klub", izjavio je tada Petrović, prenosi Koš magazin.
Šibenka na novi meč zaista nije došla i Bosna je postala prvak Jugoslavije.
Posle zlatnih sedamdesetih, kada je Jugoslavija osvojila tri evropska zlata u nizu, a uz to se i dva puta popela na krov sveta, tokom osamdesetih stasavala je nova generacija "plavih".
Na OI u Los Anđelesu 1984, Svetskom prvenstvu 1986. i Evrobasketu 1987, osvojene su tri bronze, da bi se potom prešlo na stepen iznad.
Jugoslavija je bila druga na Olimpijadi u Seulu 1988, a onda je 1989. prvo osvojena Evropa, godinu dana kasnije i svet.
Petrović je bio jedan od predvodnika te generacije, a činili su i Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Žarko Paspalj, Toni Kukoč, Dino Rađa, Jure Zdovc i mnogi drugi.
I svi su čekali njihov duel protiv NBA igrača.
Prva šansa za to je bila na OI u Barseloni 1992, kada je Amerika prvi put okupila najveće zvezde najjače lige na svetu.
Pored Džordana, tu su bili i Medžik Džonson, Lari Bird, Skoti Pipen, Klajd Dreksler, Karl Meloun, Džon Stokton, Čarls Barkli, Patrik Juing, Dejvid Robinson...
Međutim, početkom devedesetih dolazi do raspada Jugoslavije u krvavom ratu i nekadašnji saigrači iz reprezentacije bili su razdvojeni.
"Da budem iskren mi ovde nismo razumeli o čemu se tamo radilo, ali se na Draženu videlo koliko je bio zabrinut za majku, porodicu i prijatelje zbog rata", kaže Vilijams.
"Nismo obraćali toliko pažnje na to koliko je trebalo i danas me je sramota zbog toga."
Sve to je posebno uticalo na odnos Divca i Petrovića, koji su do tada bili cimeri u reprezentaciji i veoma dobri prijatelji.
Petrović, Divac i Žarko Paspalj su zajedno 1989. otišli i u NBA, kao prvi igrači iz tadašnje socijalističke Jugoslavije kojima je to pošlo za rukom - Divac u Lejkerse, Petrović u Portland, a Paspalj u San Antonio.
Iako su živeli u drugim saveznim državama, Divac i Petrović čuli su se telefonom svakog dana i često družili, ali je to početak rata sve promenio.
"Preko noći je prijateljstvo koje smo imali nestalo", izjavio je Divac u dokumentarnom filmu "Jednom braća" (Once brothers) iz 2010, koji se bavi njihovim odnosom.
Važan trenutak dogodio se i po osvajanju zlata na SP u Argentini 1990. kada je Divac tokom slavlja navijaču oteo zastavu sa hrvatskim nacionalnim simbolima, navodeći da je bio ljut što se ističe ona, a ne jugoslovenska zastava.
"Znam da su bili prijatelji ranije i da je bilo malo napetosti na početku kada su morali da igraju jedan protiv drugog... Kako je vreme prolazilo to je popustilo", navodi Vilijams.
"Ali sećam se da sam protiv igrao Divca malo snažnije i grublje, jer je Dražen uvek bio malo povučen u tim duelima, zato bih ga faulirao malo jače nego što je trebalo."
On tu ističe da nikada nije čuo "Dražena da kaže bilo šta loše protiv bilo koga, pa ni protiv Divca."
Na megdan Timu snova u Barseloni tako je stigla reprezentacija Hrvatske, koja je u finalu poražena 117:85 - Petrović je postigao 24 poena, a Džordan 22.
"Možemo pričati o njegovim kvalitetima, kakav je pobednik bio, svim tim stvarima koje pišu po novinama i koje svi znaju, ali sam od njega pre svega video kakav igrač treba da budem", kaže Žan Tabak, takođe centar, koji je na tom meču odigrao pet minuta i imao jedan skok u napadu.
"Odrastao sam gledajući ga, bio kad i junior kada je on već imao karijeru i uvek je vodio primerom, a kada vidiš nekoga ko je otišao u NBA i uspeo, vidiš koliko su rad i profesionalni život važni."
I Tabak je tako stigao do NBA lige - 1994. pojačao je Hjuston Roketse, sa kojima godinu dana kasnije osvaja i titulu, a igrao je i za Toronto i Boston.
Nju Džerzi Netsi, koji su se u međuvremenu preselili u Bruklin, posle Petrovićeve smrti povukli su njegov dres sa brojem tri.
Brojni NBA igrači su tokom godina isticali to koliko je on bio nezgodan protivnik.
"Ubacio mi je 30 poena tako brzo te noći, a bio sam odmah tu... Bio je kao mašina", kaže Džo Dumars, čuveni košarkaš Detroit Pistonsa.
Džon Stokton, nekadašnji plejmejker Jute Džeza, kaže da se samo Petrović nije plašio njihove moćne generacije sa početka devedesetih, dok ga je Redži Miler, jedan od najboljih trojkaša svih vremena, nazvao "najboljim šuterom protiv kog je igrao".
Ceni ga i Lebron Džejms, najveća zvezda današnje košarke i najbolji strelac u istoriji NBA lige, koji za Petrovića kaže da se "nije plašio ničega".
Petrovićev grob posetio je i Dijego Maradona, dok je Biserku Petrović, košarkaševu majku, upoznao i Novak Đoković.
"Tek što je počeo da pokazuje šta zna, a to je bilo na nivou najboljih igrača NBA lige, prekinut je tom užasnom nesrećom... Nažalost, nije imao dovoljno vremena", kaže Vukićević kratko.
Deo Košarkaške kuće slavnih postao je 2002. godine, a 2006. u Zagrebu je otvoren i njegov muzej, dok je Cibonina dvorana već dugo poznata kao Draženov dom.
Tabak, danas trener u poljskom Sopotu, na pitanje seti li se tokom običnih dana ponekad bivšeg saigrača, odgovara - "ponekad".
"Kada na terenu vidim neke stvari koje treba objasniti mlađima, setim se tako njega, ali i Tonija, Dina, Saše Đorđevića, Hakima Olajdžuvona i drugih velikana sa kojima sam delio svlačionicu."
Vilijams je posle Petrovićeve smrti ostao u Netsima, gde je posle 1995. počeo da dobija veću minutažu, da bi 1998. bio i deo revijalne Ol star utakmice, na kojoj učestvuju najbolji igrači lige.
NBA karijeru okončao je 1999, posle teške povrede na meču protiv Atlante, da bi početkom 2002. bio umešan u nesreću u kojoj je poginuo jedan muškarac, zbog čega je nešto više od dve godine proveo u zatvoru.
Nakon toga je osnovao centar za borbu protiv droge i alkohola, čime se i danas bavi.
Prijatelja se i dalje seća.
"Zamislite da dođete u Ameriku da igrate u NBA ligi, doživite veliki kulturni šok, bez porodice ste i ona vam užasno nedostaje, a opet ste jedan od najboljih", navodi.
Dražen Petrović je, smatra, bio na "istom nivou kao Kobi Brajant", čuveni košarkaš Lejkersa, koji je 2020. poginuo u helikopterskoj nesreći.
"Obojica su otišla prerano", kaže kratko.
Posle Petrovićeve smrti, dodaje, dugo je bio u kontaktu sa Draženovom majkom.
"Moja mama i njegova mama su takođe dugo bile u kontaktu... Kako je ona? Divna žena.
"Molim te mi pošalji njen broj, odmah ću je zvati čim mi završimo intervju."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
