Izvor: Večernje novosti, 04.Dec.2015, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dr Srđan Verbić: Iz prosvete ide samo ko želi
IZ ŠKOLA će otići samo oni koji su se izjasnili da to žele i malobrojni koji u normi nemaju nijedan čas. Oni će, uz otpremnine, posao napustiti od Nove godine. Svih zajedno je nekoliko stotina, u sistemu koji broji 100.000 ljudi. U prosveti se na ovaj način ne mogu postići velike uštede. Može se samo ukrupniti norma nastavnicima, ali ne mogu se časovi ukinuti. Ovako, za "Novosti", ministar prosvete dr Srđan Verbić komentariše pre dva dana usvojenu odluku Vlade o maksimalnom broju zaposlenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u javnoj upravi. Veći posao za prosvetu biće, dodaje on, da dovrši ono što se pokušava duže od decenije - da se napravi mreža škola, jer, kako kaže, ima škola sa više zaposlenih nego dece. Čini se i da se reforma obrazovanja godinama sputava da bi se sačuvala radna mesta nastavnika. Hoćete li se i time baviti? - Moramo više da se bavimo đacima, nego radnim mestima. Do sledeće školske godine preispitaćemo broj časova, jer u nižim razredima po zakonu on sme da bude veći od 20, a dostiže i 23 nedeljno. Stariji osnovci imaju u rasporedu i po 28 obaveznih časova, umesto zakonom propisanih do 25. I na sve to, pohađaju i neobavezne izborne predmete. Broj časova mora da se smanji i prilagodi zakonskim ograničenjima. Tako će i efekti rada na času biti veći. Zbog toga će srećni da budu i deca i roditelji, ali nema dileme da će biti nezadovoljni oni nastavnici čiji su to časovi.INOVACIJE U NAUCI NAUČNICI su prilično nezadovoljni statusom, nedavno su i protestovali na ulici. Šta će im doneti novi zakon i Strategija naučnog razvoja? - Trebalo bi da se mnoge nabavke oslobode krutih procedura, da se promeni način finansiranja, ali i da se nauka mnogo više okrene inovacijama. Tome naučnici pružaju veliki otpor. Mislim da mnogi nisu dobro shvatili ideju o inovacijama, koje treba da donesu dobrobit društvu, ali ne i nužno da rezultiraju patentom ili da imaju finansijski efekat. Posebno ne u društvenim naukama. Premijer je najavio da će sve škole biti okrečene. Do kada i kojim sredstvima? - Uređivanje škola već smo odavno započeli. U toku je rekonstrukcija tridesetak objekata. Do kraja godine biće raspisan tender za rekonstrukciju 80 škola i u martu za još toliko. Samo u ovoj godini škole su iskazale potrebu za radovima vrednim 13 milijardi dinara. Očekujemo i dodatni novac, ali i bolju saradnju s lokalnim samoupravama, jer tu ima drastičnih razlika. Još jedna novina koju je cela javnost dočekala pozitivno jeste izmena zakona od pre pola godine kojom je najavljeno formiranje baze doktorskih disertacija. Dokle se stiglo sa tim? - Uz pomoć sredstava iz projekta RODOS, baza je spremna, i to na adresi nardus.mpn.gov.rs. Tu je već oko 1.000 disertacija koje su prikupljene u poslednjih pola godine. Starije doktorate univerziteti nisu dužni da stave, ali verujem da će to uraditi zbog sopstvene reputacije. Hoće li tu moći da se vide i radovi Siniše Malog, Nebojše Stefanovića i Aleksandra Šapića, o kojima je toliko polemisano u javnosti? - Za svaki doktorat je dobro da bude javno dostupan. Koje će sve starije teze univerziteti staviti u bazu, to samo od njih zavisi. Ima li u bazi vaše disertacije?BEOGRAD MEĐUNARODNI CENTAR KOLIKI je značaj međunarodnog centra za reformu obrazovanja, koji će biti osnovan sa sedištem u Beogradu? - Ovo je tek druga međunarodna organizacija čije sedište će biti u Srbiji, što je veoma značajno. ERISE centar okuplja sve zemlje regiona i sve ga finansiraju. Već se organizuju skupovi, a među prvima će biti o reformi srednjeg stručnog obrazovanja, što je jedna od najvažnijih tema. - Bila je u repozitorijumu Univerziteta u Beogradu. Verujem da je ima i ovde. Više od stotinu ljudi sa univerziteta učestvuje u pripremama novog zakona o visokom obrazovanju? Šta će on promeniti? - Promeniće se način finansiranja, ali Ministarstvo neće nametati svoje mišljenje Naše je da iniciramo promenu i okupimo sve zainteresovane. Insistiraćemo pre svega na drugačijem obrazovanju budućih nastavnika. Država mora da ima veći uticaj na obrazovanje nastavnika i tražićemo da se tog posla prihvate univerziteti, a ne pojedinačni fakulteti. To je državi važno i od toga ćemo početi sa integracijom univerziteta. Umesto da se bave strateškim stvarima, dekani i dalje brinu o tome kako da obezbede tople radijatore tokom zime. Da li imate rešenje? - Novi zakon o visokom obrazovanju upravo će promeniti način finansiranja fakulteta. Univerziteti treba da imaju značajniju ulogu, da među fakultetima budu manje razlike, a ne da na jednom fakultetu profesori imaju deset puta veće plate nego na drugom. Hoćemo li konačno dobiti zakon protiv koga studenti neće protestovati na ulicama svakog septembra? Nadam se da će studenti početi da postavljaju sadržajnije zahteve, a ne one o broju ispitnih rokova i bodovima za upis.
Nastavak na Večernje novosti...
