Izvor: Večernje novosti, 11.Avg.2016, 16:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dragomir Antonić: Mržnja Srba kao državni projekat

U Hrvatskoj je mržnja prema Srbima stvarana planski: u porodici, u školi, na misama, koncertima, televizijskim emisijama, novinskim tekstovima, filmu, književnosti, uz podršku države Avgust mesec, bar prva njegova trećina, u poslednje dve decenije je vreme međusobnog usmenog, zasad, rata između države Srbije i onog što sebe zove državom hrvatskom članicom evrounijatske zajednice. Ratuje se notama muzičkim i diplomatskim, saopštenjima, izjavama, naslovnim stranama >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u novinama, televizijskim emisijama. Sve u svemu, desetak dana međusobnog prepucavanja. Zatim zatišje, do sledećeg avgusta. Tako ratuju "samozvane elite". Srbi stradalnici, koji su izbegli hrvatsku kamu i izneli glavu na ramenima, a njih je preko pola miliona, mogu ovih dana bar nekom javnom glasilu ispričati svoju muku. Za onoga koji je izgubio sve od zločinačke ruke, prilika da javno jednom godišnje nekom ispriča sopstvenu muku donosi kakvu-takvu utehu. U moru objašnjavanja i analiza, uporno se izbegava da kaže osnovno. Gajenje mržnje prema Srbima i pravoslavlju je osnova državne politike Hrvatske. Sejanje mržnje je državni projekat. Sredinom 2014. godine objavljena su etno-sociološka-antropološka istraživanja mladih u Hrvatskoj. Istraživanja su obavljena 2013. godine i obuhvatala su osobe rođene od 1992. do 1995. godine hrvatske nacionalnosti. Znači, radi se o osobama koje su u istraživanom periodu imale između 18 i 21 godine. Pitanja su bila uobičajena i jednostavna: "Koga biste najviše voleli za suseda, pa se navede nekoliko nacija (Srbi su bili jedna od nacija); s kim biste voleli da živite; s kim biste voleli da radite; s kim biste sklopili brak"... Ista pitanja su postavljana samo u obliku "koga ne biste voleli za komšiju, s kim da radite..." Odgovori su pokazali da dve trećine ispitanih ne želi Srbina ili Srpkinju za komšiju, za saradnika na poslu, prijatelja, a kamoli za brak. Ispitivana je generacija koja nije imala priliku da sretne, pre zločinačkog pogroma, živog Srbina, te ne postoji ni teoretska mogućnost da su im Srbin ili Srpkinja nešto nažao učinili. Mržnja je stvarana planski: u porodici, u školi, na misama, koncertima, televizijskim emisijama, novinskim tekstovima, filmu, književnosti. Da bi projekat uspeo, morao je imati podršku svih državnih institucija. I imao je. Danas se žanje ono što je planski posejano. Reči mržnje su se ukorenile, a neće se dugo čekati da se s reči pređe na dela. U pamet Srbi. U pamet vi koje ste na vlasti u državi Srbiji. Dragomir Antonić, etnolog

Nastavak na Večernje novosti...