Izvor: Politika, 05.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dr JAGODA JORGA
Da nisam doktor, bila bih reli vozač! To sam rekla našem poznatom automobilskom asu i on mi je obećao da će mi dati trkački auto da ga provozam, vau! Ostvariću to jednom samo kad uhvatim vremena.
Sada biste lepo mogli da zaključite da ja vozim neku "alu" od automobila, ali o tom – potom.
Imam dosta dugu vozačku karijeru. Položila sam vozački za potrebe posla u farmaceutskoj industriji i to iz prvog pokušaja. Nikad nisam radila taj posao već sam počela kao lekar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u dečijem domu zdravlja u Mladenovcu. Jednom prilikom dok sam čekala autobus u pet časova ujutru da stignem u Mladenovac, žena pored mene koja je nosila sir na obramici, reče mi: "Dete, dete, tako ti i treba kad nisi učila školu!" Da ne bih morala da objašnjavam da sam ne samo učila nego i završila, izgleda, pogrešnu školu, od tada sam na posao išla autom. Najviše sam volela taj svoj prvi auto, "golf" dizel. Ukrali su ga kao i mnogima u to vreme i zamislite, nikad nisu pronašli lopove! Svi su se čudili kako taj "golf" ide kao benzinac. Posebno nizbrdo autoputem mogao je i 170 km na čas! Moje objašnjenje je bilo da sam ga "vaspitala i istrenirala" pa je on "zaboravio" šta je "po rođenju". Kad može sa ljudima što ne bi moglo sa automobilima. U vreme kad sam išla kao konsultant na Zlatibor koji je bio nastavna baza Medicinskog fakulteta, veoma često sam vozila kolima svoje kolege, doktore, profesore, akademike. Nećete verovati, svi su se obično vezivali i onaj koji sedi napred ali i oni pozadi, iako tada zakon to nije zahtevao. Kao što pretpostavljate, stvar je u poverenju u tzv. ženske vozače – ovde ne bih da koristim rodno osetljivu imenicu za vozača. Inače imam mali problem sa korišćenjem titula po principu rodne osetljivosti, na primer akademik?
Iz potpisa ćete videti da sam ja u stvari doktorka a to delimično objašnjava i moj odnos prema autu! Po mom iskustvu, muški vozači pa i doktori, svoj auto maze, paze, drže čistog, jednom rečju tretiraju ga kao svog ljubimca ili člana porodice. Muškarci automobile vole, ja ih koristim. Po tom principu i menjam auto – kad više ne može da me izdrži, ja kažem – ćao!. Moj odnos prema autu je takav da sam veoma često davala ključ da voze one moje kolege koje baš nemaju neko poverenje u moju vožnju. Ali obrnuto nisam doživela. Kad vam muškarac da ključ od svog auta, to znači da vas mnogo voli, testirajte ih!
Jedina literatura koju većina doktora vozača čita, naravno pored stručne, jeste po tipu auto-revija. Oni to rade studiozno, mislim kad biraju auto, za razliku od žena. Prouče konjske snage, vreme dostizanja brzine od 100 km itd. Ja sednem u auto, provozam ga i kažem – to je to. Naravno, kako i pristaje pristojnoj doktorki sa ovih područja, do sada nisam mogla i da imam to što mi se sviđa. U onim nekim "lošim" vremenima, kada sam bila lekar početnik, kupovala sam auto za keš, u ovim sadašnjim kupila sam ga na lizing, opet kao većina doktora. Imate, naravno, svetle izuzetke. Oni su najvećim delom među kolegama hirurzima. Tu možete videti neke elitne primerke kao crvene "mercedese" dvosede, najnovije BMW, "audije" i slično. Voze doktori i džipove ali ne tako često kao neki drugi profesionalci. U poslednje vreme u modi su "opeli" – dali su doktorima popust od 14 odsto, ali ne vidim nešto da su preplavili naš parking! Auto je odavno postao statusni simbol pa tako i među doktorima. Ali, imate izuzetke i među muškarcima. Moj kolega koga posebno cenim kao dobrog doktora najviše voli "ladu", ima pored toga i "oktaviju" ali nju ne vozi tako često. Direktor njegove klinike vozi BMW, tako to valjda sleduje po statusu. Ipak je dobro, jer se doktori i dalje voze sami. I voze dosta, po Beogradu, po Srbiji. Moraju da odrade i te dodatne ambulante da bi mogli da obezbede porodicu. ja to duboko poštujem. Bolje i to nego neki drugi načini koji su po mom dubokom uverenju ipak izuzetak, a ne pravilo! Što bi rekli, tražili ste – gledajte. Kažem, dobro je dok se doktori sami voze, jer kada počnu drugi da ih voze, zaborave šta su. Ali, doktori sigurno više nisu.
I na kraju, pitanje koji ja auto vozim, ostaće bez odgovora da me ne bi prozivali za reklamiranje, ali da ipak nešto nagovestim – vozim ono što se danas smatra nacionalnom klasom iako nije proizvedeno kod nas, nažalost!
[objavljeno: ]
