Izvor: Blic, 15.Apr.2014, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragiša, jedini samaraš u Loznici
Svako jutro, u cik zore, kad krene put zajačkih i paskovačkih šuma, Dragiša Savić (37) iz Zajače pomoli se za zdravlje i sreću. Kako za sebe, tako i za svoje konje Miška, Cvetka, Bećara i Bisera. Na konja po četvrt kubika drva
To su njegovi verni drugari i kolege u poslu, koji se po težini svrstava odmah iza rudarskog. Dragiša je jedini samaraš u lozničkom kraju, a uz pomoć konja izvlači sečena drva iz šuma u koje ne može traktor sa sajlama ili druga mehanizacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Strme i guste šume, kaljave staze i šiblje su okruženje u kojem zarađujem za život. Volim posao kojim se bavim već deceniju i po, kao i konje, bez kojih ne mogu dan da zamislim. Često pomislim da je među životinjama nekad lakše naći prijatelja nego među narodom - zbori Dragiša.
Samaraški zanat izučio je od ljudi iz Srpske, koji su često dolazili na ovu obalu Drine da izvlače drva.
Pažljivo vodi svoje najbolje prijatelje
- Sa konjima upregnutim u samare idem tamo gde nema drugog načina da se natovare čekije. Ovako se manje šteti šuma jer za mene i moje konje potrebna je samo utabana staza. Pažljivo vodim konje, mada se dešavalo ponekad da se okliznu i padnu. Bude i povreda, a meni je to najteže. Zato ih nikad i ne pretovarujem - priča vredni Zajačanin.
Svakog konja natovari po četvrt kubika drva, pa tako, za dan, od sedam do pet po podne izvuče 15 metara kubnih. Zarada nije velika i, kad odbije sve troškove za opremu, mesečno mu ostane 30.000 dinara.
Najčitanije SADA:
