Izvor: Politika, 24.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragomir Antonić
Slava ili Krsno ime je srpski, narodno-crkveni običaj, najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa određenim hrišćanskim svetiteljem, zaštitnikom doma i porodice. Slava je isključivo srpski običaj, jer i kad je pripadnici drugih naroda slave, slave je kao srpski i pravoslavni običaj.
O poreklu slave ima sijaset mišljenja i tumačenja, ali bez obzira na sve razlike, ostaje činjenica da Srbi danas čuvaju i poštuju slavu kao što su to radili i njihovi preci. Vezanost Srba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za slavu i svetitelja zaštitnika vidljiva je u mnogim pesmama, pričama, predanjima, gde svetac–zaštitnik uvek pomaže svečaru koji je zapao u nevolju.
"Ko krsno ime slavi onom i pomaže" –izreka je sačuvana u srpskom narodu.
Slava se kod Srba, po narodnoj tradiciji, nasleđuje ali se ne deli. Dok je otac živ sin ili sinovi ne preuzimaju slavu, već je slave sa ocem. Ako otac nije u snazi sin preuzima sve obaveze oko slave, ali je otac domaćin slave.
Kad otac umre sinovi preuzimaju slavu. Ako ima više braće, mogu se dogovoriti da slavu preuzme jedan ili svi. Prve godine po smrti oca slava se drži u porodičnom krugu bez gostiju i velikog veselja.
Srpska pravoslavna crkva ima suprotan stav. Crkveno tumačenje kaže "sin kad zasnuju sopstveno domaćinstvo i ode od roditelja, počinje sam da slavi".
Glavni simboli slave su: ikona, slavska sveća, slavski kolač, žito, vino i sveštenik.
Svaki pravoslavni dom ima ikonu svoje krsne slave. Ikona se postavlja u trpezariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istočnom zidu.
Za slavu se kupuje veća sveća. Sveću pali domaćin u prisustvu ukućana i prijatelja pre početka slavskog ručka. Kad se domaćin prekrsti i izgovori molitvu "Oče naš" – počinje slava. Sveća gori celog dana, a gasi se kad poslednji gosti odu. Sveću gasi domaćin uz molitvu svetitelju, tako što uzme malo sredine iz slavskog kolača, natopi ga vinom i njime stisne fitilj sveće.
Slavski kolač je kvasni hleb i uvek se zamesi – ako se kolač mesi u kući – osveštanom, svetom, vodicom. Treba ga umesiti dan pre slave. Kolač se, zajedno sa žitom i vinom, nosi rano ujutru u crkvu, ako nije dogovoreno sa sveštenikom da reže kolač kod kuće. Pravilo po kome se danas vrši obred rezanja kolača, sastavio je 1862. godine mitropolit Mihailo.
Uoči slave priprema se slavsko žito koje se naziva i koljivo. Kad se na dan slave upali sveća, onda se domaćin prvi posluži žitom. Gost, kad čestita slavu, prvo se ponudi žitom, a potom ostalim đakonijama. Po učenju Srpske pravoslavne crkve žito se sprema za sve slave. Po narodnom verovanju za Arhangela Mihaila žito se ne sprema. U nekim krajevima, ali je ovo ređi slučaj, neće spremiti žito ni za Svetog Iliju.
Učešće sveštenika u slavskom obredu je obavezno. Prvo učešće je pre slave. Tad sveštenik sa pomoćnikom, mladim bogoslovom, dolazi u dom da ga osvešta i blagoslovi, ili kako se u narodu kaže "da sveti vodicu". Drugo sveštenikovo učešće je u hramu gde sveštenik vrši rezanje kolača. Prisustvo božijeg izaslanika u slavskom obredu pokazuje da je i sam Gospod blagoslovio svečarev dom i sve prisutne u njemu. Slava bez božjeg poslenika je obična gozba.
Etnolog
Dragomir Antonić
[objavljeno: 24/12/2006]
