Izvor: Politika, 17.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drama iz Beograda – u Sijetlu

I mog oca ubili su pripadnici nacističke jedinice, kojoj je pripadao Peter Egner kome SAD sada žele da oduzmu državljanstvo – kaže Sreten Nešić, rođen u Ritopeku a nastanjen u Kirklendu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 17. jula – Svet je mali, pogotovu kad su veliki – zločini. Pokolji koje su nacisti počinili u Beogradu, za vreme Drugog svetskog rata, doveli su do savremene drame u – Sijetlu.

Ispostavlja se, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naime, da u okolini tog grada na severozapadu SAD, žive i pripadnik nekadašnje esesovske zloglasne „kaznene ekspedicije” i čovek kome je ona ubila oca i više članova porodice u onda okupiranom glavnom gradu nekadašnje Jugoslavije. Nikad se, po svemu sudeći, nisu sreli ali su im sudbine surovo isprepletane"

Krv mi je uzavrela kad sam na radiju čuo da je ovde otkriven član „Ajnzac (borbene) grupe” odgovorne za ubijanje 17.000 građana Srbije, među kojima i mog oca – kaže Sreten Nešić (67), iz Kirklenda. Vest koja ga je uzbudila je, da podsetimo, govorila da je Ministarstvo pravosuđa SAD povelo postupak za oduzimanje američkog državljanstva (stečenog pre više od četiri decenije) Peteru Egneru (86) – iz Belvjua, takođe predgrađa Sijetla – zato što je počinio delikt kad nije prijavio da je bio u nacističkim redovima.

„Želeo bih da ga pogledam u oči i da ga pitam da li se seća Goluba Nešića i da li je ikad čuo za to ime” – izjavio je Sreten „Sijetl postintelidženseru”, podsećajući na očevu tragediju. Ne želi Egneru smrt, kaže, već da mu „dovoljna kazna, ako je u njemu ostalo imalo čovečnosti, bude – da sagleda sva lica koja je ubio ili pomogao da budu ubijena, i da mu ona ne dozvole da mirno spava”.

Šta je „dovoljna kazna” za Egnera, teško je reći na osnovu dosad poznatih činjenica. On priznaje jedino da je bio član „Ajnzac grupe”, ali samo kao prevodilac i zatvorenički stražar, a njegov advokat tvrdi da ni ministarstvo ne tvrdi da je „lično ubijao i mučio”. Po ovdašnjoj praksi, trebalo bi da usledi proterivanje odavde u zemlju (sada Republika Srbija) gde je bio u službi nacističkih okupatora.

„Sijetl tajms” podseća, međutim, na slučaj od pre dve decenije kada je jednom letonskom nacističkom kolaborantu, koji je takođe otkriven u saveznoj državi Vašington, sudski proces potrajao dve godine. Onda se ustanovilo kako „zbog bolesti ne može da putuje” pa je ubrzo zatim umro, u 82. godini, u SAD"

Sada se pažnja bar javnosti Sijetla usredsredila na potresnu ispovest sugrađanina Sretena Nešića. Imao je samo godinu dana kad mu je otac ubijen, ali je javnosti preneo svedočenja rodbine.

Podsetio je, tako, da su nacisti u svoje redove onda uključivali i Jugoslovene nemačkog porekla (folksdojčere) i da su dvojica od njih došla jedne noći u restoran, u Ritopeku, njegovog oca (koji je tada imao 25 godina). Odatle su udaljeni jer su vređali Srbe, ali su se vratili, uhapsili Goluba i odveli ga u logor na Banjici. Nije pomoglo što su Golubova supruga i majka, prodavši verovatno sve što su imali, sakupile novac koji su zatim slale da bi ga odande spasli. Ubijen je, oko godinu dana posle zatvaranja, u proleće 1942. i pao u raku koju je, pod prisilom sam iskopao, a koju je, takođe pod prisilom, zemljom zatrpao njegov sapatnik i rođak Dragan Nešić.

Golubova supruga Milica ubrzo zatim je umrla od zapaljenja pluća, zadobijenog posle pada u sneg, prilikom jednog od mnogih odlazaka s nadom da će novcem odobrovoljiti stražare da joj puste muža na slobodu. „Pretpostavljamo da je više od 10 članova naše porodice ubijeno u nacističkom zatočeništvu” – kaže Sreten. Njega su, dodaje, odgajili baba i stric koji je bio u Pokretu otpora. Kao mladić je potom otišao u Nemačku na rad"

Drugi svetski rat, esesovci, folksdojčeri, stanovnici Ritopeka, zatvoreni na Banjici, Nemačka, Sijetl – isprepletali su se u životima dve porodice iz ondašnje Jugoslavije. Stradali su Nešići, a Petera Egnera njegov advokat nastoji da odbrani kao „nevinog i ostarelog”.

„Ako je falsifikovao podatke o svojoj prošlosti kad je ovamo imigrirao, to je više nego dovoljno da bude prognan” – izjavio je medijima Henri Fridman, koji je preživeo holokaust. Šta će uraditi američko pravosuđe – ostaje da se vidi.

M. Pantelić

[objavljeno: 18/07/2008]

Nastavak na Politika...