Izvor: B92, 21.Okt.2010, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drakonske mere štednje u Britaniji
London -- Britanska koaliciona vlada objavila je u parlamentu detalje najvećeg smanjenja javne potrošnje u zemlji u proteklih nekoliko decenija
Britanija ima najveći budžetski deficit od sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta, i on iznosi čak 11% brutonacionalnog proizvoda.
Odmah posle formiranja vlade u maju, najvaljeno je da ta ekonomska rupa mora da se popuni, i to što brže, kako bi zemlja prestala da plaća ogromne kamate i zadržala svoj besprekorni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kreditni rejting.
Ministar finansija Džordž Ozborn to je u sredu ponovio nekoliko puta:
"Godine u kojima smo neprestano pozajmljivali ostaju iza nas. Kao svako solventno domaćinstvo u zemlji, bićemo sigurni da imamo novac za ono što kupujemo, da imamo prihode koji pokrivaju rashode i da decu ne opterećujemo kamatama na kamate kredita, koje nismo bili spremni da otplatimo. Hvatanje u koštac sa budžetskim deficitom je neizbežno."
Ko će platiti ceh
Među najavljenim merama su smanjenja nekih socijalnih davanja, podizanje minimalne starosne dobi za odlazak u penziju na 66 godina i za žene i za muškarce, te ogromno smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru - očekuje se da će u naredne četiri godine, oko pola miliona ljudi ostati bez posla.
Vladajuća koalicija, istovremeno predvidja ubrzavanje privrednog rasta i iznosi očekivanje da će veći deo te armije nezaposlenih nova radna mesta naći u privatnom sektoru, što mnogi stručnjaci vide kao preteran optimizam, pa čak i naivnost.
Na izlaganje ministra Ozborna smesta je reagovao njegov kolega iz vlade u senci, laburista Alan Džonson, koji je konzervativno-liberalnio koaliciju optužio da se za duboke rezove opredelila iz ideoloških, a ne ekonomskih razloga - konzervativci se, naime, tradicionalno zalažu za smanjenje državnog aparata.
"Videli smo kako poslanici vladajuće koalicije pozdravljaju nezapamćene rezove u javnoj potrošnji. Za neke od njih, to je ideološki cilj. Ne svi, ali neki od njih zbog toga su i počeli da se bave politikom."
Tri poruke
BBC-jev politički komentator Rob Votson kaže da se ministar trudio da u ime koalicije, gradjanima prenese tri poruke: prva je da je za fiskalne nevolje zemlje kriva prethodna laburistička vlada - ne samo recesija, ne samo bankari.
Druga poruka je da alternative nema - koalicija pokušava da dokaže da reže javnu potrošnju ne zato što želi, već zato što mora. Treća poruka je pravednost - ne radimo ovo iz ideloškouih razloga, već zato što želimo da budemo pravedni - svi će, rekao je Ozborn, podneti teret smanjenja potrošnje, čak i kraljica.
Stav laburista bbcju je dodatno razjasnio prethodnik Džordža Ozborna na položaju ministra finansija, laburista Alisder Darling:
"Ono što me i dalje najviše brine je činjenica da Ozborn vadi ogromnu količinu novca iz privrede, u trenutku kada je oporavak i dalje na klimavim nogama. Postoji opasnost da se oporavak na taj način uspori ili čak zaustavi. Ljudi će da ostaju bez posla, neće primati platu, pa samim tim neće plaćati porez, što će smanjiti priliv sredstava u budžetsku kasu - to je jedan vrlo opasan ciklus. Niko ne kaže da nije potrebno smanjiti deficit, ali ono što mi tvrdimo je da je to moglo da se uradi i na manje brutalan način."
Argumenti "za" i "protiv"
Ekonomski stručnjaci su podeljeni. Nil Obrajen, iz instituta Polisi ekščejndž, naglašava da je zemlja prezadužena i da mora da štedi:
"Imamo najveći budžetski deficit od Drugog svetskog rata. U poređenju sa 2008., znači za samo dve godine, udvostručili smo nacionalni dug, tako da danas svaka britanska porodica u proseku duguje stotinu hiljada funti. Vlada danas pozajmljuje čak četvrtinu novca koji troši. Zemlja je u teškoj fiskalnoj krizi."
Kriza jeste teška i štednja je neophodna, ali prevelika brzina je opasna, smatra profesor ekonomije Ričard Portis:
"Naravno da moramo da smanjimo deficit, jer je tako velika zaduženost na duži rok neodrživa. Pitanje je samo za koliko i koliko brzo. Posebno me brine brzina, jer verujem da je opasnost da ponovo potonemo u recesiju velika. Pitam se, kao što se mnogi pitaju - šta će zameniti vladinu potrošnju, ko će nadomestiti tražnju u slučaju otpuštanja velikog broja ljudi?"
Karl Emerson iz Instituta za fiskalne studije ima razumevanja za argumente i jedne i druge strane:
"Argument u prilog brze akcije jeste da obavljanjem posla stičete kredibilitet, pa tako oni koji Britaniji pozajmljuju novac znaju da im vlada neće svako malo kucati na vrata tražeći još, pa će i kamatne stope na te kredite biti niske. Argument protiv glasi da kresanje budžetskih troškova u trenutku kada je privreda slaba nije dobra ideja. Pošto se tražnja ne može stimulisati niskim kamatnim stopama, jer su one ionako na najnižem mogućem nivou, bolje je doložiti štednju dok privreda ne ojača."
Vlada se očigledno priklonila prvoj opciji, dok su opozicioni laburisti snažno zagovarali ovu drugu. Politički urednik Fajnenšel tajmsa Džordž Parker smatra da se premijer Dejvid Kameron kocka na veliki ulog:
"Kameron je praktično založio budućnost svoje stranke i cele koalicije. Ako se pokaže da je bio u pravu, ako se na kraju njegovog četvorogodišnjeg mandata ispostavi da je Britanija pravednija i bogatija zemlja, smeši mu se nova izborna pobeda. Ali ako kresanje budžetskih izdataka vrati Britaniju u recesiju, laburisti bi mogli, posle kratke pauze, da se vrate na vlast."
Ankete pokazuju da su građani svesni da se problem budžetskog deficita mora rešavati, ali strahuju da će teret biti prevelik i da neće biti ravnomerno raspoređen.
