Izvor: Vesti-online.com, 13.Dec.2016, 22:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragi Deda Mraze...
Opšte je poznato da se krajem svake godine sva deca ovog sveta raduju jednoj jedinoj osobi, a da to nisu ni mama, ni tata. Znate dobro o kome pričam jer neretko i mi odrasli upadnemo u taj svet mašte i nadamo se njemu - Deda Mrazu!
Tako sam i ja, tokom odrastanja, svake godine verovala da Deda Mraz postoji i uredno pisala pismo sa željama.
Naivno sam čekala odgovor koji nikada nije dolazio jer su ta pisma završavala u raznim delovima stana, pa na kraju i u kanti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
Šta zna dete kad mu od malih nogu serviraju priču: "Ako i ove godine budeš dobra, znaš da te čeka lep poklon za Novu godinu jer Deda Mraz poklanja samo dobroj deci..."
No dobro, ne mogu da se požalim... uvek me je ispod jelke čekao lep poklon koji bih poželela, a mama i tata su se potrudili da čuju moju želju!
E, onda sam porasla i moja pisma su se promenila u "Dragi Deda Mraze, nisam ja... majke mi!"
Šalim se, naravno, ali eto, cela ta priča o njemu, koja i dan danas služi da roditelji decu podmite kako bi bila dobra (bar na kratko) me je zainteresovala da istražim kada je i kako uopšte nastao mit o Deda Mrazu i pisanju pisama!
Prema izvorima iz daleke nam Finske, Deda Mraz je postao poznat 50-ih godina, u Laponiji, malom gradiću koji je napravio poštu za pisma Deda Mrazu. Deca iz celog sveta su pisala na tu adresu u nadi da će pročitati i da će ih sačekati baš "taj" poklon ispod jelke. Deca su prvo slala pisma širom Skandinavije i kako nisu dobijala odgovor, Finci su se dosetili i otvorili poštu na malom polarnom krugu i angažovale decu da odgovaraju na pisma.
Deda Mraz je primio milione pisama, a Finska je postala jedina zvanična postojbina Deda Mraza!
Postoji i Američka verzija... Prema nekim izvorima u Njujorku je postojala takozvana pošta u koju su stizala pisma za Deda Mraza, koju je osnovao Džon Gluk.
On je osnovao udruženje "Deda Mraz", koje je odgovaralo na pisma dece iz celog sveta i nekima čak slalo poklone koje su želeli u pismima. Cela priča je dobila na važnosti jer je za 1913. godinu to bila velika stvar. Mnoge javne ličnosti su se uključile u projekat i dosta novca je donirano za te poklone. Međutim, pohlepni Gluk je veliki deo novca zadržao za sebe, pa su vlasti u Njujork zabranile projekat i uvele mnoga pravila...
Naravno, ova verzija nikada nije postala zvanična.
Deda Mraz je dobroćudni dedica, duge sede brade, s naočarima na vrhu nosa, povećeg okruglog stomaka, uvek veseo, obučen u crvene haljine opšivene belim krznom.
Ho, ho, ho! Reči su čuvenog starca koji je simbol zimskih radosti i praznika i jedan od najpoznatijih ličnosti na svetu.
Deda Mraz seda u svoje leteće sanke koje vuče devet irvasa čiji je predvodnik Rudolf crvenog nosa koji osvetljava put u mrkloj noći.
Deda Mraz leti od kuće do kuće, u koje ulazi kroz odžak i ostavlja deci poklone u čarapama.
Prvobitna "verzija" Deda Mraza je bila čikica u zelenom odelu koji odgovara na pisma deci i šalje poklone kako bi ih usrećio.
Međutim, daleke 1931. godine kompanija "Koka Kola" je dobila ideju da oslika lik Svetog Nikole i stavi ga kao deo reklame za popularno piće.
Njihov zaposleni, Hadon Sundblom je nacrtao lik Deda Mraza koji se nikome nije dopao i onda je došao na ideju da oslika u stvari svoj lik: Dekica, sa velikim stomakom, rumenih obraza, duge bele brade i sede kose, sa osemhom! Svi su se oduševili i to je zvanično postao lik Deda Mraza za Koka Kolu.
Obukli su ga u boje ovog popularnog pića... ostalo je istorija!
Eto, nadam se da vam je sada jasnija cela ta priča o famoznom dedi koji izmamljuje osmehe na lica širom sveta... Ja biram da sanjarim ponekad, a vi kako hoćete!
Nastavak na Vesti-online.com...
