Izvor: Blic, 26.Jun.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dramatično
Često se pitam zašto su ljudi uglavnom zaokupljeni nebitnim stvarima, a na bitne gledaju kao na neminovnost na koju nemaju uticaja. Dramatično zvuči, a to kao da nikoga ne brine, što je za poslednjih deset godina u Srbiji nestalo preko hiljadu naselja.
Prema sadašnjim parametrima, za sto godina centralna Srbija će imati oko dva miliona stanovnika, Vojvodina ispod milion, dok će Kosovo i Metohija imati oko četiri i po miliona stanovnika. Srbi će biti manjina u svojoj državi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U Srbiji bez Kosova i Metohije godišnje nestane jedan čitav grad od 30.000 stanovnika. Godišnje se u Srbiji registruje više od 100.000 abortusa. Prema nekim prognozama za 500 godina Srbi će biološki izumreti.
I šta je onda prioritet Srbije? Da budemo kao Hazari (nekada moćna carevina, a danas samo ostaci tog naroda žive rasejani po svetu), junaci književnih dela, ili da budemo svesni činjenice da je nacionalna obaveza prvoga reda da stvorimo jaku Srbiju? Dramatičnost pokazuje i činjenica da smo mi praktično u sadašnjem svetu prvi na spisku za nestajanje. Istorija sveta nas uči da su narodi koji su prestali da rađaju zaista nestali.
Srbi nestaju kao narod čak u 80 odsto okruga u Srbiji. U Šumadiji je u poslednjih deset godina nestalo oko 120.000 Srba. Teško je gledati kako Veljkova krajina umire na nogama, trčeći.
Zato koncept oživljavanja Srbije nema alternativu. Nema oklevanja, oko decentralizacije i ulaska u EU, a onda ultimativno zahtevati od vlasti da gotovo sav novac dobijen iz EU, bude usmeren na oživljavanje opustošenih delova Srbije, a pre svega srpskog sela. Nema niko ništa protiv Beograda, ali i Beograd mora biti glavni grad žive, a ne mrtve Srbije. Srpsko selo je nosilac biološkog i ekonomskog oporavka nacije. Ali kome to govoriti, kada je jedina farma kojom je zaokupljena Srbija, ona „Farma” koja se emituje na televiziji.
Kada Srbija u svim svojim delovima bude jaka, kada oživimo selo, kada se u pograničnim oblastima naše zemlje budu ljuljale kolevke, steći ćemo pravo da ponekad i dangubimo. Ovako svaki minut, svaki sat, svaki dan, za Srbiju je dragocen.
Aleksandar Jugović, direktor SPO
