Izvor: Večernje novosti, 24.Jul.2018, 20:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dragana Mićalović: Volim! Postoji li veći razlog za vedrinu?

U vremenu kada nam prezasićenost medija ne dozvoljava da prepoznamo sve što iznedri nečiji talenat, možda, do sada, i nismo upoznali pravo lice ove mlade žene koja nosi budućnost glumačke profesije, izgrađene na nasleđu stare glumačke škole DRAGANA Mićalović je dete iz glumačke porodice, zaigrano mirisom pozorišta, mizanscenom nekih neprolaznih vrednosti koje su u amanet ostavili veliki glumci i magijom glume. Tim putem ju je poveo otac, sestra je nastavila gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je on stao. On za ruku, ona kroz borbu, ali ne krčeći njene staze, već je puštajući da sama gazi, pada i pobeđuje, da sama otkrije sebe i svoj lik, svoj izraz i emociju. Da odabere. Ona ide napred, svesna da je čeka još kamenja i trnja, sazrevanja, odluka, izazova, poraza, ali i onih trenutaka kada će i koraci i uloge postati stabilniji, sigurniji, pravi. Kada će izaći na čistinu i znati da je sve vredelo. Dragana Mićalović je i vrela krv juga, možda i buduća nova Koštana, možda Sofka, možda Sloboda. Godine će pokazati. U vremenu kada nam prezasićenost medija, scene, umetnosti, života, ne dozvoljava da prepoznamo sve što iznedri nečiji talenat, možda, do sada, i nismo upoznali pravo lice ove mlade žene koja, uz mnoge svoje kolege, nosi budućnost glumačke profesije, izgrađene na nasleđu stare glumačke škole. Kroz ovaj intervju smo to pokušali da učinimo i, sudeći po priči koja je pred vama, u tome uspeli. * Zakoračili ste u svet glume konkretno i stabilno, ali, čini se, pažljivo i odmereno. Da li je sve izgledalo onako kako ste zamišljali ili ste se suočili sa razočarenjima? Dešava se da zastanem i zamislim se oko godina, vremena koje je prošlo od kada sam u ovom svetu. Deluje kratko, ali kada prebrojim, shvatim da nije mali vremenski period. Racionalno sagledam gde sam i ko sam, i shvatam da je, ipak, stepenik po stepenik, lagano išlo. I u privatnom i u profesionalnom životu ljudi nailaze na iznenađenja i razočarenja. Glumu ne mogu nazvati ni poslom ni profesijom, jer smatram da ću, onog trenutka kada počnem da se “bavim” njome, otići drugim putem. * Na kakvim okvirima ste bazirali svoj život i profesionalno opredeljenje? Šta je uslovilo da krenete ovim putem i budete potpuno sigurni u svoj izbor? Odrasla sam uz svog oca u pozorištu. Miris pozorišta je ono što je mene najviše privuklo glumi. Ljudima nije jasno kada govorim o tom mirisu koji osećam, ali je on duboko ušao u pore mog tela i duše i ne izlazi. Nikada nećemo znati da li je ono šta radimo u životu upravo ono zbog čega smo na zemlji. Dokle god ima tog žara, igre i mašte u meni, biću tu, sa njom. Pročitajte i: Dragana Mićalović: Vojin nije strog učitelj Dragana Mićalović: Imam tremu što ću biti u istoj sceni sa VojinomDragana Mićalović: Nema više romantike* Mladi ste, ali sa dovoljno iskustva. Šta je najbitnije što ste do sada naučili, u čemu ste se i koliko promenili, a šta prepoznali kao smernice prema kojima ćete graditi dalju karijeru? Svako iskustvo, bilo životno ili poslovno, na neki način, menja čoveka. Svakog dana se iznova upoznajem, i ta draž otkrivanja sebe mi se najviše dopada. Smernice u karijeri su one gde se ja osećam dobro. Jedan veliki čovek, meni veoma bitan, jednom je rekao: “Uspeo sam, jer sam sačuvao dostojanstvo i bio glumac”. Vodim se mišlju da mi je to jedini putokaz. * Umetnici se često bore sa sumnjama, nesigurnošću, ličnim i profesionalnim dilemama? Kako izgledaju vaša suočavanja? Sumnji, previranja, lomova, straha ima svakog dana. Svakog dana se zapitam da li sam to ja. Smatram da svaki čovek koji poseduje jasnu količinu racija, treba da ima određenu dozu sumnje u svoj rad. Mene ona tera da se uvek iznova trudim, i sebi dokazujem koliko još mogu. * Naličje glumačke profesije vas tek čeka ili ste ga već upoznali? Mislim da jesam. Borila sam protiv tog osećaja koji se budio u meni u svim takvim situacijama. Smatrala sam, kao što i sada smatram, da pod ovim nebom ima mesta za svako živo biće. I neće jedna Dragana Mićalović da strgne bilo koga sa njegove zaslužene i namenjene pozicije. Žao mi je što ljudi ograničeno posmatraju te stvari i ne daju šansu da neko pokaže ko je i šta je. Sad sam već naučila da sebe sačuvam i udaljim od svih tih negativnih stvari. * Da li ste svesni da će velika popularnost verovatno tek doći i jeste li dovoljno zreli da ostanete čvrsto na nogama, a koliko vas je, sve što se do sada u tom smislu dešavalo, možda, u određenim momentima, zaslepilo? U tim situacijama porodica ima presudnu ulogu. Zaista mogu reći da sam srećna i ponosna što ih imam i što su baš moji. Od malih nogu smo naglas govorili šta mislimo i osećamo. Oni su moja oaza mira, kao i moji prijatelji koji me, kada me odvuče na svoju stranu ovaj svet, vrate u onu “pravu”, malu Gagu, koja mi sve više nedostaje. Dobro došla u svet odraslih. * Da li je u glumačkim krugovima, kuloarima i šaputanjima iza zavesa, ime Sloboda Mićalović vaša sloboda ili okov? Postoji jedna pesma, meni najdražih muzičara, Olivera Dragojevića i Džibonija, koja se zove “Sreća”. Jedan deo te pesme opisuje moj život i moj duh: “Ja imam život i svoju SLOBODU i imam druge koji dođu i odu. Našao sam mir na slobodi.” Bez nje, moj život nikakvog smisla ne bi imao.Pročitajte i: Dragana Mićalović: Fali nam Lenkine hrabrosti Dragana Mićalović: Nisam rođena za ovo vreme * Koliko je Sloboda, i u čemu najviše, stub vaše sigurnosti i samopouzdanja u svakom smislu? Porodica je moj najjači, najveći i najsigurniji oslonac. Moja mirna i sigurna luka. U većini životnih odluka, moja duša iziskuje njihovo mišljenje. Sloboda je za mene, od malih nogu, bila neko kome sam se divila i čije sam životne puteve, odluke i ciljeve želela da sledim. Ona zna šta sam joj nedavno rekla i jednom rečenicom objasnila koliko je važan deo mog života. * Koja njena reč ili stav vam uvek daje podstrek, a koja neminovno prekida sve dalje diskusije? Stav - borba u životu. * Koji su najvažniji saveti vašeg oca koje i danas, u svakom trenutku, čujete i nosite u sebi, i prema kojima, na neki način, kreirate svoj život? Budi dobar čovek. Budi srećna u svom životu, sada. * Koliko vam je, generalno, sloboda važna? Sloboda izraza, emotivna, kreativna, lična, sloboda svake vrste? Sloboda je ono bez čega ne bih mogla živeti. Kao mlađa, mami i tati sam govorila da ću jednom otići sa čergom i putovati po svetu. Zbog njihove slobode, bez ikakvih granica i zabrana. Jedan od meni najdražih komada je “Koštana”, volela bih da je nekad odigram. Razumem njen duh, njenu potrebu da je slobodna, da je niko veštački ne vezuje. Ponekad sebe opisujem kao divljeg konja, kog, ako vežete i dugo držite u zatvorenom i skučenom prostoru, kada ga pustite, ne zna na koju stranu će pre pohitati. Sve u svemu, sloboda je za mene život. * Plenite harizmom i čini se da ste, suštinski, vedra i optimistična osoba. Kako, posebno u današnje vreme, sačuvati te osobine? Radim na sebi. Pogotovo poslednjih godinu dana. Razgovaram sa sobom, čitam, razgovaram sa ljudima u kojima vidim svest o životu i veliku borbu sa ovim vremenom, jer su rođeni za neko drugo. Volim život. Volim ljude. Volim vazduh. Volim more. Volim pesmu. Volim! Postoji li veći razlog za vedrinu? * Osmeh u očima i jedna vrsta životne radosti su prvo što čovek primeti kada vas pogleda? Koliko vas čine takvom kakva jeste? Neki kažu da su malo utihnuli, ja ih vraćam na staro. Na onu malu Gagu koja veruje u sve najlepše na svetu. I znam da ih budim. Budim ih, i opet počinju da sijaju onom istom svetlošću kroz koju živim. * S druge strane, ponekad delujete distancirano. Da li je to način da se sačuvate od loših iskustava i ljudi u životu i karijeri? Definitivno. Čuvanje od emotivnih povreda. Treba dozirati sebe ljudima, onoliko koliko je dovoljno. * Da liotvoreno pokazujete sve što osećate, ili ste, u tom pogledu, introvertna ličnost? Nažalost ili, ponekad, na sreću, vrlo često u sebi čuvam i “kupim” svoje emocije i svoja stanja. Dešavali su se momenti u kojima to eskalira, ali sam naučila da to ispoljavam među svoja četiri zida ili da pretvorim u kreativno izražavanje. To me oslobodi. * Čini se da umete da budete buntovnik i da ne date na sebe. Da li svesno negujete takve osobine? Onaj veliki čovek kog sam pomenula, najveći i najbitniji u mom životu, me je celog života učio da moram poštovati sebe. Da ne smem dozvoliti ljudima da se ophode prema meni onako kako ja ne bih prema njima. Trudim se da uvek budem ljubazna, teško je, ali uspeva. Što se buntovnika tiče, zovu me ljudi ,,jedan dečak”. Neka tako i ostane. * Šta nikako da promenite kod sebe i da li realno sagledavate svoje mane i greške? Svi grešimo. Na dnevnom nivou možda i više nego što bi trebalo. Ono što mi je najbitnije je svest o tim greškama i volja da se one isprave i promene. Jedna, na kojoj trenutno duboko radim, je moje nestrpljenje. * Šta je vaš cilj i težnja kada govorimo o karijeri, a šta kada je u pitanju privatni život? Volela bih da odigram neke komade koji su mojoj duši bliski i čiju istoriju osećam. I opet se vraćam na ono da želim da sačuvam svoje dostojanstvo u ovom svetu. Što se tiče privatnog života, smatram da je moja bit, cilj i zadatak ovde dole, da budem dobra majka, ćerka, sestra, tetka. * Čemu se uvek vraćate kada se završe sve poslovne obaveze i kada se, na trenutak, spuste zavese? Svom životu. Svojoj muzici. Dobroj knjizi. Mojoj Milici. Mojoj Mirjani i Slobodi. Mojoj Veri, Mili, Maši i Zoji. Mojoj porodici. Mojim prijateljima. Mom svetu u kome živi “Mali princ”, a taj svet je daleko od ovog ovde.

Nastavak na Večernje novosti...